Najsmrtonosniji ginekološki kancer moguće lečiti savremenim terapijama

Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto među malignitetima, a prema najnovijim podacima, jedna od 78 žena suočava se sa ovom bolešću. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi premašuje 90 odsto, dok u uznapredovalom stadijumu ne prelazi 30 odsto. Zbog izostanka skrining programa, neredovnih odlaska na ginekološke preglede, rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva kasno, kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato nijedna mogućnost za pravovremeno i optimalno lečenje ne sme biti propuštena.

"Genetsko testiranje danas je ključni deo savremenog pristupa lečenju karcinoma jajnika, jer lekarima pomaže da bolje razumeju biološke karakteristike tumora i odaberu najefikasniju terapiju. Kod naših pacijentkinja standard je procena BRCA mutacija i HRD statusa, što omogućava personalizovan tretman i preciznu selekciju onih koje će imati najveću korist od ciljane terapije. Dok BRCA testiranje traži samo mutacije u BRCA genima, HRD analiza gleda širu genetsku sliku tumora i omogućava da dvostruko veći broj pacijentkinja ima korist od PARP inhibitora. Nadamo se da ćemo u partnerstvu sa zdravstvenim vlastima obezbediti ovu terapiju i za HRD pozitivne pacijentkinje, kako bi i one imale jednaku šansu za lečenje kao pacijentkinje sa BRCA mutacijama", istakla je Gorica Đokić, ispred Udruženja pacijentkinja obolelih od raka jajnika i materice “Progovori” na današnjoj edukativnoj radionici o raku jajnika “Lek za duži vek”.

Rak jajnika u početnim stadijumima ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje.

"Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat, što značajno ograničava mogućnosti prevencije. Zato kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već više od jednog veka bavi lečenjem ove bolesti, poseduje iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su u većini slučajeva neophodne. S obzirom na to da se u odmaklim stadijumima bolest širi i na druge ginekološke i stomačne organe, važno je da se ovakve operacije sprovode u velikim, specijalizovanim centrima, uz multidisciplinarni pristup i saradnju lekara različitih specijalnosti", kaže prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Nakon postavljanja dijagnoze, ključno je doneti odluku o modalitetu lečenja. Hirurgija predstavlja osnovu terapije, ali zbog proširenosti bolesti ili drugih zdravstvenih faktora, pojedine pacijentkinje ne mogu da podnesu radikalne operacije.

"Ipak, zahvaljujući razvoju medicine i napretku u istraživanjima, danas raspolažemo sa znatno više znanja o karcinomu jajnika nego ranije. Petogodišnje preživljavanje, koje je nekada bilo ispod 30 odsto, sada je značajno poboljšano zahvaljujući personalizovanoj medicini i boljem razumevanju genetskih biomarkera – objašnjava prof. dr Stefanović.

Genetsko testiranje danas ima neizostavnu ulogu u donošenju terapijskih odluka kod pacijentkinja sa karcinomom jajnika. Savremene smernice (ESMO, NCCN, ASCO) jasno preporučuju da se sve pacijentkinje testiraju već u momentu postavljanja dijagnoze, i to kroz kombinaciju germinativnog i somatskog testiranja, sa posebnim fokusom na BRCA 1 i 2 mutacije i HRD status.

"Genetski nalazi imaju direktan uticaj na izbor terapije kod pacijentkinja sa karcinomom jajnika. Prisustvo BRCA mutacije ili HRD pozitivnog statusa snažan je prediktivni biomarker za dobar odgovor na PARP inhibitore, što utiče na odluku o održavajućoj terapiji u prvoj liniji, ali i na terapijski pristup u relapsu. U Srbiji je bevacizumab najšire dostupan i koristi se u prvoj liniji, u kombinaciji sa hemioterapijom, kao i za terapiju održavanja, dok PARP inhibitori poput olapariba trenutno mogu da primenjuju samo pacijentkinje sa BRCA mutacijom", kaže dr Marijana Milović Kovačević, rukovodilac Klinike za internističku onkologiju, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.

Najveći napredak u lečenju karcinoma jajnika predstavlja upravo uvođenje PARP inhibitora i koncept molekularno vođene terapije.

"Nažalost, pacijentkinjama koje su HRD pozitivne, a nemaju BRCA mutacije, još uvek nije dostupna kombinacija olapariba i bevacizumaba, iako bi im značajno produžila vreme do relapsa i ukupno preživljavanje. Obezbeđivanje ove terapije ovoj grupi pacijentkinja ključan je korak ka ravnopravnom pristupu i boljem ishodu lečenja", ističe dr Milović Kovačević.