Svet u haosu zbog novih američkih carina: Koga će najviše pogoditi i šta je zapravo bio Trampov cilj?

Međutim, Evropska unija i Kina su odmah zapretile kontramerama, dok je Južna Koreja najavila „sveobuhvatan odgovor“. Očekuje se da će političke i ekonomske posledice ovih poteza biti ogromne, naročito po odnose sa tradicionalnim američkim saveznicima, poput Velike Britanije. Ekonomisti upozoravaju da bi globalni privredni rast mogao pretrpeti ozbiljne gubitke vredne milijarde dolara.

Američke kompanije zabrinute zbog posledica

Tramp je uvođenje carina predstavio u pobedničkom tonu, tvrdeći da će one pomoći američkim građanima tako što će oboriti cene i smanjiti zavisnost od uvoza. Ipak, mnogi ekonomisti i potrošači već primećuju suprotan efekat. Američke kompanije strahuju od šireg uticaja ove odluke, upozoravajući da će povećani troškovi biti prebačeni na krajnje kupce.

Predstavnik Američke privredne komore izjavio je da su preduzeća širom zemlje upozorila da će ove tarife u suštini predstavljati novi porez, koji će poskupeti život američkih građana i usporiti ekonomiju.

Kina među najteže pogođenima

Kina se suočava sa posebnim udarom – nove tarife sada ukupno prelaze 50% na kineski uvoz. Pored Kine, pogođene su i druge azijske države koje se već suočavaju sa ekonomskim teškoćama, poput ratom razorenog i zemljotresima pogođenog Mjanmara.

Kina je zato odmah i uzvratila udarac najavivši recipročne carine.

Jedna od teorija sugeriše da Trampova administracija ciljano udara na zemlje u koje Kina intenzivno ulaže. Stručnjaci iz Singapura navode da Vašington veruje kako bi sankcionisanjem ovih zemalja mogao indirektno oslabiti kinesku ekonomiju i uticaj u jugoistočnoj Aziji, posebno u Kambodži, Laosu, Mjanmaru i Indoneziji.

Iako je Kina primarna meta, posledice po ove države mogle bi biti katastrofalne. Strana ulaganja u tim zemljama generišu radna mesta i izvozne prihode, a sada su dodatno pogođene i smanjenjem američke pomoći, koja je ranije igrala važnu ulogu u podršci demokratskim procesima i humanitarnim inicijativama u regionima pogođenim krizama.

Kanada i Meksiko delimično pošteđeni, ali trpe posledice

Iako su Kanada i Meksiko izuzeti iz poslednjeg talasa carina, njihova ekonomija i dalje trpi ozbiljne posledice. Na primer, carine od 25% na kanadski čelik, aluminijum i automobile stupile su na snagu svega nekoliko sati nakon Trampove objave.

Kanadski premijer Mark Karni upozorio je da, iako su određeni trgovinski odnosi sa SAD očuvani, nove tarife u velikoj meri menjaju globalni ekonomski pejzaž. Meksiko, s druge strane, pokušava da izbegne direktan trgovinski sukob – predsednica Klaudija Šejnbaum najavila je da njena zemlja neće odgovarati kontramerama, već će umesto toga predstaviti sveobuhvatan ekonomski plan.

Početak trgovinskog rata?

Opšte tarife stupaju na snagu 5. aprila, dok će recipročne mere drugih zemalja biti primenjene 9. aprila. Ovaj kratak vremenski okvir ostavlja malo prostora za pregovore i prisiljava države da brzo odluče kako će reagovati. Neki će pokušati da postignu dogovor sa Trampom, dok će drugi uzvratiti kontramerama, ali jedno je sigurno – globalna trgovina ulazi u period velike neizvesnosti.

Ni najizolovaniji delovi sveta nisu izuzeti

Trampove carine nisu zaobišle čak ni nenaseljene teritorije. Ostrva Herd i Makdonald, jedno od najizolovanijih mesta na planeti, našla su se među australijskim teritorijama koje su pogođene carinom od 10%.

Norfolško ostrvo, koje se nalazi istočno od Australije, pogođeno je čak i višom stopom – 29%. Australski premijer Entoni Albaneze ironično je komentarisao da nije jasno kako bi Norfolško ostrvo moglo biti trgovinska pretnja američkoj ekonomiji, ali da ovo samo dokazuje da nijedno mesto na svetu nije imuno na Trampove ekonomske odluke.