0
Au, kakav dan, nestvaran, toliko dobar da ću o njemu verovatno godinama pričati, a usput sam zaboravio da sam postao Španac iz Madrida. Sve je bilo tako dobro da nije moglo da potraje...
Šta povezuje Nebojšu iz Madrida, čuj mene Beograda, Oliveru Jevtić i dva neverovatna dana na Evrobasketu? Tačan odgovor se nalazi negde na sredini teksta (možda i pred kraj).
Hteo sam samo o košarci da pišem i prvom od dva dana osmine finala, ali kako mi je košarka i život ovih dana (i ne samo ovih), bila je to nemoguća misija. Onda se dogodilo šta se dogodilo i sve je otišlo…
PROČITAJTE JOŠ
Ali, stvarno, kakve utakmice su odigrane, ponoviću se – stati pa gledati. Može i reprize. Uhvatio sam od svake po nešto, nijednu celu, ali opet nekako dovoljno. Mislili smo da je to samo zagrevanje za naše četvrtfinale i onda smo doživeli potop kakav niko nije očekivao.
Zbog rasprostranjenosti i konfuznosti Berlina, pogotovo za prvi dan (ali popravlja utisak), stigao sam knap na prvu utakmicu. Francuzi su je rutinski rešavali, pa su rutinski upali u kanal u koji su ih Turci sve dublje i dublje gurali, i onda rešili da zamene mesta i da se samounište.
Prvi meč osmine finala, produžetak posle prikucavanja Rudija Gobera, i najtužniji izraz lica Ergina Atamana posle meča koji sam video… Sumnjam da ima mnogo onih kojima je žao turske košarkaške nesreće.
Utisak je i gospodstvo Francuza, nisam se nadao da ću to doživeti, ali svi do jednog igrača su stali u miks zoni namenjenoj za razgovore sa medijima i pričali koliko treba. Neko će reći, pa pobedili su, ali kako god, danas je to retkost, iako bi trebalo da bude normalno.
Luku Dončića sam uživo gledao u dresu Reala kada je osvojio Evroligu u Beogradu, u međuvremenu se ne sećam da li sam, i sada kada je mučenje sa Belgijancima nekako priveo kraju u korist branioca evropskog trona.
VIDEO Goran Dragić o kafi sa srpskim košarkašima, otkrio o čemu je ćaskao sa Jokićem
I Slovenci su bili raspoloženi, pa su pričali i sa srpskim izveštačima u Berlinu, a Goran Dragić je samo još jednom potvrdio ono da se najveće zvezde često ponašaju normalnije od mnogih.
Selektor Belgijanaca bio je baš besan zbog suđenja i rekao je da ne postoji ravnopravnost u košarci i fer tretman, iako se o tome stalno priča, i naglasio kako strahuje za suđenje Crnoj Gori protiv Nemačke. Apsolutno je imao razloga…
Komšije su se iz ponora zvanog minus 27 vratile do 80:77 i potpuno zakuvale završnicu, ali su se sudije dovoljno pobrinule da domaćin preživi u Berlinu. Nisu krili Crnogorci koliko su bili besni, ali poručili kako veruju i navijaju da Srbija osvoji zlato. Lepo, i hvala, samo što su zajedno sa vama krenuli kući…
VIDEO Crnogorci o suđenju na Evrobasketu: Katastrofa, častili su Nemce
Kako je dan počeo, tako se i završio – spektaklom i produžetkom. Uhvatio sam pravi trenutak, počeo pomno da pratim poslednjih šest minuta duela koji su Španci i Litvanci igrali za sladokusce.
Litvanci su odbojkom Domantasa Sabonisa otišli u produžetak, ali im ni to nije pomoglo, jer je naturalizovani Lorenco Braun doprineo da se Španija 21. put zaredom nađe u četvrtfinalu EP što je novi rekord.
Na koncu španske pobede, kada sam u povratku prilazio hotelu, setio sam se da sam dan ranije bio čekiran kao – Madriđanin. Znate svi (bar se nadam) ko je Nebojša iz Beograda (ime i prezime poznato redakciji), i sa prijateljima se često šalim na taj račun. Međutim, kada su mi dali da potpišem papir za prijem u hotel, pisalo je da sam poreklom Španac, rodom iz Madrida.
Ljubazno sam se nasmejao, potvrdio da su svi ostali podaci tačni osim ta dva, na šta mi je na recepciji isto tako ljubazno rečeno: „Aha, nije problem, samo precrtajte i dopišite šta treba“. Mislim se ako ste vi tako lagani, šta se ja onda brinem.
Još jedna stvar u vezi sa Madridom me je oduševila, a to je Horhe Garbahosa, bivši španski reprezentativac, sada predsednik Saveza. Takođe rođen u prestonici, tačnije u Torehonu de Ardosu koji pripada madridskoj pokrajini, i koji je nešto pre ponoći u prolazu rekao srpskim izveštačima kako ide samo do svlačionice da čestita igračima na pobedi, pa će se vratiti da priča sa nama. Više je delovalao kao „samo da odnesem tetki lek“, ali nas je iskusno demantovao i lepo smo se ispričali.
PROČITAJTE JOŠ
Maratonski dan se završio sutradan, pa sam se setio i kako je kolega Lalović rekao da ćemo do kraja turnira svi biti kao Olivera Jevtić. Razmazio nas je Prag, jer je tamo u O2 areni sve bilo nadohvat ruke, kao da su prema našim željama i merama pravili i medijsku tribinu, i odmah iza miks zonu, i odmah iza pres centar, odnosno prostor za rad novinara.
Ovamo, sve je razbacano, istina, medijska mesta bliže su terenu i fantastična su (hvala), ali se na skroz drugi ćošak ide po izjave igrača, a negde između je hangar u kome smo smešteno za dalji rad. Bar ćemo po povratku biti u kondiciji, taman da se održava do maratona na proleće. I ne, ne kukamo, samo pokušavam da vam dočaram šta se dešava i oko parketa, kad već naših više nema.
Zato, drugi dan osmine finala ostaje u onom sećanju koje bi svi najradije izbrisali, ali ne može i boli sve više.
BONUS VIDEO Eron Gordon o Jokiću, Srbiji i Evrobasketu
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
