Novinaru iz KG zaplenjena penzija, jer je pre 18 godina objavio pismo čitaoca

‘‘Takvo pismo, ponovo bih objavio, jer ta rubrika i jeste bila prostor za građane koji imaju neki problem. Nikakav kodeks tada nismo prekšili i apsurdno je što je sud uopšte doneo takvu presudu‘‘, kaže, sada već penzionisani urednik kragujevačkog nedeljnika ‘‘Svetlost‘‘, novina koje od 2011. više ne izlaze, a pre godinu dana i zvanično su izbrisane iz registra kroz stečajni postupak.Ipak, ovom uredniku početkom februara stiglo je rešenje javnog izvršitelja o zapleni dve trećine penzije, po tužbi, koja se, kaže on, ‘‘razvlačila u nedogled‘‘, a zatezna kamata za to vreme uveliko premašila osnovni iznos duga.Jovanovićeve muke počele su 2009. kada su ga vlasnici novina u kojima je ranije bio odgovorni urednik tužili za odštetu, na ime kazni koje je izdavač već platio po privatnim tužbama građana.U ovoj nesvakidašnjoj priči prepliću se osveta, sukob interesa i suđenje u nerazumnom roku, u najkraćim crtama, za naš portal objašnjava diplomirani politikolog i ugledni kragujevački novinar, koji već 45 godina živi za novinarstvo i od novinarstva.Osveta je pojašnjava on, stigla od poslodavca, koji ga je tužio onog trenutka kada je dao otkaz, a predusu mu je, posle 10 godina suđenja donela sudija, koju je spomenuo čitalac u svom pismu i to, kako kaže, ‘‘samo u jednoj rečenici‘‘. Svoje tvrdnje da se našao u vrtlogu nepravičnog suđenja i očiglednog sukoba interesa, Jovanović potkrepljuje činjenicama da je ta ista sudija, u privatnoj tužbi, zbog objavljenog pisma, tužila i dobila novine na sudu, a kasnije bila predsednica veća sudija u Apelacionom sudu koji je doneo konačnu presudu.Jovanovićev osnovni dug je 820.000 dinara, a zatezna kamata do sada je dostigla iznos od 958.000 dinara.Kako je došlo do ovolikog duga?Da bi pojasnio svoj višegodiišnji hod po mukama i povlačenje po sudnicama, Miroslav Jovanović nas u razgovoru vraća u teške i tmurne 90-te godine prošlog veka. Ističe da je među tadašnjim političarima, uglavnom naklonjenih Miloševiću i radikalima, zavladala moda, da za svako objavljivanje njihovog imena u konetkstu koji im nije po volji, presavijaju tabak i traže materijalnu odštetu ‘‘za pretpljene duševne bolove‘‘.‘‘Bili smo zatrpani tužbama, na desetine smo ih dobijali, ali su sve odbačene, čak i prema onom čuvenom Vučićevom medijskom zakonu. Uvek smo objavljivali samo činjenice i nikada u tekstovima nismo imali nameru da povredimo nečije dostojanstvo‘‘, priča Jovanović i dodaje da su tu praksu nastavili i političari novijeg datuma.U mnoštvu tužbi, ‘‘Svetlost‘‘ je izgubila tri spora i to za dva autorska teksta i već spomenuto pismo čitaoca, koji su objavljeni 2004. i 2005. godine. Jovanović kaže da bi i danas ‘‘uradio sve isto‘‘ i podvlači da tada nije prekršen nijedan kodeks.‘‘Mislim da kragujevačke sudije nisu znale mnogo o medijskom pravu, slobodi izražavanja, niti o Zakonu o javnom informisanju. Dosuđivane su nam drakonske kazne, pa je u jednom sporu određena odšteta od 1,4 miliona dinara, dok su u isto vreme sudovi u Beogradu za isti prekršaj izricali 100 i 200 hiljada dinara. U drugom slučaju, osuđeni smo jer smo objavili fotografiju zamenika direktora jednog preduzeća protiv koga je podignuta optužnica. Tužio nas je, jer nismo tražili njegovu dozvolu da objavimo sliku. To je bila fotografija koju je napravio naš reporter na javnom događaju, on je javna ličnost i nama nije potrebna njegova dozvola. Ali, eto, sud je odlučio da moramo da mu platimo‘‘, objašnjava Jovanović svoju‘‘uredničku krivicu‘‘.‘‘Svetlost‘‘ je isplatila sve odštete po presudama, a u svakoj je prema šablonu pisalo da naknadu štete ‘‘solidarno plaćaju izdavač novina, odgovorni urednik i autor teksta‘‘.Naš sagovornik ne želi da greši dušu i napominje da vlasnici novina tada nisu tražili nikakav novac od autora tekstova, niti njega kao urednika. Ipak dodaje da se presuda o ‘‘solidarnom plaćanju‘‘, kosi sa Zakonom o radu i Zakonom o javnom informisanju, jer se taj princip primenjuje samo onda ako je šteta napravljena‚ ‘‘s namerom i krajnjom nepažnjom‘‘, što ističe on, u njegovom slučaju niti je dokazano, niti je dokazivano.Novine privatizovane, pa ugašene posle četiri godineKrgujevačka ‘‘Svetlost‘‘, nedeljnik koji je u kontinuitetu izlazio od 1935. godine, nije preživela tranziciju. Novine su privatizovane 2007. i prešle u ruke tročlanog konzorcijuma koji su činila dva političara i jedan privrednik.Naš sagovornik ukazuje na činjenicu da je jedan od novih vlasnika bio političar, koji je čak četiri puta tužio te novine i ponosno ističe da su sve tužbe odbačene, jer u novinarskim tekstovima nije dokazana ‘‘povreda časti i ugleda‘‘. Dodaje, da su tada novine počele ubrzano da propadaju, a za samo dve godine u privatnim rukama, svi zaposleni dovedeni su na rub egzistencije. Mesecima nisu primali platu, a onda se dogodio prekoret, kojim je Miroslav Jovanović postao trn u oku novim vlasnicima.Kompletna redakcija, sva administracija i vozači, dali su otkaz poslodavcu i osnovali nove novine ‘‘Kragujevačke‘‘, a za vlasnike ‘‘Svetlosti‘‘, glavni krivac postao je upravo Jovanović. Nije prošlo ni mesec dana od pokretanja novog lista, ‘‘Svetlost‘‘ ga je tužila i tražila da im ‘‘vrati‘‘ svoj ‘‘urednički udeo‘‘, u odštetama koje su već isplatili. ‘‘To je osveta, ništa drugo. Tužili su samo mene, a ne i autore tekstova, koji su u presudama takođe navedeni kao solidarni dužnici. Moj urednički udeo u tim kaznama je po dve trećine od isplaćene odštete za autorske tekstove i polovina iznosa koji smo platili po tužbi za pismo čitaoca. Sve ukupno, moj osnovni dug je 820.000 dinara‘‘, precizirao je Jovanović.Suđenje u kojem se ovaj urednik pozivao na Zakon o radu i Zakon o javnom informisanju, trajalo je 10 godina, da bi na kraju Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu. Tokom celog postupka, na osnovni dug gomilala se i zatezna kamata. Jovanović je pre dve godine, zahvaljujući velikoj solidarnoj akcji koju je pokrenuo Šumadijski centar za građanski aktivizam ‘‘Res Publica‘‘, od donacija kolega, brojnih udruženja i građana, na račun javnog izvršitelja uplatio blizu 860.000 dinara.Ispostavilo se da je to pokrilo samo dodatašnje kamate, dok osnovni dug nije ni načet. Jovanović i dalje svojim nekadašnjim poslodavcima duguje 820.000 dinara i 98.000 nove kamate, koja će nastaviti da raste, sve dok ne isplati i poslednji dinar.‘‘Ja sam osuđenik, ali mi je mirna savest. Iskreno, nije prijatno da nosim ovaj pečat krivca, pečat nekoga ko je nešto zgrešio i naopako uradio u poslu, a verujem i znam da nisam kriv i da sam sve uradio profesionalno‘‘, zaključio je Jovanović, pomiren sa sudbinom da je na njegovu pravosudnu borbu stavljena tačka.BONUS VIDEO: Ljudi u Kragujevcu spavaju napolju nakon požara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kragujevacljudispavajunapoljunakonpozaraik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3101331"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram