Oko izlaska Etihad ervejza iz suvlasništva u Er Srbiji postoji, smatra profesor Miodrag Zec, stotine pitanja i o tome može danima da se priča. "I nije Srbija preuzela Er Srbiju od Etihada. Srbija je to platila, ali ne znamo koliko je ta cela operacija koštala i zašto se uopšte ušlo u taj projekat", kaže Zec.
Teško je, kaže Miodrag Zec, proceniti zašto je Etihad otišao.
„Nedostaje hiljadu i jedan pokazatelj da bi se uopšte pričalo o ovom projektu, teško je znati odgovor na to pitanje“, kaže Zec za N1.
Naši veliki projekti, dodaje, obavijeni su velom tajne i samo može da se nagađa.
„Ono što bi javnost trebalo da traži da se zna je – da se ispostavi jasan račun u budžetu koliko je to sve koštalo. Što je sad to tajna kad je brak propao? Tajan je ugovor još uvek sa Zastavom – to je glavni problem kontrolnih tela ovde, koja treba da pristupe informacijama od javnog značaja“, kaže Zec.
Drugo pitanje koje se nikad nije postavilo, kako kaže – moglo je da se ozbiljno razmišlja o konceptu privrednog razvoja i šta Srbija može da uradi, a mi smo uradili pogrešno.
Dali smo aerodrome
„Mi smo dali nešto čime smo mogli da upravljamo i ostvarujemo benefite a to su aerodromi. Ko iole razmišlja poput mene rekao bi: neću ja da subvencionišem autobuska predzeća, ja ću da držim stanicu. Pa ko hoće da prevozi putnike mora da dođe kod mene. I mogu kroz hiljadu stvari da utičem da moja stanica bude atraktivna – kroz tarife, troškove, kroz hiljadu stvari“, navodi sagovornik N1.
A aerodrom je zemaljska stanica, preko koje, kako objašnjava, može da se ostvari međunarodna konkurencija avio prevoznika.
„Ali ne, ja sam ušao u konkurenciju gde nisam imao šanse da to dobijem“, kaže Zec i podseća da je Alitalija u problemu, da je Sviser bankrotirao…
To je, ističe, biznis koji kontroliše četiri, pet kompanija koje opstaju.
„Nisam stručan za to, ali jasno je da se tu ne može izdržati konkurencija – ali mogao si da imaš aerodrome…“, napominje Zec.
Ne znam ko je tu uzeo pare, i čije pare
„Ja sam profesor koji je navikao da priča ono što zna, a nisam navikao da odgovaram na pitanja koja ne znam. A ja ne znam ko je tu uzeo pare, i čije pare. I po prvi put se osećam kao student – uznemireno“, prokomentarisao je profesor Zec.
Srbija je, sa ulaskom Etihad ervejsa u vlasništvo nacionalnog avio-prevoznika, naš aerodrom učinila nekonkurentnim za druge kompanije, za šta prema rečima našeg sagovornika – plaćamo visoke tarife.
„Pa tako karta do Tivta koji je u istom kulturnom prostoru košta 200 evra, a do Porta je 70 evra. Potom, Etihad ne da loukost kompanijama da priđu Beogradu, već ih tera u Niš i dalje… Mi smo time izgubili. Jer, kad imaš stanicu možeš da profilišeš kakvu vrstu saobraćaja hoćeš da imaš u korist svojih stanovnika koji putuju“, objašnjava gost N1.
Da ga je, kaže, iko išta pitao – a nije – logičnije bi bilo za Srbiju da drži i izgradi aerodrom i obezbedi pristojnu konkurenciju.
Jer, šta je naše tržište – to je broj ljudi koji putuje.
Opširnije pročitajte na sajtu N1.
BONUS VIDEO: Koliko nas je koštao brak ER Srbije i Etihada?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar