Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku reagovao je na tekst Radmila Markovića „Zašto Kovačević reaguje na tačne brojke, a ćuti na lažne?“
Reagovanje prenosimo u celosti:
Najpre, moram Vam odati priznanje što su iz Vaših tekstova izostale priče o „štelovanju” i „naduvavanju” podataka RZS-a što je, rekao bih, i prijatno iznenađenje i nadam se da ćete i
ubuduće ove političke besmislice ostaviti po strani i svojom korektnošću prema RZS-u (ako ne prema meni lično) uneti malo svežine, racionalosti i ozbiljnosti u medijski prostor, koji je
očajno zagađen raznoraznim nezavisnim „ekspertima”, „analitičarima” i njihovim teorijama zavere, kada je reč o ekonomiji i statistici.
Po cenu da iznova budem proglašen „botom” i „apologetom” predsednika i SNS-a, opet ću Vašem izlaganju dati malo kontekstualizacije i pojašnjenja koja neće škoditi i koja će dati malo perspektive. Najpre, podatak o plati od 329 evra odnosi se na januar 2014. tj. prosečnu zaradu za taj mesec koji se, pretpostavljam, u političkom diskursu može uzeti kao simbolički „miraz” koji je od strane prethodnih vlasti ostavljen Vladi gospodina Vučića koji je te godine preuzeo kormilo Vlade kao što se, slično tome, decembar 2019. često uzima kao milestone kada je plata u Srbiji dosegla 500 evra.
Što se tiče Vašeg drugog pitanja, promena metodologije obračuna zarada i Vaša opaska u vezi za navedenim pitanjem (poređenje plate iz 2012. i 2017. godine) nema nikakvog značaja (niti smisla) budući da je ova promena išla, da tako kažemo, „na štetu” sadašnje Vlasti budući da su plate u 2017. smanjene za 2,7% u odnosu na „staru” metodologiju.
Što se tiče podatka o učešću javnog duga od 79%, rekao bih da je kontekst ne 2012. godina (budući da SNS u Vladi gospodina Dačića 2012–2014. nije držao ključna mesta ministarstava privrede i finansija) već se sada nalazimo u godini kada predsednik Vučić postaje predsednik Vlade, u 2014. tačnije 2015. godini kada započinje istorijski značajan proces fiskalne konsolidacije koji predsednik uzima kao svoj vlastiti milestone i na osnovu koga očigledno pravi komparativnu analizu sa rezultatima prethodne vlasti. Te godine, zahvaljujući negativnim procesima koji vuku svoje korene iz, pre svega, perioda 2008–2012, i kada, prema Izveštaju Fiskalnog saveta za 2015. doseže vrednost od 77% BDP-a (što, složićete se, u poređenju sa 79% ne menja značajnije poentu). O ovim ciframa (da li je predsednik mislio na 2012, 2014. godinu kada je postao premijer ili, pak, na 2015. kada je javni dug sa kojim se suočio kao premijer dostigao svoju ekstremnu vrednost) kao i ko je za to „zaslužan“, u javnosti je već bilo polemika, ali sada već ulazimo u sferu političke retorike o čemu ne bih da se izjašnjavam, ali sam se o uzrocima i faktorima sunovrata ekonomske i fiskalne politike u periodu do 2012. ili, ako vam je lepše, do 2015, jasno, bez ustručavanja izjašnjavao.
No, (opet malo mog „botovanja“), ono što čini značajnu kvalitativnu razliku između predstavnika sadašnje i prethodne vlasti jeste da čak i u slučajevima statističkih „kikseva“ u vatri
političkih diskursa, nikada nismo mogli čuti priče o lažiranju, „štelovanju“, „naduvavanju“ podataka RZS-a ne samo „nakon dolaska SNS-a na vlast“ već i pre toga, u periodu pre 2012.
Upravo pomenute priče predstavljaju užasan, nepravičan i neopravdan i, reći ću otvoreno, antidržavni i nedržavnički, narativ većine političkih aktivista „bivše“ vlasti na kojem uporno insistiraju, čime se ugled i status jedne državne institucije koja prednjači u evropskim integracijama bespotrebno ruži i narušava zarad sticanja bednih, prljavih političkih poena.
Dobar primer za to je „vest veka“ o Evrostatovom saopštenju o kvartalnom BDP-u (u kojem nema Srbije zbog mene i mog „štelovanja“ podataka) ili, pak, sada već legendarna naslovnica Danasa sa potrošačkom korpom. Na Vašu opasku da to nisu podaci RZS-a i pitanje „zašto sam reagovao“, odgovor je da se potrošačka korpa obračunava na osnovu podataka RZS-a i da je ovde bilo reči o skarednoj grešci sa očiglednim političkim motivima koji bi se, pre ili kasnije, pretočili u staru priču o RZS-u i našem „štelovanju”, „šminkanju“ i „naduvavanju“ podataka.
To je ujedno i odgovor zašto tako često (čak i na prvi pogled bez povoda) reagujem i zašto ću i ubuduće reagovati kada god se (zlo)upotrebljavaju podaci RZS-a ili se dovode u pitanje objektivnost RZS-a i naših obračuna.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare