"Nikad nismo imali ovakvo interesovanje za jedan stan!" Zašto sam morao da skinem svoj stan na Novom Beogradu sa oglasa posle samo jednog dana

Prvo se javio Sergej. Sat vremena kasnije, Oleg. Za manje od pola sata Ksenija. Praktično istovremeno Dimitrij. Onda su rafalno usledili Luna, Ženja i Ivana. Svi oni javili su se sa željom da budu stanari mog stana na Novom Beogradu koji sam odlučio da izdam nakon 9 godina života u njemu.Znao sam da je NBG popularan kao lokacija, a znao sam i da ima mnogo Rusa koji traže stanove, ali da će ludnica biti baš ovakva, to nisam mogao ni da pretpostavim.Ovde sam dužan malo objašnjenje: Moj stan je lep. Baš lep. Kompletno je renoviran pre dve godine u nekoj mešavini japandija i jugosocijalizma, koja se tako zove samo u mojoj glavi. Poenta je da, bar iz mog ugla, stan izgleda bolje od sigurno 90 odsto onoga što može da se nađe na tržištu u tom delu grada.Iskreno, nisam nikad razmišljao o tome da ću ga izdavati. Odluku o renoviranju doneo sam tokom lokadauna u jeku korone. Znate kako je to izgledalo: Mučni sati, dani i nedelje provedeni u istom prostoru, bez mogućnosti da promoliš nos napolje, osim do prodavnice, da kupiš osnovne namirnice.

Pomislio sam: Ako se desi novi lokdaun, bar želim da ga provedem u prostoru u kojem će mi i život i posao biti užitak. Rešio sam da stan renoviram od glave do pete. Prostor nije veliki: Jedva 35 kvadrata u betonskoj socrealističkoj zgradi ljutog Novog Beograda, na 7. spratu.Srušio sam jedan zid i od kuhinje napravio neku vrstu spavaće sobe na koju se naslanja bioblioteka/prostor za čitanje.U istom prostoru malo dalje bio je trpezarijski sto, a odmah pored njega kuhinjica napravljena po meri. Kupatilo je bilo verovatno najveći izazov, jer je bio pretrpano užasnim crnim cevima, koje su radnici uspeli da zamaskiraju i naprave remek-delo, s obzirom na to kakav je prostor bio pre radova.I u tom i takvom stanu živeo sam dve godine, uživajući u domu napravljenom baš po mojoj meri. A onda su se neke životne okolnosti promenile i došlo je vreme za promenu i selidbu. Pitanje od milion dolara je glasilo: Za koliko para i kome izdati stan?Sve se to dešavalo u jeku Putinove invazije na Ukrajinu, kada su u Srbiju stigle hiljade Rusa bežeći od pomahnitalog diktatora i njegovog rata. Cene rente otišle su u nebo. Nizale su se horor priče ljudi koje su gazde izbacivale na ulicu da bi stanove koje su izdavali za 300 evra odjednom davali Rusima za 700 ili 800, ili čak 1.000.Vreme za izdavanje mog stana došlo je baš u trenutku kada se tržište malo stabilizovalo, a cene se malo unormalile. Prvo sam pokušao da ga izdam preko nekih poznanika, ali to nije išlo. Zato sam odlučio da ga oglasim preko agencije za nekretnine, pa da vidimo kako će da prođe. Cena: 550 evra plus računi, uz mogućnost plaćanja žene koja bi čistila stan dva puta mesečno za 4.000 dinara.

Video sam kakve „rupe“ se izdaju i za veće pare na gorim lokacijama, pa mi se učinilo da je ova cena poštena za trenutno stanje na tržištu.Očekivao sam da se neki ljudi jave, ali na ono što je usledilo ništa nije moglo da me pripremi. Već u prvom satu otkako je oglas bio onlajn, počele su da pristižu poruke i pozivi. I sve su bili Rusi! Nakon samo nekoliko sati, zvali su me iz agencije i obavestili da će skinuti oglas. „Ne pamtim da smo imali ovakvo interesovanje za jedan stan!“, rekla mi je žena iz agencije.U naredna dva dana dočekivao sam sve te ljude i pokazivao im stan. Bio sam oduševljen praktično svima. Neverovatno fin i ljubazan svet, uglavnom mladi ljudi koji rade kao IT stručnjaci („ajtišnjiki“, po ruski) sa finim platama i nekim lepim životima koje su vodili pre rata.Kada su svi obilasci stana bili gotovi, došao je trenutak da izaberem svog budućeg stanara i mogu da kažem da su odlučile zaista nijanse. Izabrao sam Sergeja, čoveka koji je prvi došao da vidi stan, jer mi je to delovalo najpoštenije, iako je bilo i onih koji su nudili da plate više.Sergejevo prvo pitanje bilo je da li ima mogućnost da se direktno preko kabla poveže na modem, treba mu za „XBOX“, za fajterske igre.Sergej, uživaj u stanu, borba je bila žestoka!