Odgovor direktoru Republičkog zavoda za statistiku dr Miladinu Kovačeviću na njegovo reagovanje od 7. septembra 2021. na tekst “Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla 3 puta brže”, objavljen 6. septembra u listu “Nova”.
Najpre, ostalo je nejasno zbog čega Miladin Kovačević uopšte reaguje na tekst, s obzirom da nije pomenut ni on, niti institucija koju vodi. Ovo je još čudnije, s obzirom da nije demantovao nijednu brojku u tekstu, opširno pritom obrazlažući tvrdnje koje nisu suprotne sa navedenima – da je rast u periodu 2001-2012 bio neodrživ, da je bio baziran na potrošnji, da je deficit bio ogroman, da sama stopa rasta BDP-a, uzeta bez drugih pokazatelja, ne znači mnogo – uz prilježno beleženje svih uspeha aktuelne vlasti.
No, o tome zašto Kovačević reaguje, biće reči pred kraj teksta. Da vidimo prvo šta Kovačević propušta da napiše u svojem reagovanju.
Kaže direktor RZS da se “‘brzi voz’ primicanja provaliji krize javnog duga i sloma javnih finansija nije mogao ukočiti bez restrikcija i kresanja javne potrošnje na najosetljivijim mestima – a to su plate i penzije, kao i uspostavljanjem fiskalne discipline u naplati poreza i javnih prihoda”.
Povezane vesti:
Ovo – da je Srbija bila pred bankrotom, odnosno, kriznom javnog duga – je, u raznim varijacijama, nebrojeno puta bilo izrečeno u javnom prostoru od strane političara na vlasti, pa evo, i od Miladina Kovačevića. Jedini je problem što svi ti političari, pa evo, i Miladin Kovačević, nikako da se osvrnu na to da nova SNS-SPS-URS vlast pune dve godine nije reagovala na upozorenja Fiskalnog saveta (FS), koji je tu krizu javnog duga najavio još u maju 2012. Podsetimo, ozbiljna fiskalna konsolidacija započeta je tek na jesen 2014.
“Srbija ide prema krizi javnog duga, koja može da se dogodi i do kraja ove godine. Sprečavanje krize zahteva da se odmah donesu mere, prvo, za njeno zaustavljanje, a potom i za ozdravljenje javnih finansija”, piše Fiskalni savet u mesecu u kome su održani predsednički i parlamentarni izbori 2012. godine, i na kojima je promenjena dotadašnja vlast sa Demokratskom strankom kao stožernom partijom.
Umesto odlučnog reagovanja odmah, nova vlast – SNS, SPS, URS… – svađa se sa Fiskalnim savetom i ujedno pokušava da problem reši neefikasnim i zakasnelim polumerama, poput povećanja PDV-a na jesen 2012. i “solidarnog poreza” iz decembra 2013.
I onda, posle dve godine neadekvatne fiskalne politike, nakon propuštanja šansi da se neophodne mere uvedu u rebalansu budžeta za 2012, pa u budžetu za 2013, pa u rebalansu iz jula 2013, pa u budžetu za 2014. godinu – za sve ovo vreme Fiskalni savet (bezuspešno) upozorava vlasti da su javne finansije na neodrživoj putanji – deficit zbilja postaje neizdrživ i vlada je na jesen 2014. primorana da primeni drastične mere (one iste za koje je Vučić lično pred izbore u martu 2014. obećao da ih neće primeniti): da smanji penzije i plate u javnom sektoru.
Prosto se ne zna šta je gora opcija: da Miladin Kovačević ne zna za ove izveštaje FS, ili da ih namerno prećutkuje, e da ne bi morao da kaže očigledno – da su penzije i plate u javnom sektoru morale da budu smanjene zato što nisu na vreme bile zamrznute, kako je predlagao FS tada, u maju 2012. Dakle, odgovornost za to što je država, kako tačno kaže Kovačević, došla na ivicu bankrota, snose i prethodna i aktuelna vlast: prva zbog činjenja, druga zbog nečinjenja. Ovo drugo, iz nekog razloga, uporno izmiče Kovačeviću i u reagovanju, i u rezonovanju.
(Zanemarićemo ovom prilikom da Kovačević ne pominje ni da su jedni od glavnih krivaca za neodrživo povećanje penzija iz 2008, što je, u konačnici, sistemski urušilo javne finansije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – lagodno ušetali u vlast i 2012, i na vlasti su i danas.)
Slično, Kovačević zaboravlja da je dolaskom nove vlasti zapravo znatno porasla poreska nedisciplina, a siva ekonomija odletela u nebo tokom 2013. godine, te da je u narednih nekoliko godina morao da se uloži napor da naplata poreza samo bude vraćena na nivo pre 2013. godine: zbog ogromne nediscipline, naplata PDV-a je sa iznad 75% u 2012. pala na ispod 70% tokom 2013. godine – nivo od 75% naplate vraćen je tek 2016. godine.
Kovačević ispravno piše da je fiskalna konsolidacija završena 2017, ali opet propušta da objasni zbog čega je onda smanjenje penzija zadržano sve do jeseni 2018.
No, vratimo se na prvo pitanje: zašto Kovačević reaguje, ako su brojke tačne, a tačne su?
U svom dopisu, Kovačević navodi član 83 Zakona o javnom informisanju kao osnov da reaguje. Da vidimo šta piše u tom članu 83:
“Lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.”
Da li se na Kovačevića odnosi informacija? Ne, jer, ponavljamo, nije pomenut ni on ni institucija koju vodi. Da li je navođenjem tačnih brojki o privrednom rastu Srbije povređeno njegovo pravo ili interes? Iskreno se nadamo da nije.
No, vrlo lako možemo zamisliti da se ponovila situacija do koje je došlo pre desetak dana – da je predsednik Vučić, kao i tada, rekao nešto poput “molim Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, da izađe javno sa brojkama”. Podsetimo, Kovačević je, iako nit’ luk jeo, nit’ luk mirisao, reagovao na tekst u Danasu, mada je reč bila o potrošačkoj korpi, koju vodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
Ovaj scenario deluje verovatno, naročito što je istog dana kad i Kovačević, u razmaku od samo nekoliko sati, sa vrlo sličnim tekstom i obrazloženjem na tekst o rastu BDP-a reagovao i ministar finansija Siniša Mali – ni on ne demantujući brojke navedene u tekstu.
No, nije mnogo ni bitno šta je bio motiv za Kovačevićevo reagovanje, da li mu je to došlo tek onako, samo od sebe, ili se zapravo predsednik Vučić pozvao na član 83. Zakona o javnom informisanju, jer, fakat, tačne brojke zbilja štete njegovom interesu. Mnogo je bitnije primetiti da Kovačević reaguje na tačne brojke, a ne reaguje na svakodnevne pokušaje lažiranja i falsifikovanja brojki iz prošlosti, kojima su neumorno i marljivo posvećeni političari na vlasti – počev od Vučića pa naniže. Na primer:
• Da li je Kovačević ikada reagovao na netačan podatak da je plata prilikom dolaska na vlast SNS-a bila 329 evra, što je neprestana mantra po celoj naprednjačkoj vertikali?
• Da li je Kovačević nekad upozorio predsednika da, zbog promenjene metodologije obračuna, nije moguće poređenje zarada pre i posle 2017. godine?
• Da li je Kovačević nekada reagovao na bezbroj puta ponovljenu neistinu da je javni dug prilikom dolaska SNS na vlast bio 79 odsto BDP?
Mnogo je ovakvih primera “ekonomskih” neistina koje predstavnici vlaste unose u javni prostor, i odgovor na svako ovo pitanje – da li je i kada Kovačević ikada na njih reagovao – glasi: ne, nije nikada.
Umesto na netačne, on reaguje na tačne brojke; on dovodi u neprijatnu situaciju svoje zaposlene, koji ne mogu da objasne kako to da predsednik dobija i objavljuje statističke podatke pre nego što ih RZS objavi, uprkos zakonskoj obavezi RZS da te podatke svi dobijaju u isto vreme; on, sasvim u skladu sa obećanjima Vučića i SNS-a, kao direktor RZS u martu 2018. prognozira da će do kraja te godine prosečna plata biti 500 evra, iako je to u tom trenutku bilo potpuno nerealno, što se i pokazalo, jer je do prosečne plate od 500 evra bilo potrebno da dođe decembar, ali 2019. godine.
Da sve bude još tužnije, Kovačević u reagovanju najpre piše da se ne može porediti period 2001-2011 sa periodom 2012-2020 (“mešanje baba i žaba”), a onda sam poredi period 2008-2012 sa periodom 2017-2021, uračunavajući u ovaj potonji i rast BDP-a za tekuću, 2021. godinu, iako do njenog kraja ima još više od tri meseca.
“Ovom poređenju ne treba komentar”, zaključuje Kovačević.
Vaistinu, ne treba.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare