Svakog jutra se u šumama čuje sve manje ptica: Njihov nestanak je prvo upozorenje na katastrofu koja dolazi

U netaknutim delovima brazilske prašume, daleko od požara, seča i bagera, ptice nestaju. Ne govorimo o vrstama koje stradaju zbog krčenja šuma na drugim kontinentima. Mnoge od njih čitav život provedu u istom komadu šume. Uprkos tome, njihov broj opada.

Ovaj trend godinama prolazi gotovo neprimećeno u javnosti, ali među naučnicima pali alarm. Istraživači u Panami, Ekvadoru, Peruu i Brazilu beleže slične obrasce. U delovima šume koji izgledaju zdravo i očuvano, brojnost nekada uobičajenih vrsta rapidno opada.

Sve se manje čuju ptice

Ornitolozi u rezervatu Jasuní u Ekvadoru prvi su primetili da se nešto čudno dešava. Još pre više od decenije, tokom niza neuobičajeno kišnih sezona povezanih sa klimatskim fenomenom La Ninja, primetili su da jutarnje pevanje postaje sve tiše. Dugogodišnji podaci to su potvrdili. Između 2001. i 2014. broj ptica uhvaćenih u standardne istraživačke mreže smanjen je za 40 odsto. Sistematska posmatranja pokazala su pad od čak 50 procenata. Najviše su stradale vrste koje se hrane insektima.

Slična slika pojavila se i u Brazilu, u blizini Manausa. U okviru jednog od najdugotrajnijih istraživanja tropskih šuma, gotovo polovina vrsta beleženih osamdesetih godina danas je u padu. Pored toga, ptice su u proseku lakše nego pre nekoliko decenija, što ukazuje na lošiju ishranjenost. Najteže su pogođene insektivorne vrste, među njima i musician wren.

U Panami su podaci još dramatičniji. U Nacionalnom parku Soberanía, gde se ptice prate više od 40 godina, oko 70 odsto stalnih vrsta danas je manje brojno nego krajem sedamdesetih. Devet vrsta gotovo je nestalo. Pad je zabeležen kod svih grupa, ne samo kod onih koje se hrane insektima.

Peru pokazuje pomešanu sliku. U jednoj oblasti uz reku Madre de Dios broj ptica opao je za više od 40 odsto između 2012. i 2023. Ipak, u jednom manjem lokalitetu broj vrsta ostao je stabilan, što pokazuje da proces nije ujednačen.

Ko je kriv za "gušenje pesme"?

Glavni osumnjičeni je klimatska promena. Iako su tropske oblasti dugo smatrane relativno stabilnim, podaci pokazuju da se situacija menja. U centralnom Amazonu sušna sezona, koja traje oko pet meseci, danas je toplija za oko jedan stepen u odnosu na osamdesete godine. Padavine tokom tog perioda smanjene su za približno sedam procenata.

Studija objavljena 2025. u časopisu Science Advances pokazala je da su u godinama sa sušim i toplijim uslovima šanse za preživljavanje ptica znatno niže. U 24 od 29 proučavanih vrsta zabeležen je pad preživljavanja tokom nepovoljnijih klimatskih godina. Slične rezultate beleže i istraživači u Panami, gde su češće i intenzivnije suše povezane sa slabijim preživljavanjem odraslih jedinki i manjim brojem mladih.

Paradoksalno, u Ekvadoru je nagli pad povezan sa prekomernim padavinama. Previše kiše može otežati potragu za hranom i smanjiti broj insekata, baš kao i ekstremna suša. Ipak, zašto se populacije nisu oporavile nakon povlačenja La Ninje, ostaje nejasno.

Sve više istraživača sumnja da je problem u kolapsu populacija insekata, koji su osnovna hrana za dve trećine tropskih ptica. Podaci su oskudni, ali u jednoj šumi u Kostariki zabeležen je pad gusenica od 10 procenata i parazitskih osa i muva od 15 procenata u periodu od dve decenije. U Andima u Peruu utvrđeno je da su količine insekata najveće u „zlatnoj sredini“ padavina, dok i previše kiše i suša smanjuju njihovu brojnost.

Moguće je da ne postoji jedan jedini uzrok, već kombinacija manjih, međusobno povezanih pritisaka. Ne radi se o tome da ptice masovno uginu od vrućine. Ali malo više stresa, malo manje hrane i teže pronalaženje odgovarajućeg mikro-staništa može biti dovoljno da se gnijezda ne uspeju ili da se ptice ređe razmnožavaju.

Eksperiment kao pokušaj da se spasu ptice

U pokušaju da razotkriju mehanizam, istraživači su pokrenuli neobičan eksperiment u blizini Manausa. Tokom dve sušne sezone postavili su sistem cevi i prskalica na dva hektara šume i svakodnevno dodavali oko 68.000 litara vode, kako bi uslove vratili na nivoe padavina iz osamdesetih godina.

Rezultati prve godine bili su ohrabrujući. Ptice u navodnjavanim delovima imale su više masnih rezervi u krvi i manje ketona, što ukazuje na bolju uhranjenost. Češće su pokazivale i znake razmnožavanja. Ipak, druga godina donela je obilne prirodne padavine, što je otežalo tumačenje rezultata. Preliminarni podaci ipak sugerišu da su i tada ptice u navodnjavanim zonama bile bolje uhranjene.

Dodatno, istraživači su postavili minijaturne senzore na 25 ptica, koji tokom godinu dana beleže temperaturu, kretanje i promene pritiska. Cilj je da se razume kako ptice reaguje na sušnije i toplije uslove, da li ograničavaju kretanje i smanjuju potragu za hranom.

Finansiranje projekta suočilo se sa problemima nakon promena u američkoj administraciji i smanjenja podrške klimatskim istraživanjima. Ipak, tim planira da nastavi eksperiment i naredne godine.

Čak i ako se uzrok precizno utvrdi, rešenja su ograničena. Šume su već pod zaštitom. Za razliku od planinskih vrsta koje mogu migrirati ka višim nadmorskim visinama, mnoge nizijske tropske ptice nemaju gde da odu. Jedino dugoročno rešenje jeste usporavanje klimatskih promena.

Gubitak ptica ne bi značio samo tišu šumu. One oprašuju biljke, rasprostiru seme i kontrolišu broj insekata. Iskustvo sa ostrva Guam, gde je uvođenje jedne vrste zmije gotovo uništilo ptičje populacije i poremetilo čitav ekosistem, pokazuje koliko je njihova uloga ključna.

Niko još nije precizno izmerio kakve posledice trenutni pad ima po amazonske ekosisteme. Ali naučnici upozoravaju da scenario verovatno neće biti dobar. Ako se tišina u tropskim šumama produbi, to neće biti samo gubitak pesme u zoru, već znak dubokih promena u jednom od najvažnijih ekosistema planete.

Šta bi se desilo da ptice zaista nestanu?

Prvi udar osetile bi biljke. Mnoge tropske vrste zavise od ptica za oprašivanje i rasprostiranje semena. Kolibriji, tukani, manakini i brojne druge vrste prenose polen i raznose semenke na velike udaljenosti. Bez njih bi se obnavljanje šume usporilo. Mladi izdanci bi se pojavljivali ređe, a raznovrsnost biljaka bi opadala. Dugoročno, struktura šume bi se promenila.

Drugi efekat bio bi porast broja insekata. Veliki deo tropskih ptica hrani se insektima. Ako njihov broj opadne, gusenice, skakavci i drugi biljojedi mogli bi da se namnože. To bi dovelo do većeg oštećenja lišća i slabijeg rasta drveća. Manje zdrava vegetacija znači manje skladištenja ugljenika, a to dodatno ubrzava klimatske promene.

Istovremeno, vrste koje zavise od ptica kao plena, poput zmija i grabljivica, takođe bi bile pogođene. Ekosistem bi izgubio ravnotežu koja se gradila hiljadama godina.

Postoji i širi klimatski aspekt. Amazonska prašuma je jedan od ključnih regulatora globalne klime. Ako promena u sastavu šume dovede do smanjenog rasta i većeg propadanja drveća, količina ugljen-dioksida u atmosferi mogla bi dodatno da poraste. To znači topliju planetu i još ekstremnije vremenske uslove.

Na kraju, posledice bi osetili i ljudi. Milioni stanovnika Južne Amerike zavise od stabilnosti tropskih šuma zbog vode, poljoprivrede i lokalne klime. Slabljenje šumskog sistema može uticati na padavine i povećati rizik od suša.

Zato upozorenje naučnika nije dramatična metafora. Ako jednog jutra tišina zaista zavlada tropskim šumama, to neće biti samo gubitak zvuka, već znak da se ekološka mreža, od insekata do drveća i klime, ozbiljno narušila. A kada se jednom takav sistem destabilizuje, njegov oporavak može trajati decenijama ili čak vekovima.