Niko da objasni zašto krema u EU košta 3 evra, a kod nas 7: Miodrag Zec o Kopaonik biznis forumu

„Nema da se objasni zašto su u Srbiji plate male, a radno vreme najduže. Ono što nema tamo da se objasni, a što je strašno važno, je zašto naš građanin nema opciju da kupi državne obveznice po 3,7 odsto, a kod nas se država sadužuje po 7 odsto“, rekao je Zec u Novom danu na N1.

On objašnjava da je Hrvatska svojim građanima dala opciju da kupe neku finasijsku imovimnu od države, što građani Srbije ne mogu pa su upućeni na banke i brokere.

„Kad (Miroslav) Mišković govori o investicijama, gde ja to mogu da kupim obveznice od Delte, od države, od Telekoma“, pita Zec.

Upitan da li bi ulagao u EXPO 2027, on kaže da i da hoće, to ne bi mogao jer je finansiranje tog projekta misteriozno. Umesto toga bi uložio u obveznice Delte, Telekoma i države Srbije.

„To je prezentaciona stvar, to nije komercijalna stvar. To treba da posvedoči da je Srbija važna zemlja. To je ulaganje političko, da se ti predstviš, kao Rusija u Sočiju, Kina na Olimpijadi, prva Svetska izložba u Parizu. Ali to nikakve veze nema sa biznisom, to je trošenje para na javnu promociju, prosto je to tako“, kazao je Zec govoreći o EXPO 2027.

Ministar Finansija Siniša Mali je u ponedeljak na Kopaoniku najavio nove avione za Er Srbiju, tri leta za Kinu, možda i tri za Ameriku. Zec na sve to kaže da se Srbija poslednjih 100 godina kreće u krug.

„Geostrateški, gde je smer, da li ćemo na zapad ili na istok. Vrtimo se stalno u krug, u političkom smislu driblamo u kaznenom prostoru i to smatramo velikom umešnošću, a to driblanje često završi autogolom“, upozorio je gost Novog dana.

Umesto o avionima za Kinu, Zec bi razgovarao o tome zašto avionska karta za Tivat košta 200 evra, a do Njujorka 500.

„Mišković postavio važno pitanje obrazovanja“

On je istakao da je Miroslav Mišković na Kopaoniku postavio važno pitanje da nacija bez obrazovanja nema budućnost.

„A nije se postavilo pitanje zašto je u ovoj zemlji najniža kategorija biti učitelj i zašto je takvo. Pričaš o nauci i praviš istraživačke centre, zgrade, a jedan ti je upisao fiziku. Kada kažeš da si prosvetni radnik kao da si šugav, to se smatra simbolom neuspeha“, istakao je Zec i podsetio da su prosvetni radnici postali ponižena klasa.

Profesor u penziji napominje da kroz istoriju vlastodršci ne vole obrazovanje jer je znanje put ka ličnoj slobodi.

„Obrazovanje je put do građanina, a vlast voli podanike. Ne samo naša. Zato što je obrazovanje put do oslobođenja iznutra, čoveka kao kreativnog bića i čoveka kao političkog bića. Problem je što misle da je podanik rentabilniji od građanina, da je poslušnik rentabilniji od kreativnog. Jeftin je, ali nije produktivan. Da je robovlasništvo bilo efikasno, ne bi ono propalo i ekonomski“, objašnjava Zec.

„Da li je Brnabić kreativna?“

Dodaje da su prosperitetno društvo protestantizma stvorili slobodni ljudi, koji su kreativni i koji smeju da zakorače.

„Ovde imaš problem da su izvršioci i do vrha. Da li je (Ana) Brnabić kreativna? Nije, i da ima tu osobinu ona ne bi smela da je pokaže. Lojalnost i poslušnost su bazične vrednosti kolektivizma, univerzitet i obrazovanje dovodi do sumnje, do slobode, do kreativnosti, do hrabrosti. E to nije poželjno jer taj može da poželi da menja one koji su na vlasti“, ukazao je profesor.

BONUS VIDEO