Podeli:
Foto:N1

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu Goran Pitić rekao je danas da kamate po kojima se Srbija zadužuje odražavaju percepciju investitora o snazi srpske privrede, njenoj perspektivi i riziku investiranja.

On je na pitanje da li se Srbija “opasno” zadužuje po visokim kamatama, rekao da je “praksa zaduživanja u ovoj situaciji bliska većini zemalja sveta”.

Srbija se nedavno na međunarodnom tržištu kapitala zadužila za dve milijarde evra po kamatnoj stopi od 3,3 odsto, te ekonomisti tvrde da je to visoka cena jer su se neke države zadužile po nižim kamatama.

“Pitanje je kapaciteta u budućnosti za vraćanje uzetih pozajmica jer potrošimo li sada više nego što treba, prebacićemo teret duga na buduće generacije s rizikom velikog učešća kamata u rashodima budžeta, a time i smanjivanja kapaciteta za dugoročni održivi razvoj”, rekao je Pitić.

Odgovarajući na pitanje da li je srpska privreda otpornija na ovu krizu nego što je bila na krizu 2008. godine, Pitić je rekao da je fiskalna konsolidacija omogućila da se koriste sredstva iz budžeta za podršku privredi i građanima.

“Politički je takođe stvoren prostor za jednostavnije donošenje odluka, za razliku od 2008. godine, kada su neke mere, nastale na političkim kompromisima, otvorile dugoročne ekonomske neravnoteže”, rekao je Pitić.

Dodao je da je karakter sadašnje krize drugačiji nego 2008, da je teško sagledati njenu dubinu i trajanje, i da bi država morala da oprezno rasporedi snage “za podršku” i da odluke bazira na preporukama stručnjaka.

“Mera državne pomoći koja je imala najkonkretnije efekte je podrška kroz tromesečne isplate minimalnih zarada”, rekao je Pitić.

Garantni fond, po njegovim rečima, može da pomogne, posebno onom segmentu privrede koji je u teškoćama.

On je rekao da sumnja u mogućnost kvalitetne realizacije koncepta korporativnih obveznica.

Za koncept stimulisanja potrošnje podelom po 100 evra svim punoletnim građanima, rekao je da je to “ekonomsk promašen, nepotreban i skup teret”, za koji se nada da je “jednokratni akcident koji neće obeležavati dalji karakter fiskalne politike”.

U monetarnom sektoru Srbije praćena je, kako je rekao, logika ponašanja većine centralnih banaka, čime je obezbeđenja likvidnost u bankarskom sektoru.

“Snižavanjem referentne kamatne stope učinjena je dodatna relaksacija dinarskih kredita”, rekao je Pitić.

Zbog krize izazvane epidemijom, “bankarski sektor se suočava sa ozbiljnim izazovima”, rekao je Pitić.

“Posebno je delikatna situacija s kreditima stanovništvu, ali i sa novim procenama rizika po pojedinim industrijama. Pitanja potrebnih rezervacija, novih procena poslovnih rezultata, eventualna prilagođavanja, neizvesnost, teme su koje banke dele sa ostalim učesnicima privrednog života”, rekao je Pitić.

On smatra da se može očekivati rast loših kredita (NPL), ali će se računi o tome svoditi naredne godine.

Pitić je rekao da nema ekonomskih parametara za kvalitetnu prognozu o tome koliko je vremena potrebno za oporavak privrede jer se ne zna koliko će trajati pandemija.

“Ova kriza je po mnogim parametrima uporediva pre sa Velikom depresijom iz 1929. godine, nego s krizom iz 2008. Specifičnost ove krize koja je prekinula globalne lance i poremetila sve oblike transporta je što se ne zna koliko će trajati”, rekao je Pitić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar