Rat u Ukrajini ponovo je podsetio Evropu da je potrebno da napravi otklon od ruskog gasa, iako je godinama isključivo na istoku nabavljala sve energente. Deluje da je sada EU odlučnija nego ikada da sama sebi zavrne ruski gas, čime se indirektno otvorilo pitanje da li će Srbija ponovo ostati usamljeno ostrvo na Starom kontinentu.
Iako praktično godinama zavisna od ruskog gasa, Srbija je prodajom NIS-a ruskim partnerima i definitivno potvrdila da će u potpunosti energetski zavisiti od Moskve. Nakon agresije na Ukrajinu krenuli su pritisci, ali gas još uvek teče ka Evropi.
Po svemu sudeći on će cevima biti dostavljan još neko vreme, nakon čega će Evropa imati novo rešenje, ali se postavlja pitanje može li i Srbija da ga ima ili će postati poslednja oaza ruskog tržišta.
Diplomata i autor knjige „Vreme energije“ Srećko Đukić rekao je za Nova.rs da je situacija u Srbiji najteža što se tiče energetske diverzifikacije, budući da smo mi jedina zemlja u Evropi koja 100 odsto zavisi od ruske nafte i gasa.
„Mi smo propustili mnoge godine da učinimo diverzifikaciju naših puteva naftom i gasom, te da izvršimo diverzifikaciju kada je reč o izvorima našeg snabdevanja – da ne budemo isključivo zavisni od ruske nafte i gasa. Zbog toga smo mi u najtežoj situaciji od svih zemalja EU, jer 100 odsto zavisimo od ruskih izvora. To je samo deo problema“, priča on i dodaje:
„Drugi deo problema je da su sve aktive u industriji nafte i gasa, odnosno sve rafinerije i gasovodi, skladišta nalaze u ruskim rukama, odnosno u vlasništvu Gasproma – ruske monopolske kompanije. Mi imamo manjinski paket, pa ne možemo da utičemo na njihovo poslovanje“, ističe naš sagovornik.
Đukić kaže da je treći problem što Srbija veruje da su međunarodni odnosi ništa nisu promenjeni od 24. februara, odnosno od trenutka agresije na Ukrajinu.
„Ništa više nije isto, iz temelja su promenjeni odnosi, već na jedan na dugi rok. Stvorio se svojevrsni novi Berlinski zid, čime je stvorena nova podela na demokratije i autoritarni sistem na istoku. To se kod nas ne shvata, a za agresiju se misli da će trajati još koji dan, nakon čega će se stvari vratiti na svoje mesto. U tim odnosima, energetski sistem dobija potpuno novu ulogu. Evropa se našla pod snažnom vatrom ruskog gasnom oružja, a nametnuto joj je da plaća gas i naftu u rubljama“, objašnjava naš sagovornik.
Bivši diplomata tvrdi da je u tom miljeu, neprijateljskih zemalja prema Rusiji, jedina Srbija za sada okarakterisana kao prijateljska.
„Srbija se javlja kao snažni oslonac, a na nas se neće primenjivati ta odluka da plaćamo u rubljama, već dolarima. Sa druge strane, ne vidim da se kod nas diskutuje na argumentovan način, već se dosta toga predstavlja na politizovan način. Nama će se takve stvari obiti o glavu. Nijedna zemlja u Evropi nema toliki stepen energetske zavisnosti kao što ima Srbija od Rusije, što je izuzetno nepovoljan položaj. Niko nije dao Gaspromu monopol na naftu i gas, u Bugarskoj su oni manjinski partner“, zaključuje naš sagovornik.
Energetski stručnjak Miodrag Kapor kaže za Nova.rs da je moguće da Srbija bude energetski nezavisna u odnosu na Rusiju, ali da za to ne postoji politička volja.
„Nije nikakav problem da se napravi iskorak u tom pravcu, ali isto tako moramo da kažemo da smo mi svesno ušli u energetsku zavisnost od Rusije. To je krenulo još ubistva premijera Zorana Đinđića, konkretno za vreme Koštuničine Vlade. Nakon toga izvršena je privatizacija NIS-a, bez ikakve sumnje ispod svake cene“, kaže stručnjak za Nova.rs.
On naglašava da je nakon toga krenula energetska zavisnost od gasa iz Rusije, ali da se sada naziru nove opcije za energetsku bezbednost.
„Došli smo do nelogične situacije da zavisimo od ruskog gasa. Na svu sreću, članovi smo energetske zajednice, a nedavno smo dobili jedan grant od 50 miliona evra da sagradimo deo za gasovod između nas i Bugarske, da bismo dovezli gas iz Azarbejdžana. On je gotovo došao do Grčke i to je šansa za našu diverzifikaciju. To je moguće već do kraja godine da se izgrade, pa da do kraja godine imamo novu alternativu“, dodaje stručnjak.
Kapor ističe da postoje istraživanja koja pokazuju da Srbije čak ni ne mora da uvozi gas.
„Velika je presija da se oslonimo na Rusiju prilikom energenata, to je geopolitička igra u kojoj učestvujemo godinama. Dugoročno, mi se možemo osloniti na obnovljive izvore energije, ali i da postanemo energetski efikasni delom i kroz reformu EPS-a”, nastavio je on i dodaje:
„Ako trošite prirodni gas na grejanje, kao što mi trošimo, onda je van ekonomske logike da uvozite energente 5.000 kilometara daleko od vaše zemlje, a koji se dovoze u skupim cevima. Dakle, rešenje je energetska efikasnost i decentralizacija energetskog sistema. Ovakav sistem je neekonomičan“, zaključuje naš sagovornik.
Bonus video: Mogu li države da trguju kripto valutom i tako plaćaju ruski gas
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare