Hiljadama godina star način za "presecanje" prehlade bez lekova

Virusne infekcije gornjih disajnih puteva, poznatije kao obična prehlada, pogađaju praktično sve ljude, u proseku oko tri puta godišnje.

Antibiotici ne deluju na viruse koji izazivaju prehladu, dok većina lekova koji se mogu kupiti bez recepta uglavnom samo ublažava simptome i često daje ograničene rezultate.

Poslednjih godina objavljeno je više istraživanja koja ukazuju na efikasnost ispiranja nosa slanim, odnosno fiziološkim rastvorom u borbi protiv prehlade, kako kod odraslih tako i kod dece.

Prema rezultatima tih istraživanja, ispiranje nosa ne samo da može da skrati trajanje bolesti već i da smanji prenošenje virusa na druge ljude, kao i potrebu za antibioticima. Pojedini nalazi ukazuju i na mogućnost smanjenja rizika od hospitalizacije, prenosi RTS.

Reč je o jednostavnoj i jeftinoj metodi za koju nije potreban lekarski recept. Lekari je primenjuju i kod alergija, hronične zapušenosti nosa, slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela i učestalih infekcija sinusa.

Praksa stara hiljadama godina

Ispiranje nosa podrazumeva ispiranje nosne šupljine slanim rastvorom. Za to se mogu koristiti različita sredstva – od bočica sa raspršivačem ili nastavkom za ispiranje do tradicionalnog neti lonca, posude koja oblikom podseća na mali čajnik.

Praksa ispiranja nosa potiče iz ajurvedske tradicije, sistema tradicionalne indijske medicine čiji koreni sežu više od 5.000 godina u prošlost.

Upotreba neti lonca može se pratiti najmanje do 15. veka. U Sjedinjenim Američkim Državama ova metoda privukla je veću pažnju javnosti 2012. godine, nakon što je doktor Mehmet Oz demonstrirao njenu upotrebu u emisiji Opre Vinfri.

Međutim, slične metode nisu bile nepoznate ni u drugim delovima sveta. Drevni grčki i rimski lekari imali su sopstvena sredstva za ispiranje nosa, a o takvim postupcima pisali su i medicinski časopisi pre više od jednog veka. Medicinski časopis Lanset je, na primer, o ispiranju nosa pisao još 1902. godine.

Kako deluje slani rastvor

Postoji nekoliko mehanizama koji bi mogli da objasne korist od ispiranja nosa. Najjednostavniji je mehaničko ispiranje nosnih prolaza.

Na taj način uklanjaju se sluz i naslage, ali i čestice virusa, alergeni i različite materije iz okruženja koje mogu da nadražuju sluzokožu.

Drugi mehanizam povezan je sa osobinama slanog rastvora i njegovom pH vrednošću. Takva sredina može da bude manje pogodna za viruse i da oteža njihovo razmnožavanje.

Ispiranje nosa može da pomogne i prirodnom odbrambenom mehanizmu organizma. Površinu nosnih prolaza prekrivaju mikroskopske strukture nalik dlačicama, poznate kao cilije.

One se kreću koordinisano i funkcionišu poput svojevrsnih pokretnih stepenica – pomažu u izbacivanju virusa, sluzi i drugih stranih čestica iz disajnih puteva. Slani rastvor pomaže da taj mehanizam ostane funkcionalan.

Simptomi kraći za oko dva dana

Jedno od najobimnijih istraživanja o ovoj metodi obuhvatilo je više od 11.000 ljudi, a rezultati su objavljeni 2024. godine u medicinskom časopisu Lanset.

Istraživanje je pokazalo da je kod ljudi koji su počeli da ispiraju nos slanim rastvorom pri pojavi prvih simptoma i to radili do šest puta dnevno, period tokom kojeg su imali simptome bolesti bio kraći za približno dva dana.

Rezultati manjih istraživanja bili su još izraženiji – u nekim studijama zabeleženo je skraćenje trajanja bolesti i do četiri dana.

Istraživanja ukazuju i na mogućnost smanjenja širenja infekcije. U jednoj studiji sprovedenoj među hospitalizovanim pacijentima, nakon što je kovid 19 potvrđen brisom nosa, pacijenti su ispirali nos slanim rastvorom na svaka četiri sata tokom 16 sati.

Kod njih je zabeleženo smanjenje količine virusa za 8,9 odsto, dok je u kontrolnoj grupi virusno opterećenje tokom istog perioda nastavilo da raste.

Nije korisno samo kod prehlade

Potencijalne koristi ispiranja nosa nisu ograničene na akutne virusne infekcije.

Metaanaliza 10 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja pokazala je da redovna primena ove metode kod ljudi sa alergijskim rinitisom, poznatim i kao polenska groznica, može značajno da smanji potrebu za lekovima protiv alergije.

Prema rezultatima te analize, upotreba lekova protiv alergije mogla je da bude smanjena za čak 62 odsto.

Ispiranje nosa koristi se i kod hronične zapušenosti, slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela i učestalih infekcija sinusa.

Manje nepotrebnih antibiotika

Jedna od potencijalno najznačajnijih koristi ove jednostavne metode mogla bi da bude smanjenje nepotrebne upotrebe antibiotika.

Poznato je da antibiotici ne skraćuju trajanje virusnih infekcija disajnih puteva niti ublažavaju njihovu težinu. Uprkos tome, i dalje se često propisuju pacijentima sa simptomima respiratornih infekcija.

Pojedina istraživanja pokazala su da su pacijenti zadovoljniji posetom lekaru kada iz ordinacije izađu sa receptom za antibiotik, što može da bude jedan od razloga njihovog prekomernog propisivanja.

Procenjuje se da se svake godine izda oko 10 miliona nepotrebnih recepata za antibiotike zbog virusnih infekcija disajnih puteva.

U jednoj studiji, koja je obuhvatila više od 49.000 pregleda pacijenata zbog respiratornih infekcija, antibiotici su nepotrebno propisani u 42,4 odsto slučajeva.

Jedan od razloga zbog kojih se neki pacijenti sa virusnim infekcijama gornjih disajnih puteva u početku osećaju bolje nakon uzimanja antibiotika moglo bi da bude njihovo protivupalno dejstvo, koje nije povezano sa delovanjem na sam virus.

Takav efekat, međutim, mogu da imaju i protivupalni lekovi poput ibuprofena ili naproksena, koji se mogu koristiti uz ispiranje nosa slanim rastvorom, kada za njihovu upotrebu ne postoje medicinske kontraindikacije.

Kako se ispira nos

Za ispiranje nosa nije neophodna posebna ili skupa oprema. U apotekama se mogu naći gotovi rastvori u posudama sa nastavkom za ispiranje, kao i različite bočice namenjene za tu svrhu.

Rastvor se može pripremiti i od približno pola kašičice nejodirane soli i jedne šolje vode.

Posebno je, međutim, važno obratiti pažnju na bezbednost vode koja se koristi za ispiranje nosa. Trebalo bi koristiti destilovanu vodu ili vodu koja je prethodno prokuvana najmanje pet minuta, a zatim ohlađena. Na taj način smanjuje se rizik od unošenja potencijalno opasnih mikroorganizama u nosne prolaze.

Rastvoru se može dodati i prstohvat sode bikarbone kako bi se ublažilo eventualno peckanje.

Veća koncentracija soli ne znači i veću efikasnost. Ipak, pojedina istraživanja ukazuju na to da prirodna morska voda, zbog minerala kao što su magnezijum, kalijum i kalcijum, može da ima dodatne koristi.

Gotovi rastvori na bazi morske vode takođe su dostupni u apotekama i mogu predstavljati alternativu klasičnom fiziološkom rastvoru.

Ispiranje nosa može se primeniti i nakon potencijalnog izlaganja zaraznoj bolesti, dok istraživanja pokazuju da se najbolji rezultati postižu ako se započne već pri prvim znacima infekcije.

Postupak se tokom trajanja bolesti može ponavljati više puta dnevno. U istraživanjima su ispiranja obavljana i do šest puta dnevno, dok se kao osnovna učestalost navodi ispiranje ujutru i uveče.

Kao dopunska mera može se koristiti i grgljanje slane vode.

Dosadašnja istraživanja tako ukazuju da ova vekovima stara i jednostavna praksa može da ima mesto i u savremenom lečenju simptoma respiratornih infekcija – pre svega kao način da se ublaže tegobe i potencijalno skrati njihovo trajanje, ali i da se smanji nepotrebna upotreba antibiotika.