Tragična priča iza najneobičnije olimpijske medalje: O potezu heroja koji je poginuo u ratu i danas se priča

A sve je počelo 1936. godine, na ozloglašenim Olimpijskim igrama u Berlinu.

Dok je nacistička Nemačka organizaciju ovog takmičenja koristila za promociju svojih ideala, a Džesi Ovens prkosno osvajao zlata pred očima Adolfa Hitlera, na turniru u skoku motkom odvijala se sportska drama.

Nakon što je 25 takmičara obezbedilo plasman u finale preskočivši 3.80 (Jaša Bakov iz Jugoslavije tada ispao u kvalifikacijama), usledilo je finale.

Apsolutni pobednik bio je Erl Medouz, koji je skokom od 4.35 postaivo olimpijski rekord, dok su za drugo mesto skakali dvojac iz Japana, Šuei Nišida i Sueo Oe, te Amerikanac Bil Sefton.

Kako je Sefton ispao na samom početku, preostalo je da Japanci u međusobnom okršaju odrede ko će poneti bronzu a ko srebro.

Umesto toga, njih dvojica su rekli da to ne žele, pa je takmičenje prekinuto, a zahvaljujući činjenici da je jednim skokom manje stigao do visine od 4.25, koja se ispostavila nepremostivom preprekom, Nišida je dobio srebro.

No, već na licu mesta doneta je odluka - neće ostati tako, već su Nišida i Oe po povratku u domovinu odneli medalje juveliru koji ih je prvo presekao na pola, a potom spojio, te su i jedan i drugi dobili medalju pola srebrnu - pola bronzanu, i nazvali ih "medalje prijateljstva".

Ostali su Japanci upamćeni po tome, ali je sudbina htela da Oe samo pet godina kasnije, 24. decembra okonča život u 27. godini.

Naime, Oe je prvo po povratku u Japan 1937. godine postavio nacionalni rekord od 4.35 koji je bio aktuelan 21 godinu, a dve godine kasnije odlučio je da se pridruži Japanskoj carskoj vojsci, gde je izgubio život na filipinskom ostrvu Luzon tokom borbi protiv Sjedinjenih Američkih Država u okviru Drugog svetskog rata.

Nihida je doživeo duboku starost i preminuo je 1997. godine kao 87-godišnjak.

BONUS VIDEO