Dug Telekoma Srbija povećan za skoro pola milijarde evra

Dobit u prošloj godini bila je svega 1,5 odsto veća nego u 2021. godini.Kompanija je imala prihode od prodaje 105,8 milijardi dinara što je rast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi od fiksne telefonije nastavili su da padaju, dok je i dalje glavni generator prihoda mobilna telefonija sa 51,8 milijardi dinara u 2022, piše Danas.Prihodi od multimedije u koji je Telekom prethodnih godina uložio ogroman novac iznosili su 14,9 milijardi dinara što je povećanje od 33 odsto za godinu dana.Prihodi od interneta su iznosili 15,45 milijardi dinara što je rast od 22 odsto.Istim tempom sa rastom prihoda, povećani su i poslovni rashodi. Međutim, ono što je poraslo znatno više u prošloj godini su finansijski rashodi. Oni su povećani sa 4,7 milijardi u 2021. na 7,85 milijardi dinara u 2022. godini.Najznačajniji izvor ovog rasta je povećanje troškova za kamate koji su povećani za celih 67 odsto. U 2021. godini oni su iznosili 3,55 milijardi dinara, a u 2022. su skočili na šest milijardi dinara.To nije ni čudo s obzirom na to da se Telekom Srbija u 2022. godini zadužio za 134 milijarde dinara ili 1,1 milijardu evra, a istovremeno se razdužio za 697 miliona evra, što znači da je neto dug povećan za više od 400 miliona evra. Poređenja radi, 2021. godine Telekomu je dospelo na otplatu dugova za 28,7 milijardi dinara ili 244 miliona evra.Na dan 31. decembar 2022. godine prema finasijsiim izveštajima Telekoma obaveze po osnovu kredita i zajmova iznosili su 182,7 milijardi dinara ili 1,55 milijardi evra što je za pola milijarde evra više nego na kraju 2021. godine.Telekom Srbija a.d. prošle godine ostvario je dobit od 113,7 miliona evra (13,3 milijardi dinara), ali je povećala finansijske dugove, pre svega po osnovu kredita, na čak 1,55 milijardi evra, pokazuju juče objavljeni finansijski izveštaji ove kompanije.Dobit u prošloj godini bila je svega 1,5 odsto veća nego u 2021. godini.

Kompanija je imala prihode od prodaje 105,8 milijardi dinara što je rast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi od fiksne telefonije nastavili su da padaju, dok je i dalje glavni generator prihoda mobilna telefonija sa 51,8 milijardi dinara u 2022.Prihodi od multimedije u koji je Telekom prethodnih godina uložio ogroman novac iznosili su 14,9 milijardi dinara što je povećanje od 33 odsto za godinu dana.Prihodi od interneta su iznosili 15,45 milijardi dinara što je rast od 22 odsto.Istim tempom sa rastom prihoda, povećani su i poslovni rashodi. Međutim, ono što je poraslo znatno više u prošloj godini su finansijski rashodi. Oni su povećani sa 4,7 milijardi u 2021. na 7,85 milijardi dinara u 2022. godini.Najznačajniji izvor ovog rasta je povećanje troškova za kamate koji su povećani za celih 67 odsto. U 2021. godini oni su iznosili 3,55 milijardi dinara, a u 2022. su skočili na šest milijardi dinara.

Telekom se u 2022. zadužio više od milijardu evra

To nije ni čudo s obzirom na to da se Telekom Srbija u 2022. godini zadužio za 134 milijarde dinara ili 1,1 milijardu evra, a istovremeno se razdužio za 697 miliona evra, što znači da je neto dug povećan za više od 400 miliona evra. Poređenja radi, 2021. godine Telekomu je dospelo na otplatu dugova za 28,7 milijardi dinara ili 244 miliona evra.Na dan 31. decembar 2022. godine prema finasijsiim izveštajima Telekoma obaveze po osnovu kredita i zajmova iznosili su 182,7 milijardi dinara ili 1,55 milijardi evra što je za pola milijarde evra više nego na kraju 2021. godine.Po osnovu korporativnih obveznica obaveza je 23,5 milijarde dinara ili 200 miliona evra, po osnovu lizinga 10,3 milijarde dinara ili 88 miliona evra, dok su obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iznosile skoro 44 milijardi dinara, što je povećanje za 15 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Treba reći i da Telekom ima dosta obaveza i potraživanja od povezanih pravnih lica.Nisu troškovi kamata prošle godine povećani samo zbog većeg duga, već i zbog rasta kamatnih stopa.Najveći deo duga Telekoma, oko 1,74 milijarde evra je sa varijabilnom kamatnom stopom. Kamatne stope u evrima iznose od dva do 3,5 odsto plus euribor. Na početku 2022. godine šestomesečni euribor iznosio je minus 0,539 odsto, dok je nakraju godine on dostigao 2,732 odsto. To znači da je kamatna stopa za kredit koji ima maržu dva odsto plus euribor, za samo godinu dana, skočila sa 1,5 na 4,7 odsto. Euribor je nastavio da raste i u 2023. godini i šetomesečni euribor je 26. maja iznosio 3,76 odsto.Koliko je veliki efekat promene kamatnih stopa pokazuje i računica prikazana u finansijskim izveštajima.Telekom Srbija a.d. prošle godine ostvario je dobit od 113,7 miliona evra (13,3 milijardi dinara), ali je povećala finansijske dugove, pre svega po osnovu kredita, na čak 1,55 milijardi evra, pokazuju juče objavljeni finansijski izveštaji ove kompanije.Dobit u prošloj godini bila je svega 1,5 odsto veća nego u 2021. godini.

Kompanija je imala prihode od prodaje 105,8 milijardi dinara što je rast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi od fiksne telefonije nastavili su da padaju, dok je i dalje glavni generator prihoda mobilna telefonija sa 51,8 milijardi dinara u 2022.Prihodi od multimedije u koji je Telekom prethodnih godina uložio ogroman novac iznosili su 14,9 milijardi dinara što je povećanje od 33 odsto za godinu dana.Prihodi od interneta su iznosili 15,45 milijardi dinara što je rast od 22 odsto.Istim tempom sa rastom prihoda, povećani su i poslovni rashodi. Međutim, ono što je poraslo znatno više u prošloj godini su finansijski rashodi. Oni su povećani sa 4,7 milijardi u 2021. na 7,85 milijardi dinara u 2022. godini.Najznačajniji izvor ovog rasta je povećanje troškova za kamate koji su povećani za celih 67 odsto. U 2021. godini oni su iznosili 3,55 milijardi dinara, a u 2022. su skočili na šest milijardi dinara.To nije ni čudo s obzirom na to da se Telekom Srbija u 2022. godini zadužio za 134 milijarde dinara ili 1,1 milijardu evra, a istovremeno se razdužio za 697 miliona evra, što znači da je neto dug povećan za više od 400 miliona evra. Poređenja radi, 2021. godine Telekomu je dospelo na otplatu dugova za 28,7 milijardi dinara ili 244 miliona evra.Na dan 31. decembar 2022. godine prema finasijsiim izveštajima Telekoma obaveze po osnovu kredita i zajmova iznosili su 182,7 milijardi dinara ili 1,55 milijardi evra što je za pola milijarde evra više nego na kraju 2021. godine.Po osnovu korporativnih obveznica obaveza je 23,5 milijarde dinara ili 200 miliona evra, po osnovu lizinga 10,3 milijarde dinara ili 88 miliona evra, dok su obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iznosile skoro 44 milijardi dinara, što je povećanje za 15 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Treba reći i da Telekom ima dosta obaveza i potraživanja od povezanih pravnih lica.Nisu troškovi kamata prošle godine povećani samo zbog većeg duga, već i zbog rasta kamatnih stopa.Najveći deo duga Telekoma, oko 1,74 milijarde evra je sa varijabilnom kamatnom stopom. Kamatne stope u evrima iznose od dva do 3,5 odsto plus euribor. Na početku 2022. godine šestomesečni euribor iznosio je minus 0,539 odsto, dok je nakraju godine on dostigao 2,732 odsto. To znači da je kamatna stopa za kredit koji ima maržu dva odsto plus euribor, za samo godinu dana, skočila sa 1,5 na 4,7 odsto. Euribor je nastavio da raste i u 2023. godini i šetomesečni euribor je 26. maja iznosio 3,76 odsto.Koliko je veliki efekat promene kamatnih stopa pokazuje i računica prikazana u finansijskim izveštajima.„U slučaju da je kamatna stopa na kredite i korporativne obveznice bila viša za 0,1 procentni poen na godišnjem nivou, uz ostale nepromenjene varijable, dobitak nakon oporezivanja za godinu koja se završava 31. decembra 2022. i kapital na dan 31. decembra 2022. godine bilo bi niži za 233 miliona dinara ili dva miliona evra“, navodi se u napomenama uz finansijski izveštaj ove kompanije.Ono što može biti dodatni problem za poslovanje Telekoma je to što 47,7 milijardi dinara ili oko 400 miliona evra dospeva do jedne godine, a 33,1 milijarda dinara od jedne do dve godine, što znači da će kompanija morati da ih refinansira po visokim kamatama kakve su danas na tržištu.Najveći deo kredita, 88,2 milijarde dinara ima rok dospeća od dve do pet godina.Neto dug (kada se od ukupnog duga odbije gotovina) kompanije na dan 31. decembra 2022. godine iznosio je 216 milijardi dinara, a koeficijent zaduženosti iznosio je 57,7 odsto, što znači da je dug veći od sopstvenog kapitala.Poslednjeg dana 2022. godine kratkoročne obaveze preduzeća bile su više od obrtne imovine za 64,86 milijardi dinara ili za 552 miliona evra.U toku 2022. godine Telekom Srbija je dokapitalizovao neke od svojih kompanija, a po iznosu tu se posebno ističe firma Arena Channels Group u koju je Telekom uložio 19 milijardi dinara ili oko 160 miliona evra. Telekom je dodatno dokapitalizovao Arenu i početkom ove godine sa još 704 miliona dinara ili oko šest miliona evra.Telekom tek treba da objavi konsolidovane, odnosno zbirne finansijske izveštaje za celu kompaniju i sve njene firme ćerke. Prema pojedinačnim finansijskim izveštajima Arena Channels Group za prošlu godinu, ovo preduzeće je zabeležilo neto gubitak od 12,5 milijardi dinara prošle godine. Ovo je u potpunosti posledica troškova amortizacije imovine, a pre svega prava emitovanja sportskih događaja, od 15,9 milijardi dinara.Konsolidovani finansijski izveštaji grupe pokazaće u kojoj meri je to uticalo na rezultat Telekoma.Sama Arena Channels Group je do sada akumulirala gubitke od 18,1 milijardu dinara i oni su se skoro izjednačili sa ukupnim kapitalom koji iznosi 18,7 milijardi dinara.Ovo preduzeće je prošle godine ostvarilo 7,1 milijardi dinara prihoda od prodaje licenci na TV prava, distribucije TV kanala “Arena Sport”, „Agro TV“, „Star TV“, Liverpool, kao i od prihoda od izdavanja medijskog prostora i reklama na TV kanalima “Arena Sport”.