Ko će naplaćivati karte za prevoz u gradskim autobusima u Beogradu i da li će se taj novac i dalje, mimo propisa, slivati u gradsku kasu? 

Odgovor na ovo pitanje biće poznat tek kada Grad Beograd raspiše tender za novog partnera, pošto ugovor sa postojećim – kompanijom „Apeks“, ističe ove godine.

Saobraćajni fakultet je u januaru, kao jedini ponuđač, pobedio na tenderu Grada za Projekat o unapređenju sistema naplate javnog prevoza u Beogradu.

Ovaj projekat podrazumeva i izradu koncesionog akta, a gradske vlasti očekuju da tako dobiju i odgovor na pitanje da li postojeći „Bus-plus“ sistem naplate karata treba zadržati, modifikovati ga, ili uvesti nešto sasvim – treće.

Da integrisani sistem naplate karata, koji je zaživeo kada je „Apeks“ dobio ovaj posao, nije najsrećnije rešenje, potvrdili su i nalazi Državne revizorske institucije (DRI).

Štaviše, sistem po kome se novac od prodaje karata sliva u gradsku kasu, a ne direktno u preduzeće koje obavlja posao javnog transporta, predstavlja kršenje zakona, proizilazi iz Izveštaja o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda.

Tokom 2018. godine, prema podacima DRI, za 7,99 milijardi dinara neosnovano su uvećani budžetski prihodi Grada Beograda od prodatih karata, kroz Integrisani tarifni sistem (ITS) naplate prevoza putnika.

Problem je što taj novac nema karakter javnih prihoda, te ne treba da ide u budžet lokalne samouprave, jer, kako su ukazali revizori, to nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Ovakav način naplate karata javnog prevoz, gde lokalna samouprava na ovaj način stiče prihod koji potom po određenom „ključu“ raspodeljuje prevoznicima karakterističan je samo za Beograd i nijedan drugi grad u Srbiji.

Tako je „Lasti“ od prodatih karata, putem ITS sistema, a preko gradskog budžeta 2018. godine pripalo  1,69 milijardi dinara, požarevačkoj „Arivi“ 1,5 milijardi dinara, a javno komunalnom preduzeću GSP „Beograd“ 4,4 milijarde dinara.

Nabavljali ono što već imaju

„GSP “Beograd” je u 2018. godini izvršilo nabavku materijala i rezervnih delova u ukupnom iznosu od 16,3 miliona dinara, iako su navedene zalihe postojale u magacinima, po početnom stanju i nisu trebovane tokom perioda“, utvrdili su državni revizori.

Na to treba dodati i naknadu iz budžeta koja je angažovanim privatnim prevoznicima u konzorcijumu koji predvodi „Ariva“ značajno uvećala godišnji prihod, za još dodatnih 3,95 milijardi dinara.

Neodrživo poslovanje

Revizija finansijskih izveštaja GSP „Beograd“ potvrdila je završne račune ovog javnog komunalnog preduzeća u kojima je iskazan – gubitak.

„U 2018. godini iskazani su poslovni prihodi preduzeća u iznosu od 14,2 milijarde dinara, od čega su prihodi od subvencija u iznosu od 10 milijardi dinara, odnosno odnosno 71 odsto. U 2018. preduzeće je iskazalo gubitak u iznosu od 1,9 milijardi dinara, dok je na dan 31. decembar 2018. godine iskazan akumulirani gubitak u iznosu od 26 milijardi dinara.

Osim toga, kratkoročne obaveze preduzeća su veće od obrtne imovine za 4,99 milijardi dinara. Navedeno ukazuje na sumnju u sposobnost preduzeća da svoje poslovanje obavlja bez pomoći osnivača“, stoji u Izveštaju DRI o reviziji završnih računa gradskog saobraćajnog preduzeća.

Plaćali manje od minimalca

Državni revizori su, kontrolišući poslovne knjige GSP „Beograd“ otkrili niz nepravilnosti.

„U postupku revizije utvrđene su nepravilnosti kod obračuna i isplate zarada. U 2018. godini, preduzeće je obračunalo i isplatilo osnovnu zaradu u nižem iznosu od propisane minimalne zarade u ukupnom iznosu od 3,43 miliona dinara, što nije u skladu sa Zakonom o radu kojim je propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu“, navode revizori.

I u javnim nabavkama utvrđene su nepravilnosti, u ukupnoj vrednosti od 180,9 miliona dinara. U većini je konkursna dokumentacija bila pripremljena tako da neopravdano ograničava konkurenciju.

Revizori su zaključili i da kod raspoređivanja radnika na određene poslove nisu poštovani uslovi predviđeni Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji.

Međutim, utvrđeno je i da sam Pravilnik sadrži sistematizovano više od 20 odsto poslova, bez konkretno opisanog posla koji zaposleni treba da obavlja.

„Preduzeće je rasporedilo 341 zaposlenih, a to je šest odsto prosečnog broja zaposlenih u 2018. godini, na poslove i pored toga što nisu ispunili uslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji sa izmenama i dopunama u pogledu stepena stručne spreme“, navodi se u izveštaju DRI.