Novak Đoković ima 34 godine. Prvi turnir osvojio je 2006. u Amersfortu, prvi grend slem 2008. u Australiji, a prvi teniser sveta postao je 2011. osvajanjem svog prvog Vimbldona. I od tada je postao trn u oku, jer je pokvario žurku moćnicima.

Otkud sad taj mali od Srbije? Lepo su se Rodžer Federer i Rafael Nadal „igrali“, osvajali turnire, te pehar ide u Švajcarsku, te u Španiju, kako će sad u tamo neku Srbiju.

Lepo su Rafa i Rodžer pobeđivali Marata Safina, Lejtona Hjuita, Marka Filipusisa, Endija Rodika, Markosa Bagdatisa, Tomaša Berdiha, šta sad hoće taj Novak Đoković?

Tenis je uvek bio sport bogatih, elite, možda čak i nekih viših interesa. I onda se pre 15 godina pojavi neki momak na „ić“ rešen da se nešto pita.

Pa, nije Srbija to tržište koje im je interesantno, ali briga Đokovića za to. I ne samo to, već bi sada i da menja sport.

PROČITAJTE JOŠ

Malo mu je što je promenio igru, preuzeo rekorde, pisao i piše istoriju i dalje, pomera granice do nedostižnih visina, nego bi i da pomaže drugima. Da se bori za bolji tenis.

U danima kad je nestala Peng Šuaj, kada Nadal i Federer ćute a ceo sportski svet se pita gde je kineska teniserka, a Nole bije bitke za nove rekorde, uvek ali uvek nađe i vremena da se bori za druge.

„Ja znam ko sam i šta sam, znam šta je pravedno. Jedva 150 igrača živi od tenisa u muškoj i ženskoj kategoriji, to nema ni u jednom drugom sportu. Elita će da se uzdiže dok se oni bore, zato je tu neki mali od Srbije da se malo umeša u priču“, ispalio je Đoković.

Od tenisa ne može da se živi, zato hoće da uradi nešto i van terena. Takav je, ne zadovoljava se samo pobedama i trofejima, želi da ostavi mnogo više iza sebe.

Pokazaće im mali od Srbije kako se to radi. Taj mali je u očima nekih drugih ipak mnogo veliki, dok oni drugi to ne žele da priznaju, jer im je trn u oku.

Tamo neki mali, što je tukao lopticu u praznim bazenima, sad kao on se nešto pita. On je prvi na svetu 300 i kusur nedelja (garantovanih 357 do kraja januara 2022), on je bitan, on osvaja, pa još hoće i da menja. Pazi ti to?!

Foto: EPA-EFE/LYNN BO BO

Komforna zona je mnogima omiljena, ali van nje se dešava ono što je zanimljivo, što se pamti.

„Mi smo konformističko društvo, uvek nam prija više da se priključimo stadu, nego da iz njega izađemo. Znam da sam mnogima trn u oku, pokušavam da raskrinkam monopol koji je u našem sportu dugi niz godina“, poručio je Đoković pred polufinale Završnog mastersa u Torinu, a radi se o tome da ATP želi da dodeli licence mastersima na 30 godina, što je klasičan primer monopolističkog poslovanja.

A, monopol ni u jednoj sferi nije dobar, pa ni u sportu. Novak to zna i želi da se bori, da promeni, da uradi nešto dobro, pa makar to radio i protiv moćnika. A „usput“ će da bude i rekorder po broju grend slemova, jer već ima najviše nedelja na vrhu svetske rang liste, više pobeda protiv Nadala i Federera, najviše masters titula…

Najbolji u istoriji ne misli samo na sebe – kako to? Zato je mali od Srbije.

BONUS VIDEO Novakovo slavlje nakon pobede Srbije nad Portugalom

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram