Otkazi, pad BDP-a, skuplje cene srpskog oružja: Kako bi se visoke Trampove carine mogle odraziti na Srbiju

Prema podacima CBS News-a, Srbija se našla na udaru ovog trgovinskog rata, a malo kome je jasno na koji način je ta brojka postavljena.

"Zbunjeni smo i trenutno ne znamo zašto je Srbija tako drastično kažnjena tim carinama i našla se među najpogođenijim zemljama. Niko nije mogao da pretpostavi da će biti postavljena ovako visoka stopa", rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Prema zvaničnim informacijama, SAD su odlučile da postave visoke carine kao odgovor na "trgovinske barijere" koje Srbija navodno ima prema američkim proizvodima, a koje iznose čak 74 odsto. Kao rezultat toga, Trampova administracija je uvela recipročnu carinu od 37 odsto, što znači da će američki potrošači sada plaćati značajno više za robu iz Srbije. Ekonomisti predviđaju da bi ovo moglo ozbiljno uticati na srpski izvoz.

Šteta za srpsku privredu

Ekonomisti predviđaju ozbiljne posledice za srpsku privredu, sa mogućim padom BDP-a od 0,5 do 1 odsto godišnje.

Gordana Bulatović, ekonomska analitičarka, iznosi zabrinjavajuće prognoze: "Kada kupac u Americi mora da plati 37 evra više na proizvod vredan 100 evra, to će sigurno smanjiti potražnju za našim proizvodima. Potrošači će se okrenuti konkurenciji iz zemalja sa nižim carinama."

Srpska privreda bi mogla da ostane bez 135 do 175 miliona evra na godišnjem nivou, procenjuje Bulatović.

„To je približno 0,3 do 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, i moglo bi ugroziti 5.000 do 7.000 radnih mesta u pogođenim sektorima."

Direktne posledice po izvoz u SAD biće značajne, ali još teži udarac očekuje srpsku privredu zbog indirektnog efekta.

Posledice po trgovinu sa EU

Srbija, koja izvozi oko 60 odsto svojih proizvoda u zemlje Evropske unije, suočiće se i sa posledicama carina koje su SAD uvele na robu iz EU, koje iznose 20 odsto. Mnoge evropske zemlje uvoze proizvode iz Srbije i zatim ih dalje plasiraju na američko tržište, ali sada će i oni biti pogođeni višim troškovima. Na primer, ako proizvodi iz EU postanu skuplji zbog novih carina, to će smanjiti konkurentnost srpskih proizvoda u SAD-u.

Potrebni su diplomatski pregovori

Iako je jasno da je trgovinski rat između SAD-a i mnogih zemalja u punom jeku, postoji nada da će diplomatski pregovori doneti rešenje. Stanić iz PKS-a veruje da postoji prostor za smanjenje carina putem pregovora, kao što je to bio slučaj s odlaganjem sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).

"Diplomatski pregovori mogli bi da umanje efekat ovih carina i eventualno ih smanje", rekao je Stanić.

Koji su to proizvodi najpogođeniji

Podaci PKS-a otkrivaju da je Srbija najviše izvozila gume za automobile (22,9 odsto od ukupnog izvoza u SAD), oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine. S obzirom na visoku carinu od 37 odsto, ovo tržište postaje znatno manje pristupačno za srpske proizvode. S druge strane, iz Amerike je u Srbiju najviše stizala robu u oblasti neelektričnih mašina i motora, letelica, automobila, hemijskih proizvoda i medicinskih instrumenata.

Kao i u mnogim drugim zemljama pogođenim Trampovim trgovinskim carinama, i Srbija će biti primorana da pronađe načine da se nosi sa novim uslovima. Uz procene o mogućem padu izvoza i smanjenju konkurentnosti, pred srpskom privredom je izazov da prilagodi svoje strategije izvoza, a istovremeno bude spremna na diplomatske pregovore koji bi mogli ublažiti posledice.

Iako je teško predvideti kako će se situacija razvijati, jasno je da će Srbija, kao i mnoge druge zemlje, morati da se prilagodi novim trgovinskim pravilima, što može imati dugoročne ekonomske i političke posledice.

Kako su prošle zemlje regiona

Nejednakost carinskih stopa u zemljama bi mogla da dovede do jaza u privlačnosti proizvoda na američkom tržištu. Osim Srbije, novim carinama pogođene su i druge zemlje regiona, ali sa znatno nižim stopama.

Bosna i Hercegovina se nalazi odmah iza Srbije sa carinom od 35 odsto, dok je Severna Makedonija pogođena nešto blažom stopom od 33 odsto.

Albanija i Crna Gora prošle su znatno bolje, jer im je Trampova administracija odredila carinu od svega 10 odsto. Identični proizvod iz Crne Gore, na primer, tako će biti 27 odsto jeftiniji na američkom tržištu od srpskog.

Ovi podaci jasno pokazuju da je Srbija među najteže pogođenim evropskim zemljama, što bi moglo imati ozbiljne posledice na njen izvoz u Sjedinjene Države, ali i na ukupnu ekonomsku stabilnost regiona.