Nekada se znalo – tabla čokolade imala je standardnih 100 grama, mleko se prodavalo na litar, a čašu jogurta, nakon što se popije, čuvali smo kao "mericu" za 200 grama. Sada se više ništa ne podrazumeva, jer sve veći broj proizvođača pribegava praksi da za isti novac potrošačima nudi manju količinu proizvoda.
Čokoladu je sada moguće kupiti u najrazličitijoj mogućoj neto varijanti – od 80 grama, preko 85 i 87, do 90 grama, a pojedina „litarska“ pakovanja svežeg mleka zapravo imaju 968 ml. Čaša jogurta već nekoliko godina teži 20 grama manje od onih „starih“ 200, dok su se pakovanja majoneza i kečapa „smanjila“ sa 200 na 180 grama i sa 100 na 90, pa čak i na svega 80 grama.
Trendu smanjivanja neto količine proizvoda nije odoleo ni poznati proizvođač prirodne mineralne vode, koja se sada prodaje i u pakovanjima od 1,25 i 1,75 litara. U pojedinim slučajevima, poput pudinga u prahu, neto količina proizvoda smanjena je za više nego simboličan 1 gram (sa 50 na 49), dok je pakovanje drugog brenda pudinga istog proizvođača pretrpelo umanjenje od tri grama.
Za tri grama smanjena je i neto količina kesice suvog pekarskog kvasca, ali je njena prethodna težina bila 10 grama, pa je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto. Da je za isti procenat umanjena i cena te kesice, ništa ne bi bilo sporno, ali je cena, naravno, ostala ista.
Sličnih primera pronašli smo toliko da ih je teško sve pobrojati, a da li takva praksa predstavlja obmanu kupaca pitali smo predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petra Bogosavljevića.
„Smanjenjem neto sadržaja upakovanih namirnica, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, kupci jesu obmanuti i oštećeni“, nema nikakvu dilemu Bogosavljević.
„Podsetio bih da naša i evropska regulativa o zaštiti potrošača prepoznaju obmanjujuću poslovnu praksu u slučajevima kada proizvođači i/ili trgovci navedu potrošače da donosu odluke o izboru robe koju ne bi doneli da su im bile dostupne informacije o smanjenju neto sadržaja u originalnom pakovanju i prikrivenom povećavaju jedinične cene upakovane namirnice“, ističe Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, nadležno ministarstvo, pojedine organizacije potrošača i mediji tolerantnim odnosom prema toj pojavi postaju saučesnici u obmanjivanju potrošača.
„Pravilo je da smanjenje neto sadržaja upakovane hrane prvo izvrši uticajniji proizvođač. Utisak je da to činii uz prećutnu saglasnost nadležnih državnih organa. Drugi proizvođači, pošto su izostala reagovanja nadležnih državnih organa, organizacija potrošača i medija, brzo smanjuju neto masu svojih proizvoda, uz zadržavanje dotadašnjih cena svojih većih pakovanja. Sinhronizovano smanjenje neto sadržaja upakovane hrane treba da razmotri Komisija za konkurenciju, jer se u tome može prepoznati kartelsko ponašanje proizvođača u prikrivenom povećanju cena po jedinici mere“, objašnjava Bogosavljević.
On smatra da proizvođači smanjuju pakovanja svojih proizvoda da bi „povećali profit po jedinici mere proizvoda i rast troškova netransparentno preneli na potrošače“.
„Zabrinjava to što se u prodaji sve češće nalazi hrana u originalnim pakovanjima proizvođača s manjim neto sadržajem, a zadržanim izgledom i cenom većeg pakovanja. Smanjenjem neto sadržaja u originalnim pakovanjima, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, osporavaju se prava potrošača u sledećim kategorijama: zadovoljavanje osnovnih potreba, informisanje, sigurnost, izbor i bezbednost“, tvrdi Bogosavljević.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije ocenjuje da se u takvim slučajevima nedosledno primenjuju zakoni o zaštiti potrošača, konkurenciji, trgovini i bezbednosti hrane i „verovatno etički kodeksi proizvođača i trgovaca“.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Koliko plastike pojedemo? Vruće hrana u plastičnoj ambalaži – najgora kombinacija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare