4
Prilikom kupovine stana građani neretko obraćaju pažnju na raspored prostorija, osvetljenje, spratnost... Međutim, tu je još jedna stavka koja nije možda toliko popularna, a cenu nekretnine može da podigne za 10 do 20 odsto. Reč je energetskom pasošu. Stručnjaci napominju da će nešto skuplji kvadrat, zapravo doneti dugoročnu uštedu na drugim poljima.
Cene stanova u Srbiji u poslednje dve godine letele su u nebo. Promet nekretnina je sada u blagoj stagnaciji, a visoke cene su uglavnom „zabetonirane“ na onom nivou nakon poskupljenja.
Prosečna cena kvadrata u Beogradu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku je 2.430 za novogradnju i 2.070 za starogradnju.
Iako cenu same nekretnine formiraju različiti faktori, nju dodatno može podići energetski pasoš zgrade. On potvrđuje da je zgrada energetski efikasna, odnosno da se koristi manja količina energije.
Energetski pasoš suštinski sadrži osnovne podatke o lokaciji, veličini i nameni zgrade. Takođe, u pasošu se nalaze i informacije o termo-tehničkim sistemima koji se koriste u zgradi, potom svojstvima termičkog omotača zgrade, energetskim potrebama, gubicima toplota…
Zapravo, glavni i najvažniji podatak u pasošu je informacija o količini toplote potrebnoj za grejanje zgrade tokom jedne godine i to po metru kvadratnom. Ovaj dokument izdaju firme koje su za to ovlašćene.
Zelena gradnja postaje sve popularnija u Srbiji, naročito u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i turističkim centrima poput Zlatibora, Vrnjačke Banje, Divčibara.
Inače, prema poslednjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su na snagu stupile u avgustu prošle godine, u narednih 10 godina će svi objekti, poslovni prostori i stanovi morati da imaju energetski pasoš.
Prema rečima Aleksandre Mihajlović sa sajta 4zida najviše zelene gradnje trenutno ima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Konkretno, u Beogradu to su projekti novogradnje u Zemunu, Surčinu, Voždovcu, na Dedinju, Čukarici ali i Pančevu.
PROČITAJTE JOŠ
„U Novom Sadu takvi projekti novogradnje koji poseduju energetski pasoš nalaze se u Telepu i Petrovaradinu, u Nišu na Panteleju i Paliluli, a u Kragujevcu se izdvajaju naselja Bubanj i Erdogalija, gde je izgrađen i prvi kondominijum, gde su stanovi pod sertifikatom visokih ekoloških standarda“, kaže Mihajlović.
Takođe. prema informacijama sa sajta 4zida, stanovi u zelenim zgradama su skuplji zbog većih inicijalnih troškova izgradnje, korišćenja naprednih tehnologija i materijala. Tako, cena kvadrata može da varira, ali obično su „zeleni“ stanovi skuplji za oko 10 do 20 odsto u odnosu na cenu standardnih stanova u starogradnji i onih koji nemaju energetski pasoš u novogradnji, mada je njih svi manje.
Cene kvadrata u novogradnji u Beogradu, u zgradama koje imaju energetske pasoše, kreću se od 2.500 evra pa naviše u zavisnosti od lokacije.
Međutim, u Surčinu se, u novogradnji u savremenom kompleksu koji poseduje energetski pasoš, a koji se nalazi na tri kilometara od aerodroma i na nekoliko minuta od Novog Beograda, može kupiti stan po ceni od 1.980 evra po kvadratu.
„U Nišu, cene takvih stanova idu od 1.400 pa do 1.800 evra. Na Zlatiboru je prosečno oglašena cena zelenog kvadrata u novogradnji na sajtu 4zida oko 2.000, a cene idu od 1.400 do 2.684 evra“, pojašnjava Mihajlović.
Sagovornica našeg portala navodi i da pojedine banke u Srbiji izašle su sa ponudom odobravanja zelenih stambenih kredita, koji u principu imaju skoro sve iste karakteristike kao i standardne stambene pozajmice, samo što se nude sa nešto povoljnijom kamatnom stopom i bez troškova naknade za obradu kredita.
Inače, stručnjaci napominju da ovakvi stanovi dovode do manje potrošnje energija i na taj način vraćaju uloženu investiciju.
Istraživanje je pokazalo da 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, raniji su podaci Ministarstva građevine.
„Kako su tada navodili u resornom ministarstvu doneta je obaveza da svaka lokalna samouprava jednom nedeljno pruža savetodavnu pomoć građanima za unapređenje energetske efikasnosti stambenih i javnih zgrada, što bi trebalo da doprinese smanjenju potrošnje energije i na taj način vrati uloženu investiciju“, zaključuje Mihajlović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
