"Nas sada može da brani samo neko ko se nije zakleo na Ustavu Kosova": Održana tribina o sudbini Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

Tribina je održana u svetlu najava moguće integracije srpskog obrazovnog sistema na Kosovu u kosovski sistem.

Pravnik Dragutin Nenezić smatra da se Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nalazi u makazama i između dve vatre.

"Univerzitet je između dve vatre, između svog osnivača (prim.aut Srbije), koji će na kraju reagovati jedino kako može, a to je da izmesti Univerzitet kao i sve ostale institucije što je izmestio", rekao je Nenezić, ograđujući se da nema pouzdane informacije, ali da ne vidi šta drugo može da bude rešenje.

Druga "vatra" je Priština, koja, kako kaže Nenezić, želi da nas istera.

Ipak, podcrtava da postoji dovoljno pravnih argumenata da se traži da Univerzitet ostane na Kosovu.

Nenezić je izneo i nezvanična saznanja da će se u Briselu ove nedelje razgovarati o školstvu i zdravstvu.

Profesor Ustavnog prava iz Novog Sada, Slobodan Orlović ocenio je da je ključ u tihoj komunikaciji Beograda i Prištine i pritisku međunarodnih aktera.

„Apeli i peticije mogu da pomognu, ali ne mogu da reše. Možda je efikasnija ta komunikacija koja je sakrivena od naših očiju koja se vodi između Beograda i Prištine, a koja se, uveren sam, odvija. Ako bi se kroz tu komunikaciju moglo da se utiče da se ovaj zakon odloži. Ne verujem da će ga ikad ukinuti. Ono što bi sigurno bilo efikasno i što bi proizvelo pozitivne posledice po Srbe i Univerzitet je to kada bi licemerna EU i, čini mi se, sada još uvek nesnađena vlast milijardera u SAD uticala na kosovske vlasti da na neko vreme ili trajno ukolone zakon. Ja mislim da je to jedini mogući izlaz iz ove situacije da ovaj Univerzitet radi. Možda zamole Kurtija da ovaj zakon ne primeni“, kazao je profesor Orlović.

Na tribini u Kosovskoj Mitrovici obratila se i profesorka Filozofskog fakulteta UP, Danijela Kulić, koja je govorila o sindromu naučene bespomoćnosti.

“Ovo je potpuno drugačija situacija, ljudi su anestezirani potpuno, to je sindrom naučene bespomoćnosti u kojoj ovaj narod živi posebno od 2021. godine, a naročito od 2022. godine”, kazala je, nabrajajući događaje koji su usledili na severu Kosova od 2022., za šta kaže da je počelo i “sužavanje obruča oko cele zajednice, ne samo akademske”.

Večerašnju tribinu obeležio je govor profesorke Filozofskog fakuleteta u Kosovskoj Mitrovici Valentine Pitulić, koja je bila svedok poslednjih dana Univerziteta u Prištini, ratne 1999. godine.

Ona je rekla da nas sada može braniti samo neko ko se nije zakleo na Ustavu Kosova.

"Zaista ne mogu da se otmem utisku, a to su slike iz 1999. godine iz Prištine. Ja sam od 1982. na Univerzitetu, završila sam studije u Prištini i zaista sam ponosna na sve ono što su nas učili naši profesori. Mi smo bili 1999. godine u Rektoratu nekoliko puta. Nas je okupljao tadašnji rektor. Mi smo bili u toj sali Univerziteta koji se polako osipao. Nismo svi od istog materijala, neki su otišli da spasu živu glavu, ostali su oni koji su bili spremni da budu raspeti na krstu". priseća se Pitulić.

Setila se i dolaska patrijarha Pavla u univerzitetsko naselje u Prištini, koje je, kako tvrdi, moglo da se brani "da smo imali malo više srčanosti"...

"Jer su oni nama tada govorili - postavićemo tenkove, postavićemo džakove, nadletaće vas helikopteri, molim vas nemojte da idete. Nažalost odlazilo se polako put severa. Patrijarh Pavle je došao u univerzitetsko naselje, pitali smo šta da radimo, a on je onako prišao i rekao 'ostanite deco, ko izdrži do kraja spasiće se'. Živeti danas na Kosovu i Metohiji nije hendikep, živeti danas KiM je čast i da se čovek zaista zapita čime sam zaslužio da budem ovde kada sam jedna karika između onoga što je bilo i što će da bude, a što biti ne može", rekla je, između ostalog, profesorka Pitulić.

Diskusiju okupljenih obeležio je i oštar govor doktora istorijskih nauka iz Kososke Mitrovice Miloša Damjanovića, koje je izneo žestoke kritike na račun mitrovačkih profesora, optužujući ih da su ćutali tokom "ćacizacije Univerziteta".

"Kada ste se suprotstavili 'ćacizaciji' tog Univerziteta, kada su na nameštenim konkursima dovodili diletante, kada su poklanjali diplome...To je dovelo do moralnog i institucionalnog urušavanja, to je dovelo do korupcije", poručio je Damjanović.

Docentkinja Senka Kostić odgovorila je da je sigurna da su mogli kao profesori da učine i više. Međutim, podsetila je da ona zajedno sa grupom profesora unazad godinu dana diže glas.

Okupljenima se obratio i student Dimitrije Rakočević, koja je postavio tri pitanja – Šta tačno podrazumeva integracija Univerziteta, šta možemo da uradimo da to zaustavimo, sprečimo, u najgorem slučaju da odložimo i kome da se obratimo?

“Da bismo na ova pitanja odgovorili treba nam snažnija akademska zajednica gde bi se priključilii možda neistomišljenici i oni koji nisu izlazili na ulice”, naveo je on.

Ovom događaju u Kosovskoj Mitrovici prisustvovali su i studenti iz centralne Srbije, koji su još jednom istakli da pružaju podršku svojim kolegama na Kosovu.

Tribinu je organizovao ProAktiv UPKM, neformalna inicijativa profesora koji su tokom protekle godine, pre svega, otvoreno podržali studentske blokade, a potom se i javno usprotivili najavama integracije sprskog zdravstva i prosvete na Kosovu u kosovski sistem.

Istovremeno, za nedelju dana ističe ultimatum koji je kosovski Univerzitet dao Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici da se isele ili potpišu ugovor sa nijma o korišćenju imovine za koju tvrde da je u njihovom vlasništvu.

Takođe, 15. marta na Kosovu stupa na snagu Zakon o strancima, čija će puna primena uticati na profesore i studente koji nemaju kosovska dokumenta.