Vlada da uzima novac s bankovnih računa i ulaže u socijalne projekte? Novi plan šokirao i banke i građane

Ponekad se pominje da od dve do četiri, ponekad čak i do devet milijardi evra leži na zaboravljenim bankovnim računima. Gotovo sve banke imaju takozvane „nekontaktne“ ili zaboravljene račune, na kojima već nekoliko godina nije bilo aktivnosti – ni priliva ni odliva, javlja Bild.

Savezna vlada sada želi pristup ovom novcu. Koalicioni sporazum između Unije (CDU/CSU) i SPD-a predviđa da će se ovaj novac koristiti u socijalne svrhe. Postoje različiti razlozi za nastanak takvih računa:

- smrt vlasnika, pri čemu naslednici nisu svesni postojanja računa;

- preseljenje ili promena prezimena, pri čemu banka više ne može da kontaktira vlasnika;

- likvidacija ili zatvaranje preduzeća, pri čemu računi nisu pravilno zatvoreni;

- namerno prikrivena imovina koja je vremenom potonula u zaborav, a naslednici nisu svesni njihovog postojanja.

Do sada bi novac sa neaktivnih računa pripao banci nakon 30 godina. U tom trenutku, banka ga evidentira kao profit, oporezuje ga – i mora da ga isplati ako neko kasnije podnese opravdano potraživanje na novac. Prema odluci Višeg upravnog suda u Frankfurtu, takva potraživanja ne zastarevaju, prenosi Metropolitan.si.

Savezni ministar finansija Lars Klingbajl (47, SPD) želi da stvori pravnu osnovu u Nemačkoj kako bi se novac sa zaboravljenih računa mogao koristiti u socijalne svrhe.

U koalicionom sporazumu se navodi: „Novac sa beskontaktnih računa koristićemo u obrtnom fondu“ (fond koji se stalno dopunjava i prazni).

Model je Velika Britanija, gde se zaboravljeni milioni posle 15 godina koriste za socijalne projekte. Nemačka vlada sada planira sličan model. Prvo će zakonski definisati šta tačno znači „beskontaktni račun“. Zatim će biti uspostavljen centralni registar u koji će se unositi svi takvi računi. Nakon određenog vremenskog perioda, novac bi se prebacivao u državni fond, izveštava Bild.

Banke, ipak, nisu oduševljene. Torsten Hehe, glavni pravni službenik Nemačkog udruženja banaka, rekao je za MDR da bi u najgorem slučaju država mogla da posegne za novcem koji zapravo i dalje pripada nekom drugom. Nemačko udruženje štedionica i plaćanja takođe smatra da je pristup države takvom novcu pravno upitan.