Draganići su pokrenuli ukusan i zdrav biznis za koji ne treba mnogo ulaganja: Za sve je "kriv" jedan godišnji odmor u Australiji

Kako za portal Nova.rs kaže Nikola Draganić mikrobilje su mlade, jestive biljke, a u pitanju je uglavnom povrće, mada ima i žitarica i začinskog bilja. Rastu iz posebne vrste semena, ali su zapravo u pitanju iste vrste kao i kod odraslih biljaka.

“Nemaju ni cvet, ni plod, samo mali koren u zemlji, tanku stabljiku i kotiledone, odnosno prve listove. Mikrobilje je u svetu već dugo poznato i u širokoj je upotrebi. Koriste ga i domaćinstva u ishrani, ali se viđa i po restoranima i hotelima. Kod nas, ova tema još uvek nije dovoljno poznata ljudima, a zbog toga je nama veoma bitno i da radimo na edukaciji i na tome da upoznajemo ljude sa ovom temom, da im približimo ovu oblast i da ukažemo na značaj i važnost mikrobilja”, priča Nikola Draganić.Kako naš sagovornik ističe, najveća prednost mikrobilja je u tome što pruža brojne zdravstvene benefite. Razlog za to krije se u specifičnoj strukturi ovih biljčica, jer su, kako priča Draganić, svi nutrijenti koncentrisani u velikim količinima u tako malim biljkama.“Bogate su vitaminima, mineralima, karotenoidima i drugim jedinjenjima, i to u znatno većim količinama nego što je to kod istih vrsta odraslih biljaka”, kaže naš sagovornik.

Biznis ideja rodila se u Australiji

Draganići su se, i pre ovog poslovnog poduhvata, bavili poljoprivredom. Uzgajali su povrće i voće za sopstvene potrebe, jer im je zdrava ishrana uvek bila važna.Međutim, ideja za pokretanje ovog biznisa rodila se na godišnjem odmoru u Australiji.

Nikola Draganić se tamo upoznao sa mikrobiljem i video koliko su ove namirnice tamo rasprostranjene.“Tako smo vremenom počeli da ga mi sami koristimo u ishrani, a posle toga se javila ideja da svima pružimo mogućnost da uživaju u ovim biljkama, koje su zaista dar prirode”, priča nam Draganić.

Početak bez straha, ali sa brojnim izazovima

Kako naš sagovornik objašnjava, Draganići su prvo testirali svoje proizvode, jer su želeli da budu sigurni u kvalitet.

Ipak, on ističe da se nisu bojali neuspeha.Kada su u pitanju izazova sa kojima su se susretali na početku, to su oni koji su verovatno poznati svim ljudima koji pokreću sopstveni biznis – kako da razviju ideje, realizuju biznis plan i strategiju i održe stalan kvalitet proizvoda.

Ipak, konstantni izazov je širenje znanja o mikrobilju u javnosti.“Kod nas ljudi nisu baš poznati po tome da će oberučke da prihvate nešto što im je novo i nepoznato ali, sa druge strane, mnogi veoma pridaju značaj i vode računa o zdravom stilu života. Zato se mi od početka i trudimo da što više pričamo o mikrobilju i njegovoj važnosti”, priča Draganić.Ljudi su, prema njegovim rečima, pozitivno odreagovali na njihov biznis, a to se odrazilo i na prodaju.“Ovo zapravo i nije tako neobično, kada znamo kakve su nam navike u ishrani danas – često se hranima neredovno i nekvalitetno, što zbog posla i načina života, što zbog drugih okolnosti, i u tom smislu, mikrobilje zaista pomaže u poboljšanju zdravih navika. Što se tiče našeg bliskog okruženja i okoline, to je suvišno i spominjati, svi su već bili upoznati i podržavali ono čime se bavimo, mnogo pre nego što smo iz toga razvili biznis”, kaže naš sagovornik.

Od uzgoja do pravnih pitanja – sve radi porodica

Naš sagovornik u biznis priču nije ušao sam, već sa porodicom.

“Zeleni zalogaj” je zapravo prvi brend koji je Draganić razvio u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva, i on je nosilac samog procesa izgoja mikrobilja, ali pomažu mu supruga Bojana, roditelji i drugi članovi porodice.

“Mi nismo kompanija, tako da nemamo zaposlenih u pravom smislu te reči, ali svi učestvujemo i svako daje neki svoj doprinos. Recimo, moj brat ima svoju kompaniju koja je zaslužna za našu prisutnost na internetu, primera radi sajt i društvene mreže, digitalni marketing i ceo taj aspekt našeg poslovanja, dok je supruga urednik i autor bloga i zadužena je za odnose sa javnošću”, objašnjava naš sagovornik.Takođe, njegova supruga Bojana potiče iz advokatske porodice, tako da su upravo oni zaduženi za pravne poslove u “Zelenom zalogaju”.“Svako je dao svoj doprinos, uložio znanje, trud i vreme za ovaj zajednički poduhvat”, kaže Draganić.

On dodaje da je porodični biznis ipak isti kao i svaki drugi – zahteva posvećenost, kontinuiran rad, trud i vreme, a ponekad i odricanja.Ipak, bez obzira na sve, naš sagovornik kaže da rad sa porodicom ima brojne prednosti. To je svakako mogućnost da sarađuje sa ljudima koji su mu najbliži i baš zbog toga zna da niko neće odustati. Svakako se, kako kaže, ponekad desi i nesuglasica, ali ističe da je dobra stvar to što svi znaju da se neće posvađati toliko da neko napusti posao, dobije otkaz, okrene leđa i ode na svoju stranu.Draganić kroz osmeh dodaje da je mana porodičnom biznisu to što se često desi da se “posao nosi kući”.“Svi smo dobro povezani i znamo ko je za koji deo zadužen, tako da u svakoga imam puno poverenje. I to mislim da je najveća prednost porodičnog biznisa – najbliži saradnici u poslu su vam zapravo ljudi koji su vam i u životu najbliži i najbitniji”, kaže Draganić.

Mala početna ulaganja za “zahvalnu” delatnost

Draganić kaže da je proizvodnja i prodaja mikrobilja vrlo specifična delatnost koja je, s jedne strane, zahvalna jer mikrobilje može da se uzgaja u stambenim uslovima, raste i razvija se tokom cele godine. Takođe, ne zahteva gotovo nikakav poljoprivredni ili drugi alat za rad, semena i supstrati su dostupni na više mesta u Srbiji, a sama proizvodnja ne zahteva angažovanje mnogo ljudi.

Tako da, kako kaže naš sagovornik, početna ulaganja nisu velika.“Naravno, ovo treba uzeti sa rezervom, jer od toga kolika je proizvodnja, zavise i početna ulaganja. Što je veća proizvodnja, trebaće vam više ljudi, prostora i tako dalje. Specifičnost je u tome što mikrobiljke zahtevaju posebne uslove u kojima se uzgajaju – adekvatnu svetlost, toplitu, strujanje i vlažnnost vazduha i slično. Sa druge strane, prvi veći segment koji predstavlja investiciju u ovom poslu jeste marketing, a pogotovo digitalni marketing i sajt, zato što je delatnost takva da vas zapravo prisutnost na internetu povezuje sa kupcima, bilo finalnim, bilo distributerima. Podrazumeva se i ulaganje u sve one ‘sporedne’ aspekte, poput pravnih i računovodstvenih, u koje morate uložiti da biste poslovali kako treba, ali smatram da u poslu, pogotovo sopstvenom, ne treba gledati određenu investiciju kao rashod, trošak ili ulaganje čisto u brojakama, nego kao vrednost koja doprinosi i poboljšava vaše poslovanje”, priča Draganić za Nova.rs.Za kraj, naš sagovornik ima i savet za sve one koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa. Ovaj savet je i on sam primenio na početku – nije se plašio.“Za početak je najbitnija ideja, zajedno sa voljom i željom da se ona realizuje. Mislim da je veoma važno i okupiti oko sebe pravi tim, od ljudi koji veruju u vas i vašu ideju, ali i onih ljudi koji znaju dobro da rade svoj posao i kojima verujete. I kao što sam rekao, svako ulaganje u sopstveni biznis ne treba posmatrati kroz brojke, nego gledati na to kao investiciju koja je uložena da bi dodala određenu vrednost i doprinos onome što radite", zaključuje Draganić.BONUS VIDEO Šta koči talentovane mlade ljude u Srbiji da pokrenu startap?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=takoitalentovanemladeljudeusrbijidapokrenustartap-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2524815"]