Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković objasnila nam je da je krompir u Srbiji poskupeo 152 odsto jer su ljudi počeli nakon pandemije da prave svadbe i slavlja, pa je tako povećana potrošnja. "U pandemiji je smanjena potrošnja te vrste namirnica. Imamo da je krompir poskupeo 152 odsto. Kada je prošla pandemija ljudi su počeli da organizuju svadbe i slavlja i povećana je potrošnja i to je pored suše i drugih faktora dovelo do rasta cena", zaključila je guvernerka. Ugostitelje, proizvođače i stručnjake pitali smo ima li ovakvo obrazloženje guvernerke ikakvo utemeljenje u istini i realnosti.
Ako je verovati guvernerki, nemojte se iznenaditi, ako odete na neko slavlje i umesto mlade jagnjetine i prasetine dobijete pire, musaku, đuveč, pomfrit, pečeni krompir, koji je, mora se priznati, u kombnaciji s kajmakom odličan.
A pošto mi Srbi, nakon tih lepih dešavanja volimo da razmenjujemo utiske, slavljenicima će biti najbolji kompliment ako kažemo – krompir je bio „vrh“. Blago Čačanima, Dragačevcima i Ivanjičanima, ma svim proizvođačima iz Zapadne Srbije! Oni neće imati razloga za brigu. Ova kultura je najpoznatija u tim krajevima, a kako mnogi smatraju, i najkvalitetnija.
Ipak, upitali smo i čačanske ugostitelje, koji izdaju sale za veselja, koliko krompira potroše u toku godine. A oni zbunjeno i začuđeno kažu:
„Da li znate da kilogram prasećeg pečenja na veliko plaćamo oko 1.500 dinara, litar ulja ide i do 230 dinara, kakav krompir. Par džačića utrošimo, odnosno koristimo za pomfrit služeći ga uz roštilj“.
Objasnili smo im i šta je gospođa Jorgovanka rekla za cenu krompira, pa su u poluzbilji naveli:
„Hm, to nije loša ideja. Mogli bismo da uvrstimo u meni krompir u kaputu – guvernerkin specijalitet“.
Poljoprivredni proizvođači kažu da je mnogo poskupela proizvodnja, pa su mnogi i odustali od setve ovog povrća. Prema rečima Radojice Vučkovića, on je prepolovio gajenje tog povrća, jer je skočila cena đubriva, goriva, zaštitnih sredstava.
„Suša je nastupila u fazi nalivanja ploda, tako da ovog povrća ima tamo gde se navodnjavalo“, objašnjava on za Nova.rs napomenuvši da nema uslove za to.
Njegova parcela, sada od pedeset ari, nije pored Zapadne Morave, a, kako ističe, voda se, prema upozorenju grada, mora racionalno trošiti, pa je prinos mali.
„Drugi problem je što ima i štetočina koje su napale krompir. Tu je „žičnjak“ koji ga je izbušio tražeći vlagu, pa se plodovi mogu koristiti za ishranu stoke – kuvamo ga za svinje“, zaključuje naš sagovornik.
A šta kažu stručnjaci?
Već više godina unazad se primećuje trend smanjenja površina pod krompirom na našoj teritoriji, ocenio je za Nova.rs savetodavac Poljoprivredne stručne službe Čačak, Milan Damljanović.
„Ranije smo imali i preko 4.000 hektara, a sada je ispod 3.000, jer su ogromna ulaganja, a i smanjilo se tržište“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, ranijih godina se izvozio krompir u okolne zemlje, BiH, Crnu Goru, pa je tada bilo „zlatno doba za ovo povrće“.
Drugi razlog smanjenja proizvodnje Damljanović vidi u ogromnom poskupljenju inputa.
„Naravno, porasla je cena drugih kultura – pšenice, ječma, kukuruza, pa je opala želja za setvom krompira, jer je on veoma zahtevan. Mi smo nekada imali u kontroli oko 800 hektara semenskog , a sada svega 120 ha. Zbog novih sorti prinosi su se donekle povećali, ali to ne može da nadoknadi troškove gajenja“, ocenjuje Damljanović.
Na naše pitanje da li su i štetočine poput „žičnjaka“ doprineli smanjenju površina on kaže da ga ove godine ima mnogo više, ali postoje načini borbe protiv njega. Samim tim, proizvođači koji gaje krompir na veliko obavezno koriste hemijska sredstva.
„Poslednih deset godina se pojavio i „krompirov moljac“, koji je stigao sa globalnim zagrevanjem, odnosno promenom klime. On je bio karakterističan za Tursku, Grčku, Severnu Afriku, ali je pre pet šest godina stigao i kod nas. Međutim, osnovni razlog uvećanja cene krompira je uzrokovan rastom cena mineralnog đubriva. A za jedan hektar je neophodno 1,5 tona te prihrane“, ukazuje Damljanović.
Takođe, gorivo je otišlo u nedogled, koje se koristi prilikom setve, obrade, vađenja i transporta krompira, pa je i to jedan od razloga skoka cene krompira, istakao je Damljanović.
Pitali smo ga da prokomentariše izjavu Jorgovanke Tabaković koja je kazala da je na rast cene krtole uticalo i to što se mnogo koristi za veselja i svadbe posle pandemije na šta se naš sagovornik slatko nasmejao.
„Juče sam došao s mora, nisam to pročitao. Možda je to i navela u sklopu štednje, jer nam sada preporučuju i da peremo ruke hladnom vodom“, kroz smeh je zaključio Damljanović.
Inače, PSS Čačak pokriva grad pored Morave, Gornji Milanovac, Lučane, Arilje i Požegu. Obuhvata površinu od 270.150 ha sa ratarskim, povrtarskim i ostalim kulturama.
Ratarske, voćarske i povrtarske kulture su u problemu jer su cene imputa bitno porasle, ocenio je za Nova.rs agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Prema njegovim rečima, prilikom proizvodnje krompira se znatno više koriste zaštitna sredstva. „On, takođe traži dosta vode. Na manjim parcelama postoje zalivni sistemi, suša je učinila svoje, a sve se to odrazilo i na cenu“, naveo je Galetin. Ova vlast uvek traži krivca u svemu, ističe on . Čak su to i svatovi na tržištu tražnje krompira, kaže Galetin ocenjujući izjavu guvernerke Jorgovanke Tabaković koja je navela da je cena tog povrća skočila, nakon pandemije koronavirusa jer se mnogo troši na slavljima. „Dakle nema tu ko je kriv, ko nije mi plaćamo cenu velikih troškova proizvodnje, odnosno disbalansa ponude i tražnje. Tu nalazim razloge za poskupljenje krompira“, zaključio je Galetin za Nova.rs.
Bonus video: Krompir na pijacama i preko 100 dinara, kako je pire postao luksuz
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare