Krenulo upumpavanje novca firmama koje grade EXPO: Država sipa milione za zidanje stanova i hotela u Surčinu

Država će, prema najavama Aleksandra Vučića, u EXPO uložiti neverovatnih 18 milijardi evra, ali to neće biti samo paviljoni za tu sajamsku izložbu, niti za Nacionalni stadion, koji se gradi u njenoj neposrednoj blizini, već se kao deo tog projekta pominju i neki drugi infrastrukturni objekti - popuk akvatika, izgradnja, puteva, pruga, obnova fasada, škola, rekonstrukcija luka, domova zdravlja, ali i hotela i stambenih zgrada.

Upravo zbog gradnje objekata u Surčinu država je osnovala šest preduzeća, na čije račune ovih dana ležu milioni iz državnog budžeta.

Tako je, prema podacima iz Registra Agencije za privredne registre, novčani ulog preduzeća "SPV Galovica 1" rešenjem od 18.04. 2024. povećan za 79 miliona dinara, odnosno oko 670 hiljada evra. Ovo preduzeće koje je osnovala Vlada Srbije u januaru ove godine imalo je početni osnivački kapital 100.000 dinara, odnosno manje od hiljada evra, koji je sada porastao na 79,1 miliona dinara, odnosno oko 650 hiljada evra.

Istovetna promena i to istog dana izvršena je i za preduzeća "SPV Galovica 2", "SPV Petrac 2" i "SVP Petrac 3", koja su takođe osnovana u januaru ove godine.

Najviše novca za "Petrac 1"

Slična promena desila se istog dana i kod preduzeća "SPV Galovica 3", ali sa nešto manjom sumom novca. Naime, osnivački kapital ovog preduzeća, koje je takođe registrovano u januaru ove godine, takođe je bio 100.000 dinara, a sada je uvećan za 77 miliona dinara, pa sada iznosi 77,1 milion dinara, odnosno oko 650 hiljada evra.

Najveću finansijsku injekciju dobilo je preduzeća "SPV Petrac 1", takođe 18. aprila ove godine i to od 131.300.000 dinara, odnosno nešto više od milion evra. I ova firma je, kao i prethodna, osnovana u isto vreme i sa početnih 100.000 dinara, a sada, nakon ove intervencije države, na raspolaganju ima 131.400.000 dinara, što je oko 1,1 milion evra.

Sve ove kompanije su registrovane za izgradnju stambenih i nestambenih objekata, a kada su osnovane, najavljeno je da će graditi objekte za smeštaj učesnika i posetilaca izložbe EXPO 2027. Kako je tada objavljeno u Službenom glasniku, osnivač i jedini vlasnik je država Srbija, a osnivačka prava vrši Vlada.

Pare i graditelju bazena u Surčinu

Povećan je kapital i preduzeća “SPV Akvatik centar Beograd”, koje je osnovano u februaru, a u Surčinu bi trebalo da gradi sportski kompleks za vodene sportove. Njemu je 17. aprila uplaćeno 15.000.000 dinara, što je oko 127.000 evra, pa sada kapital tog preduzeća iznosi 15.100.000 dinara.

Sve ovo navodi na zaključak da bi uskoro trebalo da krenu radovi na objektima planiranim za izložbu EXPO 2027. Sem nacionalnog stadiona, za koji se zna da bi kamen temeljac trebalo da bude postavljen prvog maja, u Surčinu je planirano niz različitih objekata.

Subvencije za hotele

Ministar finansija Siniša Mali u novembru je, podsetimo, najavio da će država, za potrebe EXPO 2027, subvencionisati izgradnju novih i proširenje postojećih hotela.
Država će, kako je on tada rekao, davati do 20 odsto vrednosti investicija u hotele sa tri, četiri ili pet zvezdica, dok je predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno obećao da će biti izgrađeno 130 hotela.

Naravno, treba uzeti u obzir da je za EXPO 2027 usvojen Zakon o posebnim postupcima, čime je praktično proglašen projektom od nacionalnog značaja. To znači da tenderi neće biti raspisivani u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, već je doneta uredba koja propisuje kako će se sprovoditi javne nabavke i dodeljivati poslovi za EXPO.

Kako će se sprovoditi nabavke za EXPO?

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija otkriva da se razlike kriju u "sitnicama" - uvećanim limitima vrednosti nabavke za koje se objavljuje javni poziv, ali i nepostojanju propisanog minimalnog roka za podnošenje ponuda.

"Tako, nema prepreke da neko od posebnih EXPO 2027 preduzeća objavi javni poziv za nabavku radova koji su vredni 100 miliona evra i da zatraži od zainteresovanih firmi da ponude pošalju - do sutra", upozorio je ranije Nenadić za N1.

On je naveo i da su limiti za sprovođenje postupka za koji se objavljuje javni poziv veći u odnosu na one koji su predviđeni Zakonom o javnim nabavkama, pa se umesto pragova od milion dinara za usluge i dobra i tri miliona dinara za radove, oni ovde višestruko podižu – na 12 miliona dinara (za dobra i usluge) i 24 miliona dinara (za radove)“, ističe Nenadić. Za nabavke manje vrednosti, kako dodaje –  prikupljaju se tri ponude (od firmi po izboru naručioca), bez objavljivanja javnog poziva.