Nije poštovao pravila, stavio život na kocku zbog Beograda: Milisav Semiz - heroj, fudbaler i čovek čija tragična smrt je u crno zavila čitavu zemlju

Jedno od tih imena je Milisav Semiz.

Rođen 1912. godine u Ljubuškom u Hercegovini, ali je ipotom usledio odlazak u Pančevo gde je u pilotskoj školi počeo da grati status legende domaćeg vazduhoplovstva.

No, uporedo sa pilotskom školom, podjednako se fokusirao na svoju drugu ljubav - fudbal.

"Lovačku školu završio sam 1937. godine. Potajno sam osećao veliki ponos, s jedne strane, a s druge mi je bilo veoma žao što sam morao da napustim Pančevo i mali garnizon gde sam imao lepo društvo, u kom sam igrao fudbal u O.K. Banat, pa mi zato nije bilo zamereno što u svemu nisam poštovao pravila vojne discipline, koja mi, iskreno rečeno, nikada nije ni ležala", napisao je on u svom dnevniku.

I pitanje je u kom pravcu bi mu karijera išla, i da li bi ostavio ozbiljniji trag u ranim periodima najvažnije sporedne stvari u svetu, da nije svanuo taj 6. april.

Našao se Semiz među herojima koji su se vinuli u nebo i krenuli u susret neuporedivo i tehnički i brojčano nadmoćnijem neprijatelju.

Semiz je leteo u sklopu 161. lovačke eskadrile, 51. lovačke grupe 6. lovačkog puka Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, a dan nakon prvog naleta nemačkih snaga uspeo je da zabeleži i prvu pobedu - narednik-vodnik je, upravljajući lovcem srpske proizvodnje IK-3, oborio nemački bombarder Junkers JU 88A, dok je 12. aprila postigao i drugu pobedu, oborivši tada moćni Meseršmit BF 100D, dok su mu pripisane još dve pobede koje nisu zvanično potvrđene.

A koliko sreće je imao pokazuje i sledeći podatak - 7. aprila je, nakon sletanja, na njegovom avionu izbrojano 50 rupa od metaka, od čega 20 na motoru i elisi. Uspeo je da sleti u Zemun.

Po završetku Drugog svetskog rata, Semiz je pilotirao u JAT-u, pa je tako zapisano da je 1954. godine preleteo Atlantski okean za nešto više od šest sati, usled čega se njegovo ime nalazi u Muzeju avijacije Amerike u Las Vegasu, kao i u Muzeju vazduhoplovstva u Londonu.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 9. decembra 1970. godine u blizini Zagreba.

Ostale su zapisane reči jednog njegovog kolege, koji je tog dana, aludirajući na količinu razgovora među pilotima, rekao:

"Da su divlje guske tada uzletele sa zemlje - pale bi pokošene radio-talasima!"