"Nikada ne bih bio za EXPO", "Da li je toliko dobar, da je važniji od kanalizacije u Borči?": Ekonomisti o omiljenom naprednjačkom projektu

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije i dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta odgovaraju na pitanja "Nove" ekonomskim o uvek aktuelnoj inflaciji, "helikopter novcu" i njegovim posledicama, ali i o omiljenom projektu naprednjačke vlasti - EXPO 2027, u koji će, prema najavama državnog vrha, biti uloženo oko 18 milijardi evra.

EXPO 2027 trenutno je omiljeni projekat vlasti. Da li biste se Vi, da ste u prilici da donosite takve odluke, zalagali za ovakav projekat?

Dejan Šoškić: Nikada. Mislim da to apsolutno nije za zemlju poput Srbije. To bi možda mogla da uradi neka veća zemlja, sa znatno većom ekonomijom, ali samo u trenutku kada je zaista postigla neke ozbiljne, dugoročne pozitivne privredne rezultate, pa da se predstavi svetu u novom svetlu. Srbija je daleko od toga. Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, suštinski nije završila ključne privredne reforme, mi nemamo nijedan razlog da ulazimo u takvu vrstu aktivnosti, sa vrlo neizvesnim ekonomskim efektima, a sa vrlo visokom cenom.

Pavle Petrović: Kao običan građanin, rekao bih da ne bih uložio u ovaj projekat. Taj novac je moguće iskoristiti za neke stvari koje su sigurno mnogo korisnije. Recimo, mi imamo nedovoljno ulaganje u zaštitu životne sredine, i to u one vrlo trivijalne aspekte – prečišćavanje voda, pa čak je i pijaća voda veliki problem, imate i velika divlja đubrišta, a onda dolazi i zagađen vazduh. To su investicije koje su bile neophodne. Postoje i investicije u obrazovanje koje bi bile neophodne. Dakle, i kao građanin, i kao ekonomista, kada to analiziram, siguran sam da postoje bolji projekti u koje može da se uloži. Ono što bi se sada očekivalo jeste da se za Expo uradi tačna analiza koliko će da košta i kakve će efekte da donese, ali i za čitav niz drugih projekata, poput ekoloških, obrazovnih ili infrastrukturnih. To je moralo da se uradi, što je i zakonom određeno. Verujem da tada EXPO ne bi prošao, ali na Vladi je da pokaže da je on toliko dobar da je važniji od kanalizacije u Borči. Druga stvar, kada se projekat na ovaj način odabere, on mora da ide po transparentnim procedurama i tenderima, a šta mi imamo ovde? Imamo lex specialis za EXPO, a najveći deo projekata dosad je već otišao po nekim specijalnim procedurama.

Uprkos zvaničnim podacima koji pokazuju da inflacija slabi, građani se i dalje žale na rast cena, zbog kojeg im plate sve manje vrede. Kako zaustaviti taj trend i obuzdati inflaciju?

Dejan Šoškić: Inflacija kod nas je jedna od najviših u Evropi i rekao bih da je to posledica nekoliko faktora koji su drugačiji u našoj zemlji u odnosu na ono što su iskusile druge države. Pre svega, to se odnosi na domaću ekonomsku politiku. Mi smo zakasnili sa reakcijom monetarne politike i kada pogledate, davanja iz budžeta su zapravo fiskalno ekspanzivna, što otežava borbu sa inflacijom. Istovremeno smo ušli u program podizanja cene energije, pre svega električne, što dodatno otežava borbu sa inflacijom, tako da to da je ona kod nas na neki način u dužem vremenskom periodu viša nego što bi inače trebalo da bude. Mislim da je bilo jasno već neko vreme, poslednjih nekoliko kvartala, da mi nećemo tom dinamikom i tako uspešno uspeti da oborimo inflaciju kao zemlje u regionu i ostatku Evrope. Jer mi sada vidimo da je inflacija u evrozoni, pa i u američkom dolaru, blizu nekog inflacionog cilja. Kod nas je ona daleko iznad.

Pavle Petrović: Deo inflacije jeste došao spolja, pa kako se tamo smiruje, počela je polako i kod nas. Međutim, to nije cela priča o inflaciji. U Srbiji smo imali dodatni podstrek inflaciji, jer smo u periodu kada je ona počela da raste, negde od sredine 2021, pa do prošle godine, imali značajno povećanje državne potrošnje, pre svega neciljano deljenje para raznim grupama stanovništva – još od pandemije svima po 100 evra, pa penzionerima, pa mladima, pa mladima do 16 godina... Dakle, u tom periodu je značajan deo novca podeljen, što je dodatno uslovilo da inflacija u Srbiji bude nešto veća nego što bi morala da bude na osnovu spoljnih faktora, tako da će njeno usporavanje zavisiti od spoljne inflacije i uvoznih cena koje više ne rastu, ali i od tih neselektivnih davanja, za koje se nadam da više neće biti tolika.

Da li je počeo da nam se obija o glavu "heliktopter novac", odnosno sva neselektivna davanja tokom prethodnih godina?

Dejan Šoškić: Sva davanja koja su bila davanja svima, bez naročitih kriterijuma, a naročito pred izbore, to je nešto što jedan deo stanovnika dobije u jednom trenutku, a onda se svima vrati kao viša inflacija.

Pavle Petrović: Osim što, kao što sam rekao, ona utiču na inflaciju, delom je problem što su ta sredstva mogla da budu podeljena ljudima kojima je to neophodno – ne davati svima po 100 evra, nego recimo trećini stanovništva. Zato i postoje analize o tome kome su ta sredstva bila neophodna. Ta sredstva su nam se već obila o glavu, utoliko što su potrošena, ali ne na one kojima je to bilo potrebno. A inflacija je upravo najviše pogodila siromašni segment stanovništva, za njih je ona bila najviša, jer je njihova struktura potrošnje koncentrisana na hranu i energente, a taj deo je mnogo više poskupeo nego neki drugi. Dakle, imali ste visoku inflaciju, mnogo višu za siromašni deo, a istovremeno ste delili neselektivno, umesto da ste dali onom stanovništvu kojem je najpotrebnije.

Bonus video: EXPO 2027 - Ozbiljna šansa ili nepotreban trošak?