0
Jedno od bolnih pitanja za veliki broj građana Srbije – da li je bolje plaćati kiriju ili ratu za kredit? Poslednjih meseci ova dilema postaje sve aktuelnija. Razlog je to što tržište u Srbiji ne miruje, pa tako i cene stanova, kako za izdavanje, tako i za prodaju, idu u nebesa. I Republički geodetski zavod je danas objavio podatak o tome da su i u trećem kvartalu ove godine cene stanova, naročito u Vojvodini i Beogradu, nastavile oštar rast. Koje od dva zla je manje – kredit ili kirija?
Čitalac Nova.rs Dragan B. je korisnik stambenog kredita i za mesečnu ratu za stan na Voždovcu trenutno mora da izdvoji 300 evra. Ova rata je ranije iznosila 270 evra, ali je porasla uporedo sa rastom euribora, čija vrednost poslednjih nekoliko meseci ide samo uzlaznom putanjom i sva je prilika da će se taj trend nastaviti, budući da Evropska centralna banka sada već stalno povećava ključne kamatne stope kako bi se izborila sa visokom inflacijom.
U istoj zgradi, Draganova komšinica kiriju za stan koji iznajmljuje plaća čak 350 evra i to trenutno – budući da i kirije zbog trenutnih uslova na tržištu, kao i dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca u našu zemlju, neprestano rastu.
Pročitajte još:
0
1
0
Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je rata za kredit svakako manji udar na džepove od plaćanja kirije, a uz to imate nekretninu koja vam „ostaje“. Međutim, obavezati se na nešto što u proseku traje 20-30 godina za većinu građana je preveliki rizik, naročito sada kada su radna mesta nesigurna, a plate male.
Šta kažu stručnjaci?
Agentica za nekretnine Katarina Lazarević za Nova.rs kaže da je kredit svakako bolja opcija, ali ističe da bi građani trebalo da vode računa pre svega o kamatnoj stopi.
„U ovom trenutku sigurnije je uzeti stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom, bez obzira na to što su one veće, upravo zbog rasta euribora“, navodi naša sagovornica.
Dodaje da u ovim okolnostima sve više onih koji su bili na varijabilnim kamatnim stopama sada prelazi na fiksne.
Ipak, Lazarević savetuje građane da ne očajavaju, već da se naoružaju strpljenjem jer, čak i u ovim uslovima, povoljnijih stanova ima.
„Novogradnja je svakako najskuplja, ali i u starogradnji ima dobrih stanova, samo treba biti strpljiv kada se krene u potragu. Naravno, treba naći i dobru, pouzdanu agenciju, u bankama se temeljno raspitati o uslovima kredita koje nude i, naravno, obavezno voditi računa o tome da li je stan uknjižen“, zaključuje sagovornica Nova.rs.
I stručnjak za nekretnine Miroslav Cvetković smatra da je uvek isplativije uzeti kredit, bez obzira na stanje na tržištu, jer u tom slučaju, građani otplaćuju svoj stan, a ne plaćaju tuđi.
„Rusi su podigli cene zakupa i to je uticalo na to da ljudi izađu iz zakupa i uđu u kupoprodaju. U svojoj okolini sam imao primer da su ljudi plaćali kiriju 350 evra mesečno, onda im je stanodavac rekao da mora da proda stan, iako mislim da ga je samo izdao za više. Kada su tražili stan za zakup nakon toga, nisu ništa mogli da nađu za te pare“, navodi Cvetković za naš portal.
Kako je rekao, fiksne kamatne stope su daleko veće nego varijabilne, a čak i neke banke koje nude fiksne kamatne stope, sada ih zamrzavaju, stavljaju „na čekanje“, prelaze na varijabilne jer žele da vide kako će tržište da se odvija.
Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić nedavno je istakao da za građane nije vreme da uzimaju kredit, te da „običan“ čovek sada ne treba da kupi stan.
Kako je Savić nedavno naveo za Nova.rs, problem je što se rast cena kredita dešava ubrzano. On je tada istakao i da su mladi ljudi bez stanova i da nema izgleda da će uskoro moći da ih kupe.
„Tri su razloga za to: visoke cene samih stanova, rast cena kredita, pošto i euribor raste i to što je, u Srbiji, čovek srećan ako nađe neki stabilan posao koji mu može omogućiti da dođe do kredita“, objasnio je tada naš sagovornik.
Finansijska savetnica Karolina Herbut za Nova.rs ističe da je pitanje „kredit ili kirija“ poprilično individualno.
„Ljudi treba da razmisle da li vide sebe u određenom gradu u narednih 10, 15, 20 godina i sa tim pitanjem se uglavnom susreću mladi koji tek treba da grade svoje karijere. Ako neko nije siguran da negde želi da bude neki duži period, onda treba dobro da razmisli da li treba da uđe u proces kupovine stana“, kaže Herbut.
Dodaje da treba razmotriti i koliko opterećenje će rata kredita predstavljati za nečiju platu.
„I Narodna banka Srbije ne preporučuje da opterećenje na platu bude veće od 50 odsto, a recimo neki američki stručnjaci ne preporučuju da ono pređe 25 odsto mesečnih primanja. Dalje, treba da razmislimo o tome kolika bi naša rata bila, da li imamo novca za učešće, dokle će rata moći da nam raste ako uzmemo kredit sa varijabilnom kamatom i, na kraju – po kojoj ceni ćemo stan moći da prodamo u slučaju potrebe“, objašnjava naša sagovornica.
Ona navodi da i iznajmljivanje stana ipak ima neke svoje prednosti, poput toga što ne moramo da ga opremamo i renoviramo, a i popravke uglavnom plaća stanodavac.
Na kraju, Herbut savetuje građane da istraže konkretne ponude banaka ili iskoriste brojne dostupne servise koje upoređuju ponude.
U Beogradu 50 kvadrata košta i do 120.000 evra
Za prosečan stan od 50 kvadrata u prestonici treba izdvojiti I do 120.000 evra, ukoliko je u pitanju novogradnja. Što se tiče stanova u starogradnji, cena stana iste površine kreće se od 100.000 do 115.000 evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu 2022. godine, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina iznosio je 1,7 milijardi evra, što je, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, povećanje od 10,6 odsto.
Najviše novca u trećem kvartalu ove godine izdvojeno je za stan u novogradnji na Vračaru. U pitanju je stan čija je površina 301 kvadrat. Kupac je za ovu nekretninu izdvojio 1.280.350 evra.
BONUS VIDEO Nebojša Nešovanović: Tržište nekretnina može postati igralište bogatih