6
U Poreskoj upravi koja je zadužena za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, trenutno se obrađuju podaci o imovini za više od 1.000 ljudi. Sagovornici Nova.rs, novinari koji se bave ekonomskim analizama, smatraju da je realno mnogo više onih koji poseduju neuporedivo više nego što zarađuju, a neki od njih nagađaju da bi prvi "pod mač" Poreske mogao Slaviša Kokeza, kompromitovani bivši čelnik FSS.
Zanimalo nas je ko su ljudi koje proverava Poreska uprava, ali nam je iz te službe stigao odgovor da se „svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak“.
Ipak, to nas nije sprečilo da nastavimo našu analizu i istraživanje.
Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk skreće pažnju na fenomen funkcionera koji po zvaničnoj statistici nemaju astronomska primanja, ali žive na visokoj nozi.
„Naravno da ih ima mnogo više. Ako pogledate imovinske karte koje su svi funkcioneri dužni da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, vi ćete videti da su njihova primanja prilično skromna. Imaju oko 1.000 do 1.200 evra mesečnih primanja. Sa takvim primanjima vi ne možete da imate toliko bogatstvo. Koliko je ministara nekada podstanara koji su postali vlasnici luksutih zgrada čija se vrednost sada procenjuje na više od milion evra. Oni to ni za tri života ne bi mogli da zarade, sve da ne potroše za hranu, piće, odeću, obuću, plaćenje komunalija i drugih režijskih troškova. Kada vidite imovinske karte to je sirotinja raja, a oni sa svojim platama ne znam kako uspevaju da kupe odela koja vrede nekoliko hiljada evra. Ode im godišnja ušteđevina samo za jedno odelo“.
On smatra da Poreska uprava ima najbolju bazu podataka i da ne bi trebalo da joj bude problem da utvrdi ko to ima mnogo više nego što zarađuje. Novi propisi su u radu Poreske uprave su na snazi od 12. marta ove godine, ali naš sagovornik tvrdi da je Poreska uprava i mnogo ranije imala priliku da proveri pravo stanje stvari.
„Od 2002. postoji zakon koji omogućava poreskoj upravi unakrsmo ispitivanje prijavljnih prihoda i imovine. Tamo gde postoji bitno odstupanje u onome što je formalno vlasništo čoveka i njegovih primanja, niko nije branio državi da reguje. To su mogli su da rade već 19 godina“, kaže Ćulibrk.
Imena onih čija se imovina proverava su pod velom tajne, a iz Poreske imovine su poručili da se Zakon jednako primenjuje na sve građane za koje se utvrdi da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Ipak, naš sagovornik naslućuje ko bi mogao da bude među prvih 1.000 imena na spisku za prečešljavanje
„Gledajući naslovne strane tabloida od pre nekoliko meseci. Pisalo je da je bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza oštetio Carinu za šesto i kusur miliona evra. Više nego što je navodno Đilas oštetio državu. To bi mogao da bude prvi slučaj koji bi Poreska uprava mogla da ispituje. On više nije u milosti predsednika kao što je do skora bio“.
Urednica u Novoj ekonomiji Ivana Pavlović podsetila je da je reč o još jednoj u nizu najava češljanja imivine. Kaže da od najavljenog proveravanja ne očekuje ništa spektakularno. Poručuje da istrage porekla imovine nema potrebe najavljivati.
„Broj inspektora koji se bave tim proverama je na trećini od dovoljnog“, podseća Pavlović.
Ona skreće pažnju na to da se pranje para često obavlja preko građevinskih poslova.
„Novac stečen na sumnjiv način ubacuje se u legale tokove u građevini“, primećuje Pavlović.
Pavlović podseća da je Poreska uprava najavila i češljanje na Fejsbuku i proveravanje da li se na društvenim mrežama oglašava ko gde letuje i koliko košta nečiji sat.
„Možda ne bi bilo loše da iz Poreke uprave čujemo da li ministar Siniša Mlai ima ona 24 stana o kojima su pisale kolege iz KRIK-a“, zaključuje naša sagovornica.
Kako je Tanjugu rečeno u Poreskoj upravi, u okviru Registra rizika, na osnovu kojih Odeljenje za rizike radi njihovu analizu, postoje jasno definisani kriterijumi po kojima se određuje čija će se imovina proveravati.
Pritom se kao osnovni kriterijum uzima nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine, pa će, kako navode u Upravi, građani kod kojih je utvrđena najveća nesrazmera, biti prvi kod kojih će se raditi provera.
U Upravi je formirana posebna organizaciona jedinica, koja je nadležna za obavljanje poslova u vezi primene ovog zakona, a podaci o imovini fizičkih lica, prikupljeni su od državnih organa, uključenih u sprovođenje ovog zakona.
To su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti.
„U toku je uparivanje podataka o imovini i prijavljenim prihodima, kojima raspolaže Poreska uprava i onih koji su pribavljeni iz eksternih izvora. Formiran je Registar rizika, sa jasno definisanim kriterijumima, na osnovu kojih će biti izvršeno rangiranje poreskih obveznika“, navode za Tanjug u Poreskoj upravi.
Na pitanje kojim se delatnostima bave ljudi čija se imovina proverava u „prvom krugu“, da li je reč o funkcionerima, biznismenima, političarima, menadžerima, sportistima, estradnim ličnostima u Upravi navode da se zakon jednako primenjuje na sve građane za koje se utvrdi da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Naglašavaju da je nezahvalno procenjivati koliki je broj građana čija će se imovina proveravati.
Kada je reč o vrsti imovine koja se proverava navode da se pri utvrđivanju vrednosti imovine u obzir uzima celokupna imovina fizičkog lica, a naročito nepokretne stvari, kao što su stanovi, kuće, poslovne zgrade i prostorije, garaže, zemljišta i drugo.
Proveravaju se i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, izdaci za privatne potrebe.
Trenutno je u Sektoru za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza zaposleno 20 poreskih inspektora, osposobljenih za primenu zakona, a sistematizacijom radnih mesta je predviđeno da ih bude tri puta više, ukupno 63.
Zakon je donet sa ciljem razotkrivanja i oporezivanja pojedinaca koji i pored skromnih primanja, vode luksuzan život.
Njime je propisano da onaj ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
