Izraelska tajna lista za odstrel: Kreće "Operacija NILI" a na meti su hiljade ljudi

Cilj operacije je, kako navodi Wall Street Journal, jasan i nemilosrdan: pronaći i eliminisati svakoga ko je povezan sa tim danom, bez obzira na to da li je reč o visokim komandantima Hamasa, borcima, pomagačima ili ljudima koji su u haosu prešli granicu i učestvovali u upadu na izraelsku teritoriju.

Operacija se vodi pod kodnim imenom „NILI“, što je akronim izveden iz biblijskog citata na hebrejskom koji znači „Večni Izrael neće lagati“. Prema navodima hrvatskog Jutarnjeg lista, reč je o posebnoj operativnoj grupi koja funkcioniše nezavisno od političkih pregovora, prekida vatre i diplomatskih dogovora. Dok se javno govori o primirju, unutar izraelskog bezbednosnog aparata, tvrde izvori na koje se pozivaju mediji, imena sa liste se sistematski proveravaju i uklanjaju.

Lista smrti i pravilo „dva dokaza“

Posebnost ove operacije je u tome što je Izrael, prema pisanju Wall Street Journala, iskoristio ogromnu količinu digitalnih tragova koje su iza sebe ostavili sami učesnici napada. Mnogi napadači su 7. oktobra snimali svoje akcije, objavljivali snimke na društvenim mrežama ili komunicirali preko telefona, dok su izraelska naselja imala veliki broj nadzornih kamera.

Kako prenosi Times of Israel, izraelski analitičari pregledali su hiljade sati video-materijala, koristeći softvere za prepoznavanje lica. Ti podaci su zatim ukrštani sa presretnutim telefonskim komunikacijama, lokacijama mobilnih telefona i drugim obaveštajnim podacima iz dana napada.

Unutar operacije „NILI“, prema navodima Jutarnjeg lista, primenjuje se takozvano pravilo „dva dokaza“. Ako postoje najmanje dva nezavisna elementa koja neku osobu povezuju sa napadom — na primer snimak sa kamere i podatak o lokaciji telefona — ta osoba postaje meta. U toj proceduri, prema istim navodima, nisu predviđeni suđenje ni klasičan pravni postupak.

Na listi se, prema tvrdnjama izvora koje citiraju mediji, ne nalaze samo komandanti ili operativci Hamasa, već i ljudi čija je uloga bila mnogo manja. Wall Street Journal navodi primer muškarca koji je, prema izraelskim podacima, 7. oktobra traktorom probio graničnu ogradu i omogućio drugim grupama da uđu na teritoriju Izraela. Iako nije bio visoki vojni zvaničnik, identifikovan je godinama kasnije i ubijen u preciznom vazdušnom udaru u Gazi.

Likvidacije i paralelni pravni proces

Izrael tvrdi da je u poslednjim operacijama ubio i visoke pripadnike Hamasa. Prema navodima izraelskih izvora koje prenose regionalni mediji, među ubijenima je i Iz al-Din al-Hadad, jedan od najviših vojnih komandanata Hamasa, koji se smatrao jednim od poslednjih preostalih organizatora napada iz oktobra 2023.

Ipak, tajni lov na osumnjičene nije jedini odgovor Izraela na 7. oktobar. Kako piše New York Times, izraelski parlament je 11. maja 2026. usvojio zakon koji otvara put za vojne procese protiv stotina Palestinaca osumnjičenih za učešće u napadu. Prema pisanju tog lista, najmanje 350 zatvorenika moglo bi da se suoči sa optužnicama, a neki i sa optužbama za genocid, što u Izraelu može nositi smrtnu kaznu.

New York Times navodi da će za ove slučajeve biti obnovljen rad posebnog vojnog suda, a postupci bi trebalo da se vode pred tročlanim sudskim većima u Jerusalimu. Deo suđenja mogao bi biti prenošen uživo, što bi prvi put javnosti otkrilo identitete dela pritvorenih i konkretne optužbe protiv njih.

Zagovornici zakona tvrde da je reč o istorijskom procesu. Poslanica Julija Malinovski, jedna od autorki zakona, rekla je za New York Times da to nije „običan zakon“, već pitanje „pravde, nasleđa, sećanja i istorije“. Protivnici, međutim, upozoravaju da se pravi poseban pravni sistem za Palestince i da bi postupci mogli biti vođeni pod ogromnim pritiskom javnosti.

Optužbe za osvetu i sporna pravila

Organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi novi zakon mogao dodatno da oslabi ionako ograničena procesna prava palestinskih zatvorenika. New York Times prenosi ocene pravnika i aktivista da će osumnjičeni imati advokate, ali da javni branioci neće moći da ih zastupaju, kao i da će sud imati ovlašćenja da odstupi od pojedinih pravila dokazivanja i krivičnog postupka.

Sari Baši, direktorka izraelske organizacije Public Committee Against Torture in Israel, rekla je za New York Times da pravično suđenje zahteva mogućnost da se optuženi zaista brane. Prema njenim rečima, ako je „cela težina države“ usmerena na dokazivanje krivice, postoji opasnost da proces bude duboko nepravedan za optužene, ali i nezadovoljavajući za žrtve.

Od napada 7. oktobra, Izrael je, prema podacima koje navodi New York Times, pritvorio više od 6.000 stanovnika Gaze. Većina onih koji nisu povezani sa napadom trebalo bi da bude oslobođena, ali oko 1.200 ljudi i dalje ostaje u pritvoru, pored onih koji se direktno sumnjiče za ulogu u napadu.

Poruka Izraela: Niko neće biti zaboravljen

Napad Hamasa 7. oktobra 2023. bio je najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela. Prema izraelskim podacima koje navodi New York Times, ubijeno je oko 1.200 ljudi, dok je oko 250 talaca odvedeno u Gazu. Ujedinjene nacije su navele da su tokom napada počinjeni ratni zločini i mogući zločini protiv čovečnosti.

Rat koji je usledio trajao je dve godine i ostavio razornu posledicu u Gazi. Prema ministarstvu zdravlja u Gazi, koje citira New York Times, u izraelskim operacijama ubijeno je više od 70.000 Palestinaca.

Uprkos primirju, operacija „NILI“ pokazuje da Izrael ne namerava da odustane od individualne odmazde za 7. oktobar. Prema zaključku Wall Street Journala, poruka izraelskih službi je da niko ko je povezan sa napadom neće biti zaboravljen, bez obzira na to koliko je vremena prošlo, gde se nalazi i da li trenutno postoji politički dogovor o prekidu vatre.

Istovremeno, pred Izraelom se otvara i drugo, mnogo teže pitanje: da li će potraga za pravdom za žrtve 7. oktobra biti vođena kroz sudske procese ili kroz tajne likvidacije. Upravo ta dilema, kako upozoravaju sagovornici New York Timesa, mogla bi da odredi ne samo odnos Izraela prema osumnjičenima, već i način na koji će zemlja jednog dana pokušati da se suoči sa najtraumatičnijim napadom u svojoj novijoj istoriji.