Od Marenela do Muđela u Italiji, nije tako daleko. Krene se istočno, kod Bolonje skrene južno, i tako nekih 120 kilometara distance, bolidom Formule 1, stiglo bi se za čas.

Od čuvene Ferarijeve baze „propinjućeg konja“, do staze u Toskani, na kojoj se danas održava deveta trka sezone, nema tako mnogo, ali je u stvarnosti, što se tiče Ferarija, razlika mnogo veća.

#related-news_0

Od nekadašnjeg do sadašnjeg Ferarija, reklo bi se da je distanca – svetlosna godina. Iako od poslednje godine trijumfa u najbržem karavanu skuderije iz Maranela nije prošlo više od 12 godina. Jedan Jupiterov krug oko Sunca, rekli bi astronomi.

PROČITAJTE JOŠ: Dominacija Mercedesa: Hamiltonu pol pozicija u Toskani

Šta se u protekloj deceniji i nešto više dešava sa jednim od najpoznatijih brendova u automobilskom sportu, teško je reći.

Od 1952. godine, kada su sa Albertom Askarijem u bolidu osvojili prvu duplu krunu, pa sve do 2007. i poslednje u nizu sa Fincem Kimijem Raikonenom, Ferari je 15 puta bio dupli šampion, dakle i u poretku vozača i konstruktora.

Italijanska ekipa i dalje je na čelu u smislu da niko do njih nije bio uspešniji – prvi sledbenik je Meklaren sa 12, dok sadašnji „dominator“, Mercedes ima osam šampionskih titula i sva je prilika da će ovo biti deveta u njihovoj kolekciji.

SENKE BLISTAVE PROŠLOSTI

Ljubitelji Ferarija sa setom pričaju o vremenima kada su vladali svetom Formule 1.

Alberto Askari je 1952. i 1953. doneo prve titule, 1956. svet je osvojio čuvenu Huan Manuel Fanđo.

Majk Hotorn, Fil Hil, Džon Surtis, dva puta Niki Lauda, Džodi Šekter i onda početkom novog milenijuma era Mihaela Šumahera sa njegovih pet uzastopnih titula u bolidu Ferarija.

Niko nije ni slutio da će trijumf Raikonena 2007. godine označiti kraj jedne sjajne ere i uvesti tim u nova iskušenja iz kojih će, svo sve do danas, tražiti izlaz iz tunela.

Nije da je to nešto novo – od 1979. do 2000. imali su dve decenije traganja za uspesima, u vreme kada su ovim sportom vladali uglavnom Vilijams i Meklaren uz poneku titulu Brebhema. Kada su svetskim najbržim stazama jurili vozači poput Nelsona Pikea, Kekea Rozberga, Alana Prosta, Airtona Sene, Najdžela Mensela…

I Šumaher je prve dve titule uzeo sa Benetonom/Fordom pa je posle završio u Maranelu.

Čini se da je Ferari u istoj fazi i sada – svesni su da su ih „prešišali“ mnogi i trude se, da na prvoj velikoj krivini, sustignu ih i prestignu negde u ciljnoj ravnini. Problem je što je to mnogo lakše reći, nego u realnosti ostvariti.

SEKUND KAO VEČNOST

Kvalifikacije za današnju trku u Muđelu, protekle su, što bi se reklo, po protokolu, bez iznenađenja.

Na čelu startnog grida, sa prve dve pozicije kreću trenutno najbrži i najjači, Mercedesov dvojac, Luis Halimton i Valteri Botas.

Za njima su Red Bulovi Maks Ferštapen i Aleks Albon i tek iza njih će biti crveni bolid u kojem je Ferarijev Šarl Lekler.

Ta sekunda i 16 stotih delova zaostatka su u Formuli 1 – mnogo. Za nadoknađivanje tog sekunda potrebni su meseci pa i godine žestokog, predanog rada na unapređenje karakteristika i performansi bolida, iza čega stoji mnogo ljudi.

U vreme kada je Šumaher dominirao karavanom, iza njega je recimo stajao izuzetan tim stručnjaka.

Luka di Montecemolo, bivši predsednik Ferarija, koji je sa te funkcije odstupio 2014. godine, kaže da je trebalo vremena da i tadašnji tim „proradi“.

„Ferari u eri Šumahera nije bio sam Šumaher. Imali smo grupu broj jedan u svim oblastima. Od Žana Toda, do Rosa Brauna, Stefana Domenikalija, Paola Martinelija, Rorija Birna…I pored svih tih veština, patili smo godinama dok nismo konačno počeli da slavimo“, rekao je nedavno Di Montecemolo.

HIBRID JE PROBLEM

Kao i sve u životu i Formula 1 ide dalje iako se čini da je to gotovo nemoguće.

Gde je „zaribao“ Ferari? Mnogi, pa i Di Montecemolo smatraju da je za ekipu problem broj jedan bio prelazak u eru hibridnih vozila.

„Bio sam predsednik kada je odlučeno da se prelazi na hibrid. Prihvatio sam to jer je okretanje ka očuvanju sredine u našoj industriji bila nasušna potreba. Potcenio sam italijanske deficite, čak i naše lično u smislu tehnologije koja nije bila deo našeg kulturnog okruženja. Čestitam svima koji su se pokazali jačim, ali to i jeste razlog zašto sada moramo da gledamo u budućnost“, priznao je Di Montecemolo.

Lekler je u kvalifikacijama imao vreme za više od sekunde sporije od Hamiltonovog. Tolika je razlika, otprilike.

Šef tima Matija Binoto je sad pod velikim pritiskom, ali Di Montecemolo kaže da mu treba dati podršku, jer se radi o sjajnom stručnjaku.

Novi Ferarijev direktor Džon Elkan rekao je nedavno kako veruje da će Ferari tek 2022. biti u stanju da se realno nada pobeđivanju u trkama Formule 1. Di Montecemolo kaže da treba biti strpljiv.

„Ne volim da postavljam datume kao okvire. Nema smisla i nije fer prema navijačima koji imaju pravo da se nadaju preokretu u kraćem periodu. Ferari mora da se rukovodi potrebama koje su izazvane dubokom krizom. Konačno imamo garanciju u smislu vozača, Lekler je pokazao da je top vozač“, smatra bivši bos ekipe.

Neki ljudi u timu, iza scene, koji se ne vide često na trkama Formule 1, rade na smanjenju razlika i sustizanju protivničkih timova.

Da li će Ferari uspeti da se vrati na staze nekadašnje slave, pokazaće vreme. Jedno je sigurno, neće se predati. „Propinjući konj“ samim stavom pokazuje da je uznemiren i nezadovoljan sadašnjim stegama. A u Maranelu je oduvek sva suština bila u jednom – postizanju maksimalne brzine. Strastveno, na italijanski način.