"Imam Parkinsonovu bolest": Kako su porodične traume i tragedije oblikovale knjige nove nobelovke

- En Karson je bila na Islandu i, kada smo je pozvali, slušala je vetar - kazala je sekretarka Švedske kraljevske akademije na konferenciji u Stokholmu, dodavši da je književnica bila pomalo zatečena, a veoma iznenađena kad je čula da je laureatkinja Nobelove nagrade za književnost.

To slušanje vetra i ne čudi poznavaoce opusa ove pesnikinje koja je u svom stvaralaštvu često crpela inspiraciju iz antičkih mitova, iz starogrčke i rimske literature.

Iako iza sebe ima tolika dela u jednom intervjuu za "The White Review" kazala je da objavljivanje knjige za nju nije događaj:

- To je, zapravo, ne-događaj, koji se i ne dešava. To se ne odigrava ni na kakvom mestu u određenom prostoru i vremenu za koji biste mogli da se uhvatite ili da u njemu boravite. Ali, slanje knjige prijateljima ima nekog šarma, no nekako je imaginarno. Prikazi i kritike mogu da stižu, ili ne - ali, kako god bilo, vi već uveliko pišete novu stvar.

Unikatna je maltene ova pesnikinja i po tome što je od starta karijere bila veoma rezervisana kad je u pitanju njen privatni život. Iako je uvek isticala da ne treba tražiti autobiografske detalje u njenim delima, a opet su ih mnogi tražili i prepoznavali... I ocenjivali kako je njeno delo protkano traumama, naročito porodičnim koje je preturila preko glave.

A ono što je poznato o pesnikinji jeste da je prvi brak, tokom kog je koristila prezime Đakomeli, i koji je trajao osam godina, do 1980, bio donekle inspiracija za delo "Plainwater" (Čista voda), kao i za "Lepotu muža".

Jednom je priznala da joj je prvi suprug uzeo sveske kada su se razveli (što se dešava i protagonistkinji u "Lepoti muža"), no da ih je kasnije vratio. Otac En Karson, Robert, bolovao je od Alchajmerove bolesti a u delima "Plainwater", "Men in the Off Hours", "Glass, Irony, and God" delimično se bavi njegovim mentalnim i fizičkim propadanjem. Od majke Margaret, koja je preminula dok je pisala "Men in the Off Hours", i koju je jednom nazvala ljubavlju svog života, oprostila se koristeći precrtane fraze iz dnevnika i rukopisa Virdžinije Vulf.

Imala je velikih problema s bratom Majklom, koji je uhapšen zbog trgovine drogom 1978. godine. Prekršivši kauciju, pobegao je iz Kanade i En ga više nikada nije videla. Nestankom brata iz svog života bavila se u "Water Margins: An Essay on Swimming by My Brother", koji je objavljen u zbirci "Plainwater". No, pozvao ju je 2000. godine i dogovorili su se da se sastanu u Kopenhagenu gde je živeo... I desila se tragedija - naime Majkl je umro pre nego što su uspeli da se ponovo povežu. Epitaf bratu "Nox", objavljen 2010. godine, smatra se njenim najličnijim delom.

Karsonova je već dugo u braku sa umetnikom Robertom Karijem, kog je upoznala u En Arboru, dok je predavala na Univerzitetu u Mičigenu. Karija je jednom opisala kao "saradnika i muža". Zajedno su potpisivali dizajn knjiga, kao i performanse za "Nox" i "Antigonick". Pre četiri godine ovaj bračni par dobio je islandsko državljanstvo.

En Karson, koja je letos napunila 76 godina, u avgustu 2024. saopštila je u članku, koji je potpisala za "London Review of Books", da joj je dijagnostikovana Parkinsonova bolest.