Ponovo je pokrenuta priča o uvođenju poreza za pse, a kinološki sudija Dragan Simić te najave naziva nepromišljenim i zlonamernim, kako bi neko na lak način došao do novca.
Nedavno je u javnosti ponovo pokrenuta raspraa o uvođenju poreza na kućne ljubimce i iako nema još jasnih predloga i nacrta koliki bi taj namet bio, pominju se brojke od 1.000 do 3.000 dinara. Koliki god da je, kinološki sudija Dragan Simić oštro se protivi tom predlogu, koji naziva, u najmanju ruku, nepromišljenim.
„To je smišljeno kako bi država, ali i neki pojedinci uzeli na brz način veliki novac a zauzvrat ne bi vlasnicima pružili ništa. Ima mnogo pitanja, ali nema odgovora. Neki ljudi u psima vide samo sredstvo zarade, tu nema ljubavi, a oni se upravo zovu kućni ljubimci od reči ljubav. Takav porez bi bio uvođenje poreza na ljubav“, ogorčen je Simić.
Po njegovim rečima u Srbiji ima oko 400.000 vlasničkih pasa, mada je i taj broj verovatno veći, jer se broj od 400.000 odnosi na čipovane pse, „sa papirima“.
„Procene su da u Srbiji ima oko miliona pasa. Niko ne pominje da se i na ovih 400.000 uzimaju ogromne pare. Izdavanje pedigrea košta oko 50 evra, pa tu je čipovanje, vakcinacija, sve to košta. Tu su i odgajivačnice koje plaćaju porez i rade kao privredna društva, veterinarske ambulante, pet šopovi, proizvođači hrane za pse i mnoge druge delatnosti. Za sve što kupite za svog kućnog ljubimca plaćate porez na dodatnu vrednost od 20 procenata. Ukoliko želite u inostranstvo i uradite titer test, to košta oko 100 evra. Dakle, nije tačno da država ne prihoduje već ogromne sume novca od vlasnika pasa, a sada još žele da uvedu i neki porez“, objašnjava Simić.
Dragan Simić je kinološki sudija za srednjeazijske ovčare, koji su njegova velika ljubav. Ono što ga čini dodatno stručnim je što je završio Poljoprivredni faklutet, kinologija i lovna privreda, tako da osim ljubavi raspolaže i stručnim znanjem.
„Ko bi plaćao porez za službene pse policije i Vojske Srbije? Kako bi se oni vodili. Ima i jedno ozbiljno pitanje, koje je kod nas potpuno zapostavljeno. Imate čobane koji gaje ovce, koze, krave… Njihova stada čuvaju psi ovčari, a uvođenjem poreza dogodila bi se apsurdna situacija, dobijate subvencije od države za gajnje životinja, a onda vas oporezuju za psa koji čuva imovinu. Bolje bi bilo razmisliti da se psi koji su u vlasništvu čovana tretiraju kao sredstvo za rad i da im država pomogne, a ne da ih oporezuje“, objašnjava Simić.
Postoje i druge vrste pasa koji pomažu ljudima, neki služe kao psi vodiči za slepe, ali u svetu i kao terapeutski psi.
„Imate situaciju da stariji sugrađani, koji nemaju decu ili ih deca i unuci više ne obilaze, imaju kućnog ljubimca koji im je kao član porodice. Ti ljud su već spremni da deo svojih skromnih penzija odvoje za svog psa, a sada bi trebalo da još plaćaju porez? Postoji i pitanje pasa lutalica, Ko bi, recimo, platio porez za pse lutralice u Beogradu? Gradske vlasti?“, pita se Simić.
***
BONUS VIDEO: Kućni ljubimci na vrućini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare