Banke smanjuju keš u upotrebi: Šalterskog službenika "menja" bankomat, skraćeno radno vreme blagajni

Za poslednjih deset godina, broj banaka u Srbiji se smanjio za trećinu - sa 30 na 19. Broj filijala manji je za 452. Pao je i broj zaposlenih - za 2.819.

Samo je količina gotovine u filijalama - porasla.

"Kada se posmatra iznos gotovine koju bankarski sektor drži u svojim blagajnama, u protekloj deceniji, ne samo da nije došlo do smanjenja 'keša', već je iznos gotovine kojim banke raspolažu u svojim blagajnama značajno veći. Naime, gotovina u blagajnama banaka je povećana sa 26,7 milijardi dinara krajem maja 2015. godine na 154,6 milijardi dinara, koliko je, prema operativnim podacima, zabeleženo krajem maja 2025. godine", kažu u Narodnoj banci Srbije za portal N1.

Rast stanja dinarske gotovine u blagajnama banaka naročito je, dodaju u NBS, bio izražen u uslovima povećane neizvesnosti – na primer u periodu pandemije korona virusa i nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, kada su i građani imali pojačanu tražnju za gotovinom.

"Na rast tražnje za novcem i na računima, a srazmerno i gotovine u blagajnama banaka uticao je i rast cena, penzija, plata, socijalnih davanja i slično", ukazuju u centralnoj banci.

Zakonom o Narodnoj banci Srbije utvrđena je, dodaju, i jedna od funkcija NBS -izdavanje novčanica i kovanog novca i upravljanje tokovima gotovine i u tom smislu održavanje obima, kvaliteta i apoenske strukture gotovog novca na optimalnom nivou.

"S tim u vezi, Narodna banka Srbije prati i analizira stanje i kretanje gotovog novca u opticaju, uplate i isplate gotovog novca koje vrše banke, obim i apoensku strukturu obrađenog i uništenog gotovog novca, sagledava potrebu i mogućnost zamene određenih apoena gotovog novca, na osnovu čega utvrđuje količinu i apoensku strukturu gotovog novca koji je potrebno izraditi. Teritorijalno, gotov novac je raspoređen u filijalama Narodne banke Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Užice), odakle se dalje preko banaka distribuira u gotovinski platni promet", objašnjavaju.

"U skladu sa poslovnom politikom, ali ne da dovedu u pitanje prava korisnika"

Na naše pitanje da li banke mogu u potpunosti da prestanu da rade sa gotovinom, odnosno - da li uvek mora da postoji bar jedna filijala na području opštine ili grada u kojoj korisnici mogu da obave plaćanja u gotovini u NBS, između ostalog, odgovaraju da iako banke imaju pravo da u skladu sa poslovnom politikom odlučuju o načinu pružanja platnih usluga, "one ne treba da na bilo koji način svoju komfornu poziciju u platnom prometu koriste na način da dovedu u pitanje prava korisnika koji nisu vični digitalnim tehnologijama, nemaju poverenje u njih, ili jednostavno žele ljudski kontakt".

"Poslovne banke imaju pravo da samostalno organizuju način pružanja usluga u okviru svoje poslovne mreže. Međutim, dužne su da omoguće nesmetano i pravovremeno ostvarivanje prava korisnika, uključujući i uplate i isplate gotovog novca. S tim u vezi, banke su u obavezi da korisnike blagovremeno, jasno i transparentno informišu o lokacijama i uslovima pod kojima se te usluge pružaju".

Narodna banka Srbije, ističu, kontinuirano unapređuje regulatorni okvir i infrastrukturne preduslove s ciljem da digitalne usluge postanu dostupne najširem krugu korisnika.

"Istovremeno, posebna pažnja posvećuje se zaštiti korisnika finansijskih usluga, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Kanali komunikacije banaka s klijentima i način pružanja usluga, kao što je to i do sada bio slučaj, zavise od poslovnih politika banaka, pri čemu razvoj digitalnog i elektronskog bankarstva predstavlja samo dopunu tradicionalnim vidovima komunikacije i postojećim uslugama u bankama", ukazuju u NBS.

Najveći broj banaka (ne i one koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja) i dalje imaju ekspoziture u kojima je moguće vršiti isplate i uplate.

"Iako banke imaju pravo da u skladu sa poslovnom politikom odlučuju o načinu pružanja platnih usluga, one ne treba da na bilo koji način svoju komfornu poziciju u platnom prometu koriste na način da dovedu u pitanje prava korisnika koji nisu vični digitalnim tehnologijama, nemaju poverenje u njih, ili jednostavno žele ljudski kontakt. Iako propisima nije uređeno da banka mora da ima filijalu na teritoriji određene opštine ili grada, banke treba da pokažu odgovarajući nivo društvene svesti i odgovornosti na delu i u ovom segmentu", ukazuju u NBS.

"Da vode računa o pokrivenosti teritorije"

S tim u vezi, u NBS podsećaju da bankari na različitim događajima ističu ESG standarde, "a upravo ti standardi kao svoju drugu komponentu sadrže društvenu odgovornost, što u kontekstu filijala i dostupnosti bankarskih usluga treba znači da bankarski sektor ukupno treba da vodi računa o ukupnoj pokrivenosti teritorije Srbije njihovim filijalama, posebno nerazvijenih i ruralnih krajeva".

"Banke znaju i da neke usluge mogu pružati i preko zastupnika pod određenim uslovima i uz kontrolu NBS, što im u nekim slučajevima omogućuje da imaju niže troškove. Takođe, u okviru društveno odgovornog poslovanja mogu da razmotre uvođenje mobilnih ekspozitura, koje bi građanima bile dostupne na određenom mestu i u određenom periodu (posebno pogodno za ruralna područja, i sl.)", navode u NBS.

Kada je reč o platnim uslugama, u centralnoj banci navode da su gotovinske uplate i isplate, uz proviziju, moguće i preko brojnih platnih institucija i njihovih zastupnika.

Koliko ih ima, a koliko ih je bilo

U Republici Srbiji trenutno posluje 19 banaka.

Za proteklih deset godina, prema podacima NBS, broj banka se smanjio za 11 (u aprilu 2015. bilo je 30 banaka). Proces digitalizacije, ističu, nije u znatnoj meri uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama.

Konkretno, ako se uporedi period od deset godina, broj filijala se smanjio za 452, sa 1.766 (april 2015), na 1.314 (april 2025), dok se broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora u istom periodu smanjio za 2.819, sa 24.671 (april 2015) na 21.852 (april 2025).

"S obzirom na navedeno, može se reći da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih, u određenoj meri posledica promene broja banaka, odnosno procesa konsolidacije. Promene u broju banaka koje posluju u Srbiji odražavaju pre svega razvijenost i dinamiku domaćeg tržišta, što predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sistema Republike Srbije i NBS kao supervizora i regulatora tog sistema", navodi NBS.

Kako dodaju, "zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima Narodne banke Srbije, ukrupnjavanjem banaka u Srbiji nije smanjen kvalitet finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već se, naprotiv, doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema".

"Kao i do sada, Narodna banka Srbije će i ubuduće nastojati da banke, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanja kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima", navode u centralnoj banci.

Osam platnih institucija

Pored banaka, na tržištu Republike Srbije posluje osam platnih institucija, šest institucija elektronskog novca i javni poštanski operator kao i njihovi zastupnici, koji mogu u skladu s propisima da pružaju platne usluge klijentima, čime se, kako navode u NBS - korisnicima omogućava veći pristup tim uslugama.

"U prilog tome govori i podatak da na našem tržištu ima preko 7.600 registrovanih zastupnika (institucija elektronskog novca i platnih institucija), što takođe ukazuje na jačanje konkurencije uvođenjem novih pružaoca platnih usluga i povećanjem broja uplatnih mesta na kojem korisnici platnih usluga mogu da vrše platni promet", navode.

Onlajn bankarstvo

Proces digitalizacije u finansijskom sektoru predstavlja, prema navodima NBS - globalni trend koji omogućava brže, bezbednije i troškovno efikasnije pružanje usluga, kako za korisnike, tako i za pružaoce finansijskih usluga.

"Upotreba digitalnih kanala značajno unapređuje korisničko iskustvo, uz očuvanje visokog nivoa bezbednosti i dostupnosti", ukazuju.

Podaci, kako navode, pokazuju nastavak stabilnog rasta broja korisnika instrumenata digitalnog bankarstva, čime je još jednom potvrđen pozitivan dugogodišnji trend digitalizacije u finansijskom sektoru.

"Prema podacima pružalaca platnih usluga, do kraja marta ove godine za uslugu mobilnog bankarstva bila su registrovana 4.840.503 korisnika, što predstavlja rast od 15,8 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. Istovremeno, broj korisnika elektronskog bankarstva dostigao je 4.790.013, što je povećanje od 15,1 odsto u poređenju s prvim tromesečjem prošle godine", ističu u NBS.

Kada je reč o upotrebi instrumenata digitalnog bankarstva, tokom prvog tromesečja 2025. godine putem mobilnog i elektronskog bankarstva u Srbiji izvršeno je ukupno 61,9 miliona plaćanja, ili za 5,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Najznačajniji doprinos ovom porastu potiče od mobilnog bankarstva, koje je zabeležilo čak 25,4 odsto više transakcija nego u prvom tromesečju 2024. godine – sa 24,5 miliona plaćanja na 30,7 miliona plaćanja.

Ima li žalbi korisnika na nedostak keša

Na pitanje da li se korisnici, pozivajući se na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, žale na smanjeni obim rada sa gotovinom u bankama, u NBS odgovaraju da u dosadašnjoj praksi nisu u značajnoj meri primali pritužbe korisnika finansijskih usluga koje se odnose na ograničen pristup gotovinskim uslugama u bankama, kao što su nedostupnost blagajničkih usluga u filijalama, skraćeno radno vreme blagajni ili upućivanje klijenata na druge oblike plaćanja (bankomate, elektronsko bankarstvo i sl).

"Ako korisnik podnese pritužbu u vezi sa raspolaganjem novčanim sredstvima, Narodna banka Srbije sprovodi postupak u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, na koji način vrši nadzor nad postupanjem banke i, ukoliko se utvrde nepravilnosti, nalaže njihovo otklanjanje ili izriče propisane mere", objašnjavaju u NBS.

Ističu da poslovne banke imaju pravo da samostalno organizuju način pružanja usluga u okviru svoje poslovne mreže.

"Međutim, dužne su da omoguće nesmetano i pravovremeno ostvarivanje prava korisnika, uključujući i uplate i isplate gotovog novca. S tim u vezi, banke su u obavezi da korisnike blagovremeno, jasno i transparentno informišu o lokacijama i uslovima pod kojima se te usluge pružaju", precizira centralna banka.

Iako je, navode, uočljiv trend digitalizacije i sve veća zastupljenost elektronskih platnih instrumenata, "raspoloživi podaci i analiza pritužbi za sada ipak ne ukazuju da trenutna praksa banka ugrožava prava korisnika na pristup gotovom novcu".