Jadran je prepun "ničijih" bankomata s brutalnim provizijama, ciljaju naivne turiste: Obratite pažnju na ove oznake

Na najposećenijim lokacijama na Jadranu, u turističkim centrima, sve je više bankomata koji nisu u vlasništvu javnosti poznatih banaka. Provizije za podizanje novca na tim bankomatima su enormne, a najčešće žrtve su naivni turisti.

Ovo će izazvati ogroman negativan publicitet za Hrvatsku

O ovom problemu u maju je na Fejsbuku pisao Pol Bredberi, Britanac koji više od 20 godina živi u Hrvatskoj. Bredberi, ujedno osnivač portala Total Croatia News, označio je ministra turizma Tončija Glavinu i naveo da su ovi bankomati rak rana koja pogađa glavna turistička područja, a koja će izazvati ogroman talas negativnog publiciteta za Hrvatsku ako se problem ne reši.

Nakon što su komentatori primetili da se ovakvi bankomati mogu videti i u drugim evropskim zemljama, Bredberi je u novom postu napisao da ovo možda nije isključivo hrvatski problem, ali da svakako jeste ozbiljan problem u Hrvatskoj.

Gost koji želi da podigne 200 evra na kraju plati 240

Za Index.hr je rekao da je nedavno bio na krstarenju sa 20 Amerikanaca i Australijanaca, posmatrajući Hrvatsku očima posetilaca koji prvi put dolaze u zemlju.

„Mnogi od njih kod kuće gotovo nikad ne koriste keš jer sve mogu da plate karticom ili digitalno, ali u Hrvatskoj, gde veliki broj poslovnih subjekata i dalje prima isključivo gotovinu, prisiljeni su da koriste bankomate. U poslednje vreme došlo je do pravog 'booma' bankomata koji nisu povezani s bankama, a koji često naplaćuju provizije i do 20%. Tipičan scenario je da gost ode na ručak i tek tada sazna da se kartice ne prihvataju. Konobar mu tada ljubazno pokaže najbliži bankomat, ali gost koji želi da podigne 200 evra na kraju plati 240 evra zbog visokih naknada“, kaže.

I Forbes upozorio na problem u Splitu

I Forbes se osvrnuo na ovu temu u kontekstu turizma u Splitu.

„Split ima stotine bankomata po celom gradu, ali koristite isključivo one na kojima je jasno istaknuto ime banke. Ne koristite crvene, žute, plave ili zelene bankomate. Ja sam to uradio prvog dana i na kraju platio neverovatnih dvadeset posto provizije“, stoji u članku ovog portala.

Čak 35% bankomata nije u vlasništvu banaka

Kako su za Index poručili iz Hrvatske narodne banke, prema podacima iz marta 2025. godine, od 4.271 aktivnog bankomata u Hrvatskoj, 65% bilo je u vlasništvu banaka, a 35% u vlasništvu drugih pravnih lica. Drugim rečima, to je oko 1.495 bankomata koji nisu u vlasništvu banaka. U Hrvatskoj su to najčešće bankomati kompanija poput Euronet i Auro Domus.

Euronet Worldwide je jedan od najvećih nezavisnih operatera bankomata s više od 55.000 bankomata i gotovo 4 milijarde dolara prihoda u 2024. godini. Posluje u više od 60 zemalja. Njihovi bankomati najčešće se mogu videti na obali.

DCC je najveći problem. Šta je to

Za podizanje gotovine na bankomatima u Hrvatskoj, korisnici kartica izdatih van Hrvatske najčešće plaćaju isključivo fiksnu naknadu po transakciji, koja se kreće od 4,65 do 5,31 evra, kada je reč o većim bankama. Slične naknade važe i za nebankovne bankomate.

Ako su dakle naknade na bankomatima banaka (za strane kartice) i nebankovnim bankomatima slične – u čemu je onda problem?

Na bankomatima se dodatno nudi opcija Dynamic Currency Conversion (DCC), usluga koja korisnicima kartica iz inostranstva omogućava „preračunavanje“ u njihovu matičnu valutu. Ako prihvate DCC, korisnici će fizički dobiti evre, ali će im iznos biti prikazan u njihovoj domaćoj valuti radi lakšeg razumevanja troška.

DCC se nudi i na bankarskim bankomatima, ali uz niže marže nego na nebankarskim. Na nebankarskim bankomatima, kurs koji se nudi kroz DCC često je znatno nepovoljniji od referentnog kursa Evropske centralne banke – često i za više od 10%. Važno je i da marža nije prikazana kao posebna stavka, već je već sadržana u ponuđenom kursu.

Ako korisnik na nebankarskom bankomatu odbije DCC, konverziju u njegovu valutu vrši njegova banka ili kartičarska kuća po sopstvenom kursu, koji je u pravilu povoljniji. Zato se savetuje da se DCC uvek odbije.

Još 2017. godine Evropska organizacija potrošača BEUC osudila je ovu praksu kao štetnu po potrošače i zatražila od EU strožu regulaciju, ističući da je DCC gotovo uvek nepovoljniji i da korisnici često nisu dovoljno informisani o stvarnim troškovima konverzije.

Manipulativni meni na bankomatima?

Mnogi korisnici primetili su i da se Euronet i slični nebankovni bankomati drugačije ponašaju prema domaćim i inostranim karticama, budući da se DCC nudi samo za strane kartice.

Euronet se ranije suočavao s kritikama zbog svojih manipulativnih menija na bankomatima, što je u nekim zemljama izazvalo regulatorni pritisak.

Sporna praksa odnosila se na prikazivanje opcije Cash and Balance koja je korisnicima naplaćivala dodatne naknade za proveru stanja na računu, dok su povoljnije opcije poput Cash only bile sakrivene pod Other.

O slučaju je govorio češki novinar Janek Rubeš, a nekoliko banaka u Češkoj savetovalo je korisnike da ne koriste Euronet bankomate. Češki Euronet je tada tvrdio da naknade određuju same banke i da oni nemaju kontrolu nad njima.

YouTube kanal Honest Guide objavio je video o funkcionisanju bankomata u Češkoj.

HNB: Nemamo ovlašćenja za kontrolu naknada

HNB objašnjava da visinu naknada za podizanje gotovine ili DCC na bankomatima određuju same banke i operateri prema tržišnim principima, te da nemaju ovlašćenja za direktno određivanje ili kontrolu tih naknada.

Dodaju i da su veoma retko primali žalbe na rad ovakvih bankomata – manje od deset u poslednjih pet godina.

„Žalbe koje smo primili odnosile su se na uslugu preračunavanja valuta na bankomatu (engl. Dynamic Currency Conversion). U tim slučajevima, HNB je korisnika usmeravao ili žalbu prosleđivao Tržišnoj inspekciji Državnog inspektorata Republike Hrvatske, koja je nadležna za nebankovne pružaoce usluga konverzije valuta na bankomatima ili prodajnim mestima“, navode.

Index se, osim Euronetu i Auro Domusu, obratio i Ministarstvu turizma. Pitali su ih da li su upoznati sa problemom i njegovim razmerama.

Ministarstvo turizma: U analizu ćemo uključiti i listu bankomata

Navode da je tema u nadležnosti finansijskih institucija, ali da turističke zajednice izrađuju planove upravljanja destinacijama koji uključuju analizu stanja u destinaciji, te da se tom analizom može obuhvatiti i popis bankomata.

Kažu da „kontinuirano organizuju edukacije za turističke zajednice o uspešnom upravljanju destinacijama, te će na njima svakako preporučiti da se i popis bankomata uvrsti u analizu“.

Vlada uvodi mrežu bankomata, ali ona verovatno neće obuhvatiti nebankovne

Podsetimo, uskoro se donose izmene zakona o uporedivosti naknada, koje bi između ostalog građanima omogućile najmanje dve besplatne transakcije mesečno na bankomatima drugih kreditnih institucija.

Potpredsednik vlade i ministar finansija Marko Primorac najavio je mogućnost uspostavljanja nacionalne mreže bankomata. Ona bi građanima omogućila da od 1. januara 2027. godine podižu novac na bilo kom bankomatu bez naknada.

Pitanje je, međutim, da li će do toga doći jer, kako kažu iz Ministarstva, bankama se s tim baš i ne žuri. No, izvesno je da se to neće odnositi na nebankovne bankomate.

„Prema našim saznanjima, ovaj zakon se neće odnositi na operatere nebankovnih mreža bankomata“, odgovorili su za Index iz Hrvatske narodne banke.

Bredberi: Rešenje je jednostavno

Bredberi ističe da je rešenje jednostavno:

„Mislim da je rešenje za smanjenje ovog problema vrlo jednostavno – lokalne turističke zajednice treba da izrade fizičku mapu i mapu na Google Maps sa svim lokacijama bankomata, uz označene približne iznose provizija za svaki bankomat, i da ih široko distribuiraju hotelima i drugim smeštajnim objektima, kao i objave onlajn. Iako ovo nije problem specifičan isključivo za Hrvatsku, ovde je i te kako prisutan, i zbog pohlepe pojedinih preduzetnika već sada je izvesno da će visoke cene i naknade izazvati negativan publicitet“, objasnio je.