Podeli
Foto:EPA-EFE/Toms Kalnins

Prema podacima Ministarstva finansija, izuzetno veliki broj građana prijavio se (i još se prijavljuje) za dobijanje 100 evra od države - osim svih penzionera i korisnika socijalne pomoći, koji novac dobijaju automatski, prijavilo se i više od četiri miliona punoletnih građana. Međutim, u drugom planu je ostalo pitanje poštovanja propisa o zaštiti podataka o ličnosti svih koji su se prijavili.

Kako kažu advokati iz Advokatske kancelarija Žunić, primećuju se krupni nedostaci u obaveštavanju građana o relevantnim pitanjima kada je reč o obradi njihovih podataka.

Advokati podsećaju da je prvobitno najavljena isplata jednokratne pomoći izazvala burne reakcije stručne javnosti sa aspekta zaštite podataka o ličnosti, jer je Ministarstvo finansija krajem aprila ove godine najpre najavilo da će u svrhu prijave za isplatu građani biti dužni da ostave svoje lično ime i prezime, JMBG, broj lične karte i naziv odabrane banke.

Jelena Đukanović / Foto: Advokatska kancelarija Žunić

Nakon toga, Ministarstvo finansija je izostavilo obavezu navođenje imena i prezimena građana koji se prijavljuju za jednokratnu pomoć.

“Nažalost, izostalo je i navođenje svih neophodnih obaveštenja građanima čiji se podaci obrađuju”, kažu iz ove advokatske kancelarije.

Od 10 neophodnih informacija, Ministarstvo finansija dalo jednu

Prema rečima advokata Jelene Đukanović, Ministarstvo finansija je kao rukovalac podacima o ličnosti bilo dužno da građanima pruži sva neophodna obaveštenja u trenutku prikupljanja podataka – dakle, u trenutku same prijave za finansijsku pomoć. To je obaveza za svakog ko prikuplja podatke o ličnosti, a koja nesumnjivo proističe iz člana 23. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ističe Đukanović.

“Od čak 10 informacija koje Zakon propisuje, Ministarstvo finansija je dalo samo jednu potpunu informaciju, i to o svrsi obrade, dok ostala obaveštenja ili uopšte nisu pružena, ili su pružene netačne i nepotpune informacije”, kaže Đukanović.

Ona navodi da Ministarstvo finansija nije obavestilo građane o imenovanom licu za zaštitu podataka o ličnosti, o pravu da se podnese pritužba Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, o pravu da se od Ministarstva zahteva uvid u podatke, ispravka ili brisanje, pa sve do toga da se opozove pristanak za obradu podataka, kao i posledice nedavanja saglasnosti, ako je već obrada zasnovana na saglasnosti.

“Ovo su neka od osnovnih prava koja pripadaju građanima prilikom obrade njihovih podataka”, kaže Đukanović.

Podaci se brišu odmah ili posle godinu dana?

Njena koleginica iz advokatske kancelarije Žunić, advokat Tijana Žunić Marić, ukazuje i na neke nelogičnosti u informacijama koje jesu navedene.

“Na primer, Ministarstvo navodi da će podaci o građanima iz privremenog registra biti obrisani nakon realizacije svih isplata, a istovremeno se pozivaju na Uredbu prema kojoj će se podaci čuvati čak godinu dana od stupanja na snagu Uredbe, što je 24.04.2021. godine. Nejasno je koji rok će Ministarstvo na kraju primeniti i koliko dugo će se čuvati podaci građana”, kaže Žunić Marić.

Tijana Žunić Marić / Foto: Advokatska kancelarija Žunić

Takođe, još jedna od uočenih nelogičnosti se odnosi na osnov obrade podataka, kaže Žunić Marić, jer da bi bilo ko prikupljao podatke o ličnosti, mora za to da ima barem jedan od šest zakonom propisanih osnova, a Ministarstvo je navelo da se obrada podataka zasniva na saglasnosti građana.

“Ipak, postavlja se pitanje da li je ovo odgovarajući pravni osnov. Da bi saglasnost bila zakonita, potrebno je da je neuslovljena i slobodna. Jasno je da saglasnost građana u ovoj situaciji ne ispunjava navedene kriterijume, jer je isplata novčanih sredstava uslovljena davanjem saglasnosti. Dakle, ne radi se o slobodnom, neuslovljenom pristanku, pa samim tim obrada ne može biti zakonita, ako saglasnost nije data u skladu sa Zakonom. To ne znači da Ministarstvo nema osnov obrade propisan zakonom, nego da je on potencijalno pogrešno određen, što svakako nije dopustivo.”, kaže Žunić Marić.

Firme paze na Zakon o zaštiti podataka, a država to ne radi

Jelena Đukanović dodaje i da nedostatak neophodnih obaveštenja u konkretnoj situaciji “dovodi u pitanje legitimnost i bezbednost obrade podataka o ličnosti”.

“Građani imaju pravo da na jasan i transparentan način budu obavešteni o svim navedenim pitanjima, a činjenica da im je to pravo uskraćeno stvara nesigurnost i dovodi u pitanje postojanje pravne države”, kaže Đukanović.

Sa druge strane, Tijana Žunić Marić ističe da zakonom propisana obaveštenja prilikom prikupljanja podataka o ličnosti ne samo da ne postoje na stranici na kojoj se građani i građanke prijavljuju za isplatu, već ni na samom sajtu Ministarstva finansija ne postoje bilo kakva obaveštenja.

“Na primer, na sajtu u ‘futeru’ postoji link do stranice ‘Uslovi korišćenja’ na koju, kada se klikne, ne dobije se bilo kakav, pa čak ni osnovni sadržaj. Takođe, ne postoji ni obaveštenje o prikupljanju podataka putem kolačića, iako sajt Ministarstva koristi kolačiće”, kaže ona.

Žunić Marić postavlja i sledeća pitanja: Zašto su mnoge organizacije i privredni subjekti ulagali značajne napore i finansijska sredstva da se usklade sa veoma visokim i sofisticiranim zahtevima novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ako pojedini državni organi ne poštuju ni osnovne zahteve? Kako objasniti ovu selektivnu primenu propisa – neznanjem, nezainteresovanošću, ili nečim trećim?

“Posebno zabrinjava to što se ovde radi o organu izvršne vlasti, koji treba svojim postupanjem da da pozitivan, a ne negativan primer drugim subjektima koji obrađuju podatke o ličnosti”, zaključuje Žunić Marić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar