Da li znate ko je Branislav Simić?

Rođen 21. marta 1935. godine u Gornjoj Rogatici, rvanjem je počeo da se bavi u zrenjaninskom Proleteru, posle čega je otišao u Partizan i sa 14 godina je postao juniorski prvak, a potom je 1952. godine sa 17 godina osvojio titulu prvaka Srbije i u konkurenciji seniora.

No, pravi iskorak i trenutak kad ga je svet upoznao dogodio se 1964. godine u Tokiju.

Na tom takmičenju u grčko-rimskom stilu na delu je bio eliminacioni sistem po takozvanim "kaznenim poenima":

- pobeda obaranjem: pobednik 0 bodova, poraženi 4

- pobeda odlukom: pobednik 1 bod, poraženi 3

- nerešeni ishod: obojica takmičara dobila bi po dva boda

Na početku takmičenja bilo je 20 takmičara, a propozicije su bile takve da je granični broj bodova za eliminaciju bio šest.

Simić je u prvoj rundi savladao Gezu Holosija iz Mađarske nakon odluke sudija, potom Hulija Grafinju iz Argentine obaranjem, pa je posle dve runde imao jedan bod.

Kada je u trećoj rundi bio bolji od Pentija Punkarija iz Finske odlukom sudija, jedini je bio na koti "dva", dok su Krail Bimbalov iz Bugarske, Jirži Komarnik iz Čehoslovačke i Holosi, rival u prvom kolu, imali po tri negativna boda.

U tim trenucima ostalo je devet takmičara, a u narednoj, četvrtoj rundi Simić je na konto prvog mesta dobio mogućnost da tu borbu preskoči.

To se pokazalo kao idealan potez pošto je ostoa na dva kaznena boda, dok je Komarnik, posle četiri runde najbliži pratilac, imao četiri.

Sledili su Bimbalov, Holosi, Lotar Mec iz Nemačke i Valentin Olenjik sa po tri boda.

A onda je u poslednjem kolu usledila borba protiv Olenjika iz Sovjetskog Saveza. Po prvi put na turniru Simić nije slavio, ali je izborio remi i dobio dva boda.

No, na njegovu sreću, Komarnik i Holosi su takođe remizirali, a Mec je tek odlukom sudija savladao Bimbalova, te je posle pete runde raspored na tabeli glasio - Bimbalov šesti sa osam bodova, Olenjik i Holosi su delili četvrto mesto sa po sedam, dok su Meci i Kormanik imali po šest bodova.

Simić je bio poslednji po broju bodova - a prvi po rangu. Dovoljno za zlatnu medalju.

Tako se pridružio velikanima poput Leona Štukelja, Petra Šegvića, Milana Muškatirovića, Miroslava Cerara, Đurđe Bjedov... Ali je i zacementirao svoje mesto u istoriji pošto je postao prvi Srbin koji je u pojedinačnoj konkurenciji stigao do zlatne medalje na Olimpijskim igrama.

Po završetku karijere počeo je da radi kao sudija, a od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. godine do Atine 2004. godine bio je sudija. Inače, 1987. godine proglašen je za najboljeg sudiju sveta.

BONUS VIDEO