Angelina druga na svetu, Ivana najbolja od Evropljanki, ali Srbija može i bolje u atletici

Iako smo imali osam takmičara u različitim disciplinama, samo je 20-godišnja Angelina Topić napravila uspeh za pamćenje i još jednom pokazala da je jedna od najboljih atletičarki na svetu, čak i u konkurenciji seniorki.

Ćerka legendarnog Dragutina Topića takmičila se, kao i uvek, u disciplini skok uvis, a osvojila je srebro i tako se izjednačila sa ocem po broju medalja na velikim takmičenjima (pet).

Njen skok preko 1,99 metara bio je dovoljan za deobu drugog mesta sa Nikolom Olislagers i Julijom Levčenko, dok je zlato otišlo u ruke Jaroslave Mahučik, koja je preskočila 2,01 m.

"Bilo je dosta teško, nisam očekivala da će ova visina biti potrebna za medalju. U mojoj karijeri se ne sećam da je takmičenje bilo na ovako visokom nivou, da je 199 centimetara bilo potrebno za srebrnu medalju ili uopšte za medalju. Fokus je bio na tome da to preskočim u svom prvom pokušaju, u čemu sam uspela", rekla je srpska atletičarka.

Angelini sada ostaje samo da osvoji još nek olimpijsku medalju kako bi upotpunila kolekciju sa velikih takmičenja, a nema sumnje da će svuda gde se pojavi juriti zlato.

Topićeva je ranije ove sezone na mitingu u Banskoj Bistrici (Slovačka) ispisala istoriju Srbije, pošto je oborila nacionalni rekord preskočivši visinu od dva metra. Pre toga je najbolja bila i na mitingu u Beogradu, a Svetsko prvenstvo u Poljskoj je samo još jedan u nizu turnira na kojima je potvrđeno da Srbija ima atletskog bisera.

"Ova godina i ova sezona je bila stvarno iz snova, uspela sam da prođem granicu od dva metra. Ušla sam u ovo takmičenje sa puno samopouzdanja, dugo sam iščekivala ovaj dan da pokažem da sam spremna. Mislim da sam imala u nogama 201, ali ne mogu da budem nezadovoljna sa 199 prvi put preskočenih u karijeri i to je to", poručila je Angelina.

I dok Topić polako, ali sigurno postaje glavna atletska nada Srbije na takmičenjima širom sveta, ne ide loše ni Ivani Španović, koja je u poznim sportskih godinama promenila disciplinu, pa je sa skoka udalj prešla na troskok.

Već je Ivana ove sezone oborila nacionalni rekord (14,41 m) u troskoku u dvorani, imala je nekoliko zapaženih rezultata, ali na ovom Svetskom prvenstvu nije došla do medalje. Zauzela je šesto mesto sa 14,35 i s osmehom napustila dvoranu u Torunju.

"Nemam ništa protiv da budem šesta na svetu, i da su ispred mene svetske i olimpijske prvakinje, tako da, sveukupno, uzimajući sve u obzir moram biti zadovoljna. Ne zvuči loše biti šesti na svetu. Sigurno je bilo prostora da odradim neke stvari bolje tehnički, što bi bio i dalji rezultat, ali držim da smo na dobrom putu, da se stvari razvijaju u smeru koji smo računali i želeli i da završavam sezonu kao najbolja u Evropi, što nam je super uvod za predstojeću letnju sezonu i EP u avgustu", istakla je Španović.

Zlato je osvojila Lejanis Perez Ernandez (Kuba) sa 14,95, druga je bila Julimar Rohas (Venecuela) sa 14,86, dok je Sali Sar iz Senegala uzela bronzu sa 14,70 (njen najbolji rezultat u karijeri). Ispred Ivane su bile i Liadagmis Poveo (Kuba) i Tea Lafons (Dominika).

U skoku udalj slab rezultat je imala Milica Gardašević, koja je došla samo do 13. mesta u finalu od 16 takmičarki. Nakon tri serije je njen nastup bio završen, jer se sa najboljim skokom (6,43 m) nije našla među 10 najboljih.

Svi znamo da Milica može i mnogo bolje od ovog, videlo se da se mučila od prve serije i da ni sama nije zadovoljna ovim rezultatom, pa će pokušati da se ispravi u bliskoj budućnosti. Poređenja radi, zlato je uzela Agate de Souza sa skorom od 6,92 m, dok je za bronzu bilo potrebno 6,80.

Još slabiji bili su muški takmičari iz Srbije, mada se od njih i nije očekivalo da mogu do medalja na ovom SP. Za njih treba imati strpljenja, pre svega zbog nekoliko mladih nada, ali je jasno da Srbija u muškom atletskom svetu može da pruži mnogo više nego što je trenutno slučaj.

Bojan Novaković (21) je u kvalifikacijama na 60 metara sa preponama u svojoj grupi zauzeo poslednje mesto (ukupno je bio na 42. poziciji od ukupno 46), ali je istrčao novi lični rekord (7,87 sekundi) i u budućnosti bi mogao da napravi značajnije rezultate u seniorskoj kategoriji.

Boško Kijanović je takmičenje u trci na 400 metara okončao u polufinalu, na istom stepeniku je "zakočio" i Aldin Ćatović (18) u trci na 1.500 metara, dok su Strahinja Jovančević i Aleksa Kijanović (trka na 60 metara) stali već u kvalifikacijama. Armin Sinančević, srpski atletičar, morao je da se povuče iz discipline bacanje kugle, pošto nije zalečio povredu pred Svetsko prvenstvo u Torunju.

Sve u svemu, na Angelinu Topić možemo biti posebni, Ivana Španović je već odavno legenda srpske atletike, dok od ostalih očekujemo (mnogo) više. Razloga za optimizam kada je srpska atletika u pitanju nema baš mnogo, ali ga ipak ima, pre svega zbog mladih nada koje tek ulaze na svetsku seniorsku scenu.