Astronauti posade Artemis II 40 minuta izgubili kontakt sa Zemljom: "Bili smo u potpunom mraku"

I dok Zemlja postaje sve manja u njihovom „retrovozorom“ pogledu, tokom puta su imali stalnu vezu sa kontrolom misije u Hjustonu u Teksasu. Smireni glasovi NASA tima pružali su posadi osećaj sigurnosti i povezanosti sa domom.

Ta veza uskoro će biti prekinuta.

Kada astronauti su ponedeljak oko 18:47 po istočnoameričkom prošli iza Meseca, radio i laserski signali koji omogućavaju komunikaciju između svemirske letelice i Zemlje bili su blokirani samim Mesecom.

Tokom 40 minuta, četvoro astronauta biće potpuno sami, prepušteni sopstvenim mislima i osećanjima, putujući kroz tamu svemira. Bio je to trenutak tišine i izolacije.

Pilot misije Artemis, Viktor Glouver, rekao je da se nada da će svet iskoristiti taj trenutak da se ujedini.

„Kada budemo iza Meseca, bez kontakta sa bilo kim, hajde da to iskoristimo kao priliku“, rekao je za BBC pre misije. „Pomolimo se, nadajmo se, pošaljimo dobre misli i energiju da ponovo uspostavimo vezu sa posadom.“

Pre više od 50 godina, i astronauti misija Apolo doživeli su sličnu izolaciju tokom gubitka signala na putu ka Mesecu.

Možda najviše Majkl Kolins iz misije Apolo 11.

Kada su Nil Armstrong i Baz Oldrin 1969. godine ispisivali istoriju prvim koracima na površini Meseca, Kolins je bio sam u komandnom modulu, kružeći oko Meseca.

Kada je njegova letelica prolazila iza tamne strane Meseca, kontakt sa dvojicom kolega na površini, kao i sa kontrolom misije, nestajao je na 48 minuta.

U svojim memoarima „Carrying the Fire“ iz 1974. godine, opisao je to iskustvo kao trenutak kada se osećao „potpuno sam“ i „izolovan od svakog poznatog oblika života“, ali nije osećao strah niti usamljenost.

U kasnijim intervjuima govorio je o miru i tišini koje donosi radio-tišina, ističući da je to bio predah od stalnih zahteva iz kontrole misije.

Na Zemlji, međutim, prekid signala biće napet trenutak za sve koji su zaduženi za održavanje komunikacije sa letelicom.

U stanici Goonhilly u Kornvolu, na jugozapadu Engleske, ogromna antena prikuplja signale sa kapsule Orion, precizno određuje njen položaj tokom putovanja i te podatke prosleđuje NASA-i.

Met Kosbi, tehnički direktor Goonhillyja, rekao je za BBC:

„Ovo je prvi put da pratimo svemirsku letelicu sa ljudskom posadom.“

„Bićemo pomalo nervozni dok bude iza Meseca, a onda veoma uzbuđeni kada je ponovo ugledamo, jer ćemo znati da su svi bezbedni.“

Ipak, očekuje se da ovakvi prekidi komunikacije u budućnosti postanu stvar prošlosti. Kosbi ističe da će to biti ključno kako NASA i druge svemirske agencije budu gradile bazu na Mesecu i širile istraživanja.

„Za održivo prisustvo na Mesecu potrebna je potpuna komunikacija 24 sata dnevno, čak i na njegovoj tamnoj strani, jer će i ona želeti da bude istražena“, rekao je.

Programi poput evropske inicijative „Moonlight“ planiraju lansiranje mreže satelita oko Meseca kako bi se u budućnosti obezbedila stalna i pouzdana komunikacija.

Za astronaute misije Artemis, vreme bez kontakta sa Zemljom biće prilika da svu pažnju usmere na Mesec.

Tokom tog perioda posvetiće se posmatranju fotografisanju, proučavanju geologije i jednostavno uživanju u njegovoj veličanstvenosti.

Kada izađu iz Mesečeve senke i signal ponovo bude uspostavljen, svet će odahnuti.

A astronauti koji pišu istoriju moći će da podele svoje neverovatne prizore sa svima na Zemlji.