Tragična sudbina "šljakaša" kog ni Nadal ni Novak nisu uspeli da nadmaše - kako je poginuo legendarni Entoni Vilding

Rođen 31. oktobra 1883. godine u Kristčurču na Novom Zelandu kao drugo od petoro dece u porodici Frederika Vildinga i Džulije Entoni, ime je dobio upravo po svojim roditeljima.

Majka je bila domaćica, otac advokat koji je pored profesionalnih obaveza voleo da igra tenis, pa je čak osvojio i nekoliko šampionata u dublovima na Novom Zelandu.

Kako su bili imućni, mogli su da priušte i dva terena za tenis - jedan betonski koji je korišćen zimi, a drugi sa travom na kom su igrali tokom leta. Već sa šest godina i maleni Entpni je počeo da udara lopticu, pa je sa 17 godina osvojio svoju prvu titulu na turniru u Kanteberiju, da bi potom usledilo sedmonedeljno putovanje brodom do Engleske, gde je nastavio školovanje na univerzitetu Triniti u Kembridžu.

Ova prestižna ustanova, pored obrazovanja, donela mu je i mesto u timu univerziteta Kembridž, gde je postao prava zvezda.

Iako nije uspeo da se ostvari kao advokat, jeste pokazao ogroman kvalitet na teniskom terenu, pa je tako dva puta osvojio Australijan open a četiri puta Vimbldon u singlu, dok je u dublu na to dodao još jednu titulu u Australiji, a četiri na Vimbldonu. U Dejvis kupu Vilding je osvojio četiri titule - 1907, 1908, 1909. i 1914. godine.

A koliko je dominantan bio pokazuju i sledeći rekordi - sa 636 pobeda i 57 poraza u karijeri ima procenat od 91.77 pobeda - najviše u istoriji od tenisera koji su odigrali bar 250 mečeva (Novak Đoković ima 83.22), u jednoj sezoni je osvojio 23 titule (najviše u istoriji tenisa u jednoj sezoni), a drži još rekorde i po broju procentualnih pobeda na mečevima odigranim na spoljnim terenima (92.46 procenta), uz 114 osvojenih titula pre Open ere (deli rekord sa Rodom Lejverom), sa 19 titula deli rekord sa Bilom Tildenom...

No, posebno je impresivan njegov učinak na šljaci - 96.01 procenat pobeda (313-13), 120 vezanih pobeda na šlajci i čak 22 uzastopne titule. Drugim rečima, ovaj teniser na šljaci nije izgubio pune četiri godine.

I pitanje je šta bi u tom trenutku najbolji teniser sveta postigao da nije došlo do atentata u Sarajevu i napada Austrougarske na Kraljevinu Srbiju, nakon čega je započeo sukob koji se proširio na čitav svet.

Malo po izbijanju rata Vilding se pridružio kraljevskim marincima u sklopu vojske Velike Britanije, ali je ubrzo prebačen u obaveštajnu službu. Krajem oktobra 1914. pridružio se oklopnoj diviziji u severnoj Francuskoj, gde se vratio i nakon odsustva u martu 1915. godine.

Dan pred smrt, napisao je:

"Prvi put za sedam i po meseci imam zadatak koji će verovatno biti završen tako što ćemo ja i cela ekpa biti razneti dođavola. Ali, ako uspemo u zadatku, pomoći ćemo našoj pešadiji nemerivo", stajalo je u zapisu u njegovom dnevniku datiranom na 8. maj.

Dan kasnije, u tom trenutku najbolji teniser sveta poginuo je tokom Bitke kod Obers Ridža, kada je granata eksplodirala na krovu mesta na kom se skrivao.

Sahranjen je na vojnom groblju Ru-de-Berso u selu Rišbur-l'Avue.