Najlepšu holivudsku ljubavnu priču prekinula je neverovatna tragedija

Nataša Ričardson rođena je u Londonu 11. maja 1963. godine kao ćerka legendarne Vanese Redgrejv i proslavljenog reditelja Tonija Ričardsona. Obrazovanje je stekla u prestižnim londonskim školama, dok je glumački zanat brusila u čuvenoj Centralnoj školi za govor i dramu.

Prve korake pred kamerama napravila je još kao dete, ali je pravu snagu pokazala sredinom osamdesetih, hrabro birajući uloge koje su zahtevale duboku psihološku transformaciju – od tumačenja književnice Meri Šeli do kompleksnog lika Peti Herst.

Iako je ostavila neizbrisiv trag na filmu, pozorište je bilo Natašina istinska ljubav. Debi na Brodveju u drami "Ana Kristi" nije joj doneo samo nominaciju za nagradu Toni, već i susret koji će joj promeniti život – tada je upoznala svog budućeg supruga, Lijama Nisonsa.

Vrhunac njene pozorišne karijere dogodio se 1998. godine. Njena interpretacija Sali Bouls u kultnom mjuziklu "Kabare" postala je standard po kojem se ta uloga meri. Za ovaj nastup, ovenčana je prestižnom nagradom Toni za najbolju glumicu, čime je zacementirala svoj status pozorišne ikone.

Nezaboravne filmske uloge

Široj publici Nataša je ostala u srcu kao oličenje elegancije i topline. Njene uloge u filmovima varirale su od dubokih drama do laganih klasika koji se i danas rado gledaju.

Publika ju je najpre zapazila u filmu „Gotik“, gde je tumačila Meri Šeli. Ta uloga otvorila joj je vrata ozbiljnijih projekata i omogućila da pokaže širinu svog glumačkog izraza.

Usledili su filmovi poput „Peti Herst“ i „Sluškinjina priča“, u kojima je gradila reputaciju glumice sposobne za zahtevne i emotivno složene likove. Iako nikada nije težila statusu klasične holivudske zvezde, njena pojava na ekranu bila je upečatljiva i lako pamtljiva.

Tokom devedesetih godina,, postala je poznata širom sveta zahvaljujući filmu „Zamka za roditelje“, u kojem je tumačila elegantnu i brižnu majku bliznakinja koje pokušavaju da ponovo spoje svoje roditelje. Film je stekao kultni status među mlađom publikom, a njena uloga ostala je jedna od najvoljenijih u njenoj karijeri. Kasnije su usledili i filmovi „Sobarica i senator“, „Bela grofica“, „Predvečerje", "Buntovnica u internatu" i drugi projekti koji su dodatno učvrstili njen status.

Privatni život

Iako je profesionalno bila veoma uspešna, njen privatni život godinama je privlačio veliku pažnju javnosti. Prvi brak sklopila je početkom devedesetih, sa producentom Robertom Foksom, ali taj odnos nije dugo trajao. Sudbonosni trenutak dogodio se kada je počela da radi na predstavi „Ana Kristi“. Upravo tokom tog projekta upoznala je glumca Lijama Nisona.

Hemija između njih bila je očigledna i na sceni i van nje, a ubrzo su postali jedan od najpraćenijih parova u svetu umetnosti. U to vreme, mediji su često pisali o njihovoj vezi, a Nataša nikada nije skrivala koliko je zaljubljena. Kasnije je govorila da je odmah znala da je Lijam poseban čovek.

Venčali su se 1994. godine i ubrzo dobili dvojicu sinova, Majkla i Danijela. Njihov brak često je opisivan kao jedan od najstabilnijih u Holivudu. Za razliku od mnogih poznatih parova, trudili su se da privatnost sačuvaju daleko od skandala i senzacionalizma. Ljudi iz njihovog okruženja govorili su da su bili veoma povezani, da su uživali u porodičnom životu i da su jedno drugom predstavljali najveću podršku.

Lijam Nison kasnije je više puta isticao koliko je Nataša bila važna za njihovu porodicu. Opisivao ju je kao nežnu, duhovitu i brižnu osobu koja je umela da stvori osećaj topline gde god da se pojavi. Njihova deca odrastala su daleko od preterane medijske pažnje, a Nataša i Lijam trudili su se da im obezbede što normalnije detinjstvo.

Tokom braka, njih dvoje su  nekoliko puta sarađivali i na filmskim projektima. Zajedno su se pojavili u filmu „Nel“, gde su glumili uz Džodi Foster. Saradnja im nije predstavljala problem, naprotiv, često su govorili da uživaju kada mogu da provode vreme zajedno i na poslu i kod kuće.

Tragedija

Iza slike skladnog života, krila se i jedna bolna porodična priča. Natašin otac Toni Ričardson preminuo je od bolesti povezane sa AIDS-om, zbog čega je ona godinama bila angažovana u humanitarnim akcijama i podršci obolelima.

Tragedija koja je promenila živote njene porodice dogodila se u martu 2009. godine tokom odmora u Kanadi. Nataša je pohađala časove skijanja na stazi namenjenoj početnicima, kada je pala i udarila glavom, a na sebi nije imala kacigu. U prvi mah nije delovalo da je povreda ozbiljna. Čak je i razgovarala telefonom sa suprugom i umirivala ga, govoreći da se ništa strašno nije dogodilo.

"Razgovarali smo telefonom i rekla mi je: 'Dragi, malo sam pala na snegu'. Tako je ona to opisala", rekao je Nison kasnije u jednom intervjuu.

Međutim, nekoliko sati kasnije, stanje joj se naglo pogoršalo. Počela je da oseća jake bolove, a lekari su ubrzo ustanovili da je zadobila ozbiljnu povredu mozga. Prebačena je u bolnicu u Njujorku, gde su se lekari borili za njen život, ali povrede su bile preteške.

Lijam Nison odmah je doputovao kod nje. Kasnije je otvoreno govorio o najtežem trenutku svog života — trenutku kada je morao da prihvati da njegova supruga više nema šanse za oporavak. Njih dvoje su ranije razgovarali o mogućnosti da jedno od njih ostane u vegetativnom stanju i dogovorili su se da tada ne žele veštačko održavanje u životu.

"Stajao sam kraj njenog kreveta i rekao joj, iako me nije čula, da je volim. Rekao sam joj: 'Draga, iz ovoga se više ne vraćaš, jako si udarila glavom. Otišla si. Vraćamo te u Njujork gde ćemo skupiti prijatelje i porodicu'", istakao je on.

Zbog toga je Lijam doneo odluku da se aparati isključe, poštujući njenu želju. Nataša je takođe želela da njeni organi budu donirani, pa su nakon njene smrti, srce, jetra i bubrezi spasili živote drugih ljudi.

Vest o njenoj smrti potresla je svet. Kolege, prijatelji i obožavaoci opraštali su se od nje emotivnim porukama, ističući koliko je bila talentovana i voljena. Imala je samo 45 godina. U noći njene smrti, svetla na Brodveju su bila prigušena – bila je to poslednja počast glumici koja je svojom svetlošću obasjavala svaku scenu na kojoj se pojavila.

Za Lijama Nisona usledio je izuzetno težak period. Ostao je sam sa dvojicom sinova, pokušavajući da nastavi život posle ogromnog gubitka.

"U nekim trenucima, u našem njujorškom stanu, kada čujem otvaranje vrata, očekujem njen glas. Čekam da baci ključeve na sto i pozove moje ime. Ceo svet mi se srušio kada je otišla", istakao je glumac.

Njihov stariji sin Majkl kasnije je odlučio da uzme majčino prezime kao znak poštovanja prema njenom nasleđu. Postao je Majkl Ričardson i više puta je govorio koliko mu majka nedostaje i koliko je uticala na njegov život.

Natašino ime danas se i dalje vezuje za eleganciju, posvećenost umetnosti i jednu od najtužnijih ljubavnih priča Holivuda. Iako je njena karijera prekinuta prerano, filmovi i predstave koje je ostavila iza sebe, nastavljaju da žive. Publika je pamti kao glumicu koja je umela da bude istovremeno sofisticirana i bliska, nežna i snažna.

Njena životna priča ostala je podsetnik na to koliko se sve može promeniti u jednom trenutku, ali i koliko nečiji trag može biti dubok bez obzira na to koliko kratko trajao život.