„Ne bih se vozio tim vozom“: Šta stručnjaci kažu o puštanju u saobraćaj pruge od Novog Sada do Subotice

Rekonstruisana pruga duga 108 kilometara koja povezuje Novi Sad i Suboticu, deo je velikog državnog projekta izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, podseća u svojoj analizi Dojče vele. Modernizacija te deonice puta finansirana je kreditima iz Kine, a glavni izvođač bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International i China Communications Construction Company.

U okviru tog projekta rekonstruisana je i zgrada Železničke stanice u Novom Sadu gde je u rušenju nadstrešnice 1. novembra prošle godine poginulo 16 ljudi.

Pre pet dana pruga Novi Sad-Subotica otvorena je za teretni saobraćaj.

„Mnogo sam srećan što smo ovo uradili. Preko Budimpešte se povezujemo sa celom Evropom. Zahvaljujući Viktoru Orbanu, posle decenija i vekova, uspostavljeno je prijateljstvo između mađarskog i srpskog naroda na najvišem nivou i počeli smo da gradimo ovu prugu“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 3. oktobra kada je u prisustvu medija bliskih vlastima vozom otišao u Suboticu.

Dodao je i da je srećan jer je deonica pruge od Novog Sada do Subotice završena „uz pomoć kineskih prijatelja – i efikasno i brzo i ranije“. A naglasio je i da će voz dostizati brzinu do 200 kilometara na sat.

Da li je sve bezbedno?

Putnici koji se od danas (8. oktobar) budu vozili vozom od Subotice do Novog Sada, neće ulaziti u stanične zgrade između ta dva grada, jer one, prema izveštaju Sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva od jula ove godine, nebezbedne.

„To što sada ne možemo da otvorimo tri stanice, je – iako će vam oni dati bezbroj objašnjenja – samo zbog onoga što se desilo pre 11 meseci“, rekao je Vučić.

Građevinski inženjer Danijel Dašić, član Anketne komisije koja se bavi ispitivanjem odgovornosti za pad nadstrešnice, za DW ocenjuje da je predsednik Srbije „odavno rekao doviđenja stručnosti i racionalnom i logičnom rasuđivanju“.

„Prema izveštaju Inspekcije, pet od šest stanica od Novog Sada do Subotice proglašeno je nebezbednim. Jedina koja je prošla je Zmajevo-Vrbas. Sve ostale su ocenjene jedinicom. Dakle, nije mali nivo nebezbednosti“, navodi Dašić.

On naglašava da su upozorenja o nedovoljnoj bezbednosti staničnih zgrada počela i pre izveštaja Inspekcije.

„Vučića su pre više od godinu dana i Kinezi upozoravali da sve stanične rekonstrukcije koje su radili u okviru komercijalnog ugovora nisu dovoljne. Naveli su da te zgrade ne mogu da budu stanične zgrade pored pruge koja ide 200 kilometara na sat, zbog vibracije i starosti objekata i da je potrebna temeljna rekonstrukcija tih objekata ili izgradnja novih. Predsednik je to totalno zanemario i oko mesec dana pre pada nadstrešnice, on je, otvarajući stanicu u Subotici, imao samo jednu zamerku, a to je što nema natpisa na mađarskom jeziku“, podseća Dašić.

Zašto baš mora 200 na sat?

Vučić je, vozeći se do Subotice, rekao da mu je žao jer na otvaranje pruge nisu mogli da dođu „oni koji su na tome radili“ – pomoćnica ministra građevinarstva Anita Dimoski, kao i bivši ministri građevinarstva Tomislav Momirović i Goran Vesić.

Dimoski i Vesić su među 13 osoba protiv kojih je tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu zbog sumnje na teško delo protiv opšte sigurnosti, dok istragu o mogućoj korupciji vodi i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Danijel Dašić podseća da je Evropska unija pre desetak godina napravila projekat za pruge po kojima mogu da idu vozovi brzinom do 180 kilometara na sat.

„Procenjeno je da bi to koštalo 350 miliona dolara tako da je trebalo da dobijemo bespovratna sredstva, a ostalo na kredit koji je bio povoljniji od kineskog. Ali začkoljica je u tome da sve mora da se radi transparentno i po zakonu, i da moraju da se ugrađuju kvalitetni materijali“, objašnjava Dašić.

On dodaje da je „apsolutni nonsens“ insistiranje da vozovi idu brzinom od 200 kilometara na sat, „jer ta pruga 80 do 90 odsto svog prihoda ostvaruje teretnim saobraćajem koji nikad i ne ide brže od 100, 120 kilometara na sat“.

„Dakle, zbog manjinskog, putničkog dela i ubrzavanja za 10 do 15 minuta, mi smo u situaciji da platimo četiri puta više“, kaže Dašić.

Problematični aneksi ugovora

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović za DW skreće pažnju na prvi sporazum u vezi s izgradnjom infrastrukturnih projekata koji je Srbija zaključila s Kinom i u kome je glavni izvođač kineski konzorcijum.

„U članu 16 Srbija se obavezuje da će sve podizvođače ona da bira – što je apsurd. Kao i da se neće primenjivati Zakon o javnim nabavkama, već će se to raditi, citiram – drugarskim dogovorima“, kaže Paunović.

To što nije primenjen Zakon o javnim nabavkama, dodaje ona, „ostavlja prostora finansijeru i investitoru da biraju izvođače“.

„To znači da je ključni odnos između svih – a ja bih rekla pre svega glavnog podizvođača, a to je privredno društvo Starting i finansijera i investitora, dakle, upravo ta veza znači da su se birali po nekim prijateljskim vezama, zapostavljajući i zanemarujući transparentnost, ekonomičnost, efikasnost u radu kao i biranje najboljih izvođača radova. Zato imamo sumnju koja je već i osnovana sumnja da se radi o korupciji“, objašnjava Paunović.

Govoreći o problematičnim aneksima ugovora, ona kaže da su ključni oni pod brojem dva, tri i četiri.

„Nakon pada nadstrešnice imamo i anekse pet i šest. Aneksi dva, tri i četiri u članu četiri navode da se taj član ne odnosi na sadržinu samog ugovora, ni na prethodne ugovore već se članom četiri reguliše plaćanje ’ostalih radova’ koji se tiču izgradnje infrastrukturnih radova“, objašnjava bivša tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Dodaje da su „ostali radovi“ između ostalog i arheološki.

„Imamo Zavod za arheološke iskopine koji je navodno za radove isplaćen sedam miliona dolara, a pri tome nemamo nalaz Zavoda. Ne vidimo da je bilo šta pronađeno prilikom njihovog angažovanja“, navodi Paunović.

Ona kaže i da ostali radovi „ne postoje u pratećoj dokumentaciji aneksa ugovora“.

„Tako da samo po tim osnovama imamo 18 i po miliona dolara, koji su neosnovano isplaćeni iz budžeta, jer ne postoje osnovi da je bilo šta rađeno“, naglašava Paunović.

Dodaje i da je „predsednik podsticao na bržu izgradnju“.

„Tako da su kineske firme cenile da to košta dodatnih 65 miliona dolara. Dakle, u startu imamo oko 80 miliona dolara za koje ne vidimo na šta su upotrebljeni“, navodi Paunović.

„Ne bih se vozio tim vozom“

Vučić je izjavio je da će od ove srede pa do nedelje voz iz Novog Sada, koji će do Subotice stizati za oko 70 minuta, biti besplatan. Posle toga povratna karta će koštati 2.000 dinara.

„Definitivno se sada ne bih provozao tim vozom, jer znam za sve izveštaje u poslednjih godinu dana koji su se bavili problemima u vezi sa tim“, kaže građevinski inženjer Dašić.

Dodaje da to što je u saobraćaj puštena pruga, dok je pet stanica duž nje zatvoreno, vlasti mogu da objasne jedino time da je pruga – jedinstvena celina.

„Ali logično pitanje je čemu služi voz, ako nema stanica na toj pruzi“, zaključuje za DW Danijel Dašić.