Kablovska distribucija „Surčin“, koji je bio u vlasništvu opštine, bez tendera ili licitacije kupio je državni Telekom. Prema saznanjima Nove, Telekom je po korisniku platio 550 evra bez PDV-a. I taj ugovor označen je kao poslovna tajna. Imajući u vidu da je postignuta cena značajno manje od cene po kojoj je Telekom platio Kopernikusu po korisniku, jasno je koliko je ta kupovina preplaćena, a sve na račun građana Srbije.
Opštinska firma, kablovski operater Surčin, pre nego što ga je kupio Telekom, imao je oko 2.000 korisnika. Nakon akvizicije, deo korisnika nije želeo da ostane kod novog kablovskog operatera. Prema saznanjima Nove, čak njih 800 to nije želelo.
Prema Ugovoru o posredovanju, koji je označen kao strogo poverljiv, a u koji je portal Nova.rs imao uvid, direktor Telekoma Vladimir Lučić potpisao je da će, za svakog korisnika platiti surčinskom operateru po 550 evra plus PDV.
Kako je prema našim informacijama u preduzeću „Surčin“ ostalo 1.200 korisnika, ovo preuzimanje je Telekom koštalo 660.000 evra bez PDV-a.
PROČITAJTE JOŠ
Ugovorom se Telekom obavezao da ponudi posao svim onim radnicima koji su prethodno bili zaposleni u Kablovskoj distribuciji Surčin, pod istim uslovima koje su imali kod starog poslodavca.
Inače, ukoliko bi jedna strana prevremeno raskinula Ugovor, drugoj bi morala da plati 70.000 evra, u roku od 10 radnih dana.
Podsećamo, kako je Nova već pisala, Telekom je duže vreme bio zainteresovan za kupovinu Kablovske distribucije Surčin, a sve je počelo Pismom o namerama, u junu prošle godine. Kako je u njemu pisalo, cilj Telekoma je bila je akvizicija, odnosno pripajanje dve firme u jednu poslovnu jedinicu, što se na kraju i desilo.
Tada je Telekom za 2.000 korisnika bio spreman da plati oko milion evra.
Ovo je samo još jedna u nizu kupovina kablovskih operatera od strane Telekoma.
Još u aprilu 2018. godine, državni Telekom je krenuo u investicionu ekspanziju, kupujući kablovske operatere, čije je cene pokušavao da sakrije, a stručna javnost ocenjivala kao previsoke.
Cena po kojoj je Telekom platio po korisniku surčinskoj kablovskoj distribuciji jasno ukazuje na to koliko je su preplaćeni pojedini ugovori koje je državni Telekom sklapao sa pojedinim firmama.
Tako je, recimo, preuzimanje kablovskog operatera Radijus vektor koštao oko 108 miliona evra, a Avcom oko 12,5.
Da je dato više novca nego što je trebalo, tvrdili su brojni stručnjaci koji su procenjvali da tržišna vrednost Radijus vektora u trenutku kupoprodaje nije bila veća od 23,5 miliona evra. Telekom je tvrdio da po korisniku cena nije bila veća od 1.000 evra. Stručnjaci su međutim na osnovu javno dostupnih podataka procenili da je ta cena išla do 1.800 evra.
Konačno, Telekom je kupio i Kopernikus tehnolodži za 195 miliona evra. Direktor Zoran Lučić je tvrdio da je i u ovom slučaju po korisniku plaćeno manje od1.000 evra. Međutim, zvanično dostupni podaci broja korisnika su menjani. Od više od 50.000 do više od 150.000. Kada se izračuna cena po korisniku ona je svakako veća od 1.000 evra koliko je Telekom tvrdio da je platio.
Kopernikus tehnoloži je kablovski operater koji se povezivao sa biznismenom Srđanom Milovanovićem koji je kupio televizije Prva i B92 posle sporne transakcije Kopernikus kablovskog sistema.
Za KS mu je plaćeno 195 miliona evra, a on je dve televizije kupio za 180 miliona evra . Ovom aferom bavile su se Evropska komisija, Evropski parlament i Savet za borbu protiv korupcije. Do danas slučaj nije ispitan i pored brojnih poziva da se to učini.
I mada je Telekom prošle godine ostvario dobit od 113,7 miliona evra, takođe je drastično povećalo svoja dugovanja.
Tako Telekomovi dugovi, pre svega oni po osnovu kredita, iznose čak 1,55 milijardi evra.
Značajni rashod u finansijskom izveštaju Telekoma čine troškovi kamata, koji iznose više od pet miliona evra, što I ne čudi, s obzirom na to da se ova državna firma samo tokom prošle godine zadužila za 1,1 milijardu evra.
S druge strane, Telekom je svoju dobit za godinu dana povećao za svega 1,5 odsto.
BONUS VIDEO Kratak spoj na kablu: Telekom preplatio B92 i TV Prva
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar