"Ovo izgleda kao izdaja": Tramp napao Iran bez odobrenja Kongresa, deo MAGA baze besan

Dok demokrate u Kongresu traže glasanje o ratnim ovlašćenjima i dovode u pitanje ustavnost operacije, deo Trampove najvernije baze otvoreno izražava zabrinutost da bi sukob mogao da preraste u dugotrajan i skup rat, suprotan obećanjima iz njegovih izbornih kampanja.

Kako je Tramp pokrenuo napad bez saglasnosti Kongresa?

Prema Ustavu SAD, samo Kongres ima pravo da objavi rat. Ipak, predsednik kao vrhovni komandant oružanih snaga može da pokrene vojne operacije bez formalne objave rata, pozivajući se na Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.

Administracija je napade na Iran okarakterisala kao „vojne operacije“, a ne kao zvanični čin rata. Time je omogućeno da predsednik samostalno naredi udare, uz obavezu da Kongres bude obavešten u roku od 48 sati i uz ograničenje trajanja vojnog angažmana na 90 dana bez formalne objave rata.

Državni sekretar Marko Rubio, prema navodima administracije, informisao je vodeće članove Kongresa pre početka operacije.

Iako su SAD izvele velike vazdušne udare, u kojima su, prema Trampovim tvrdnjama, ubijeni iranski vrhovni vođa Ali Hamnei i desetine visokih zvaničnika, formalna objava rata nije usvojena. Prema američkom pravu, zemlja je zvanično u ratu tek kada to potvrdi Kongres.

Iran je u međuvremenu uzvratio napadima na američke baze u regionu. Poginulo je najmanje šest američkih vojnika, a predsednik je upozorio da su „mogući novi gubici“.

Pobuna u MAGA pokretu

Međutim, politički možda najveći problem za Trampa dolazi sa desnice.

Zabrinutost zbog potencijalno dugotrajnog sukoba, rastućeg broja poginulih američkih vojnika i nejasno definisanih ciljeva operacije izazvala je bes dela pokreta „America First“, koji je Trampa podržavao upravo zbog obećanja da će okončati „beskrajne ratove“.

Podkast „War Room“ Stiva Benona, jednog od ideologa MAGA pokreta, postao je mesto otvorene kritike. Bannon je upozorio da produženi i iscrpljujući sukob nije bio deo Trampove kampanje 2024. godine.

„Ako će ovo biti dug i težak put, to nije ono što je predstavljeno biračima. Izgubićemo podršku“, rekao je Bannon.

Konzervativni komentatori poput Takera Karlsona i Megin Keli takođe su doveli u pitanje opravdanost operacije. Karlson je kampanju protiv Irana nazvao „odvratnom i zlom“, dok je Keli poručila da nije uverena da je „žrtva vredna cene“.

Tramp: „Nije me briga“

Na kritike iz sopstvenog tabora, Tramp je reagovao oštro.

„Nije me briga. MAGA je Tramp. MAGA nisu oni“, rekao je predsednik, odbacujući tvrdnje da gubi podršku baze.

On insistira da operacija ima jasan cilj – zaštitu američke bezbednosti i sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje.

„MAGA želi da naša zemlja bude bezbedna i snažna. Ovo je zaokret koji moramo da napravimo“, poručio je.

Ministar odbrane Pit Hegset odbacio je poređenja sa ratom u Iraku, tvrdeći da operacija u Iranu ima „jasnu, odlučnu i razornu misiju“ i da nije reč o „beskonačnom ratu“.

Nejasni ciljevi i politički rizik

Ipak, pojedini konzervativci ističu da administracija nije dosledno objasnila šta je krajnji cilj: promena režima, uništenje nuklearnog programa, slabljenje vojske, podrška Izraelu ili nešto drugo.

„Nedostatak koherentne poruke sugeriše nedostatak jasnog cilja“, ocenio je Šon Dejvis, suosnivač konzervativnog magazina The Federalist.

Debata o Iranu sada deli republikansku koaliciju uoči važnih izbora na polovini mandata. Dok demokrate insistiraju na glasanju o ratnim ovlašćenjima, a pojedini republikanci najavljuju podršku toj inicijativi, Tramp balansira između ustavnih ograničenja, ratne realnosti i političkog rizika da izgubi deo baze koja ga je dovela na vlast.

Sukob sa Iranom tako postaje ne samo spoljnopolitički, već i unutrašnjopolitički test njegove administracije – i potencijalna prekretnica za pokret koji je godinama gradio na poruci da Amerika više neće voditi „beskrajne ratove“.