Vetrovi me lome, ja teram po svome

Koliko je sposoban da se sa tim izazovima nosi i iz njih da izađe jači.

Stablo sa čvrstim korenom će se na vetru poviti, ali će ga taj koren sačuivati da ga oluje ne odnese.

Novak Đoković našao se u jednoj oluji koju svakako nije očekivao.

Nakon što je prošle godine oborio sve rekorde koji su bili važni, u ovu godinu je ušao prvenstveno sa ciljem da osvoji zlato na Olimpijskim igrama i da proba da podigne još neki pehar na grend slemovima.

Od početka- godine stvari ipak nisu krenule kako je zamislio. Loši rezultati, loša igra i činjenica da su njegovi najveći rivlai Janik Siner i Karlos Alkaraz izgledali kao da su svetlosnim miljama ispred.

Ipak, Đoković ne bi bio to što jeste, najbolji teniser svih vremena da je tek tako odustao bez borbe.

Već u Parizu na Rolan Garosu pokazao je da je spreman da igra do poslednje kapi krvi. Tada je čak i pobedio meč u kojem je u početku povredio meniskus kolena, ali nije želeo da odustane.

Novi nalet oluje bila je informacija da mora na operaciju, da je Vimbldon pod znakom pitanja, a da su realistične prognoze da će biti dovoljno spreman da se pojavi na Olimpijskim igrama.

Samo, srce šampiona i glad za pobedama uz činjenicu da je Vimbldon bio njegova pokretačka snaga od malih nogu nisu dali mira Đokoviću koji je u jednom trenutku shvatio da može da zaigra u Londonu.

I uprkos skepsi, sumnjama da hoće i da može i da je spreman da rizikuje Olimpijske igre i pohod na zlatnu medalju, Novak je odlučio da je Vimbldon prevelika stvar u njegovom životu da bi je se tako lako odrekao.

"Pokušao sam da se fokusiram na igru i da ne razmišljam o kolenu. Sve što sam mogao da radim zajedno s mojim timom u poslednje tri i po nedelje sa ciljem da igram danas pred vama. Ne bih rizikovao da je bilo koji drugi turnir u pitanju, ali toliko volim Vimbldon i to da igram ovde", rekao je Đoković nakon pobede u prvom kolu protiv Vita Koprive.

Dečački snovi uvek su tu negde u nama da nas guraju kada se pojavi sumnja ili strah ili nas neki bočni vetar izbaci iz ležišta.

A nije koleno jedini izazov koji Đoković u Londonu rešava.

Vremenski uslovi na Vimbldonu nikada nisu bili stabilni, ali vreme kao ove godine nije viđeno više od decenije. Kiša je tu u većoj meri nego što je uobičajeno čak i za Vimbldon što su nam i u Novakovom štabu rekli, a vetar je gotovo nesosan i otežava igru.

"Vetrovit dan, teški uslovi, bilo je teško da mu oduzmem servis, naterao me je da radim. Verovatno sam imao sreće u četvrtom setu kada je imao brejk šansu".

Još pre samog starta turnira bilo je vidljivo na treninzima da ga vetar muči, posebno je bilo izraženo u meču protiv Džejkoba Firnlija, a videli smo to i u petak tokom treninga sa Nikom Kirjosom.

Vetar kao problem konstanta je čitave njegove karijere i takve uslove nikada nije voleo.

Pored vetra tu su ponovo i provokatori sa tribina. Iako u Londonu navijanje protiv njega nije toliko izraženo, dovoljno je onih koji su tu da ga izbace iz zone komfora, da ga nateraju dda reaguje.

"Nije hteo da me pogleda kada sam mu se obratio, gledao je u telefon. Meni se gotovo svaki meč dešavaju situacije koje su nepoželjne. U 95 posto slučajeva ja to tolerišem. Međutim, kad neko pređe liniju sportskog ponašanja – ja reagujem. Takav sam ceo život i biću do kraja karijere. Neću dozvoliti da me neko provocira, ponižava i omalovažava. Svakoga ću da pogledam u oči i mirno spavam. Kada se nekome suprotstavim, zanimljivo je kako velika većina, gotovo svi, samo spuste glavu. Svako je hrabar kada nije pažnja na njemu ili njoj", završio je Đoković.

Ipak, uspevao je da istraje i da uprkos tome nastavi svoj put najveće teniske karijere koju je svet video.

Kao u stihovima čuvene pesme Džeja Ramadanovskog.

"Vetovi me lome, ja teram po svome.

BONUS VIDEO