13
Zvanična statistika zabeležila je u septembru inflaciju od 14 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok građani smatraju da su cene skočile i mnogo više. Stručnjaci, međutim, ukazuju da jačina inflatornog udara nije jednaka za sve i da je svako pojedinačno oseti, po svom novčaniku. U prethodnom periodu su u više navrata poskupeli energenti, garderoba, nekretnine, odeća, ali većinu potrošača najviše pogađaju visoke cene hrane, koja ima i najveći udeo u troškovima, naročito građana sa nižim primanjima.
A za namirnice je sada potrebno izdvojiti četvrtinu novca više nego prošle godine, jer su voće, povće, meso i ostali artikli poskupeli čak 24 odsto. Upravo to je razlog što se potrošačima čini da oni i statističari ne računaju na isti digitron.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bismo, kada bismo sabrali sve lične inflacije dobili ovu prosečnu, koja se mnogima čini niskom u odnosu na realno stanje na policama u radnjama.
„Ovo su pokazatelji na nivou statističke oblasti. Mi tu gledamo koliko jedan prosečan Srbin mora da plati više za proizvode i usluge u okviru meseca. Za nekog je to manja, za nekog veća inflacija. Od potreba i stila života zavisi koliko novca je mesečno potrebno da bi se pristojno živelo. Nekom je dosta 500 evra, nekome nije dovoljno ni 5.000 evra. U svakom slučaju sve ono što nam je trebalo za pristojan život, sada košta više nego inače“, kaže Stevanović.
Ekonomska novinarka Ruža Ćirković, takođe, ukazuje da svaki građanin ima svoju ličnu inflaciju koja zavisi od toga koliko troši i koliki su mu prihodi.
„Što je dohodak niži, to ga više pogađaju cene, jer je poskupela hrana. Zavisi od navika. Ako koristite daljinsko grejanje vi ste imali poskupljenje od 1,6 odsto, ali ako koristite ova čvrsta goriva to je 50 odsto poskupljenja. To je veliki udar na budžet. Oko 60 odsto radnika ima platu ispod proseka i nije iluzija kada kažu da im je inflacija veća nego što je statistička i to je moguće“, objašnjava Ćirković za Euronews Srbija.
Prema podacima zvanične statistike, voće je poskupelo 29,2 odsto, mleko, sir i jaja 28,5 odsto, meso 26,8 odsto, kafa, čaj i kakao 25,5 odsto, hleb i žitarice 25 odsto, dok je riba skuplja 25,4 odsto.
Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da je, iako po definiciji još nismo u krizi, siguran da je dobar deo populacije već oseća i da to traje od početka godine. Kaže da ne može univerzalno da se odredi neki iznos koji bi bio dovoljan da bi se preživeo mesec, ali da je većina građana u anketi odgovorila da je porodici potrebno minimum 100.000 dinara.
„Sve zavisi od stila života, od toga šta se plaća tokom meseca. Da li se plaća rata kredita za stan ili kirija, ili neko nema tu obavezu“, kaže Gavrilović.
On ukazuje da nije svejedno ni gde se ljudi snabdevaju, jer se cene drastično razlikuju u zavisnosti od toga gde potrošači kupuju.
PROČITAJTE JOŠ
„Mi smo pravili različite analize i poređenja cena na nekoliko načina. Poređenje cena među većim trgovinskim lancima i u donosu na male trgovine, apotekama ili manjim pijacima, i onda te iste cene u Nemačkoj, Međarskoj, BiH, Hrvatskoj. Uzeli smo pet proizvoda: kućne hemije, toalet papira, sredstvo za čišćenje i za sudo mašinu. Na tih pet proizvoda, kada se uzmu cene u trgovinskim lancima razlika je bila 4.500 dinara“, napominje Gavrilović.
On navodi primer da je isto sredstvo za mašinu za sudove u jednoj radnji koštalo 1.250, dok je najskuplje koje su pronašli bilo čak 3.500 dinara, što znači da je razlika na istom proizvodu bila oko 2.000 dinara. Gavrilović kaže da dezodorans koji u velikim lancima košta oko 600 dinara, u malim radnjama i apotekama može da se kupi po ceni od 220 do 250 dinara.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, međutim, smatra da potrošači imaju izbor i da mogu da kupe mleko za 180 dinara ili da traže povoljnije, ali ukazuje da je bolje da ga ima i da košta 180 dinara, nego da mu cena bude zamrznuta na 130 dinara, ali da ga nema na rafovima.
Mnogi proizvodi mogu da se kupe na pijaci – od prehrambenih do kozmetike koja je mnogo jeftinija. Kada su u pitanju niže cene na tezgama, Stevanović kaže da je važan segment toga i siva ekonomija.
„Svakako siva ekonomija je pratilac svake ekonomije, posebno kada su poreska opterećenja velika. Uvek će naći način da izbegavaju da plaćaju porez. Zato su oni prodavci na pijaci. Svako pravi račun oko toga kako će da radi i gde će da kupuje. To je jednostavno realnost i ljudi treba uvek da se trude oko svega pa i oko svog budžeta. Ako hoćete, prošetajte, bićete zdravi i uštedećete“, kaže Stevanović.
BONUS VIDEO Nova.rs Karavan kroz Srbiju – Novi Sad i Bačka Palanka
