Ova godina praktično je završena za košarkašku reprezentaciju Srbije, koja će narednu priliku za dokazivanje imati tek na Eurobasketu.
Selektor Igor Kokoškov i ekipa su podbacili u kvalifikacijama za Olimpijske igre, iako je bilo realnih i ozbiljnih kadrovskih problema, činjenica je da je Srbija na svom, domaćem parketu, uspela da Italiji pokloni prvo učešće na Olimpijskim igrama od 2004. godine.
Čak 17 godina su igrači Italije čekali na ovo i zasluženo su prošli, iskoristili su nalet, veću motivaciju i energiju, iako kadrovski nisu bili rival kog bi trebalo da se plašimo.
Ipak, sunovrat je počeo otkazivanjem Nikole Jokića, koji je rešio da preko Tanjuga obavesti selektora da neće igrati, što je samo po sebi predstavljalo veliki šok i neprimeren potez MVP-ja NBA lige, koji se nije udostojio da direktno obavesti selektora o svojoj odluci.
Bogdan Bogdanović nije mogao da nastupi jer se odužila NBA sezona sa Atlantom, koja je došla do finala Istoka, bilo je povreda i opravdanog odsustva u slučaju Lučića i Nedovića, Pokuševski i Smailagić su odustali, Micić se priključio kasnije, ali je na parketu proveo samo 14 minuta.
Rekao je da će se „tek čuti“ zašto nije igrao, da bi dan kasnije rekao da se radi o pucanju mišića kvadricepsa. Ipak, ostaje misterija zašto je morao da obavija velom misterije jednu povredu, a dodatno atmosferu pogoršavaju reči Nemanje Bjelice.
„Igrali smo kao go**a, a ako kažem da smo pokušali… Bolji tim je pobedio. Sa ovim stavom ne možemo da igramo košarku. Ne želim da pričam o pritisku, ako niste prisutni 100%, ne možete da pobedite. Šta da kažem? Mogu da se izvinim ljudima, ali šta to menja?“, zapitao se Bjelica.
Stav je posebno delovao poražavajuće, nije bilo energije, u ključnim tajm-aut momentima, ekipa, nenaviknuta na ovakav režim rada, čekala je da Kokoškov prvo završi sastanak sa stručnim štabom, posle čega je tek došlo do instrukcija.
„Moramo da promenimo stav. Da nešto promenimo, naučimo… Ako ne, za pet godina ćemo nestati. Talenat, individualni potezi ne dobijaju ovakve turnire. Bolji tim je slavio, mi ćemo imati duže leto za pripremu, ali ovo je… Preuzeću odgovornost jer sam igrač sa najviše iskustva, ali ako imamo Miloša Teodosića koji igra ceo meč presing preko celog terena, nešto ne štima. Ako ostane tako, ako nastavimo da se ponašamo ovako, ako će stav biti ovakav, imamo problem. Moramo da imamo igrače koji su svim srcem tu, ne samo fizički već i mentalno. Nije do trenera već je do igrača. Pokušao sam da budem iskren“, dodao je Bjelica, a naredno leto je prilika da ova generacija, ako bude kompletna, ispravi greške.
Ova i prethodna godina su bile posebno osetljive, Kokoškov ni u kvalifikacijama za Eurobasket nije imao priliku čak ni da pristojno „skrpi“ ekipu. Besmisleno je i osporavati njegovo trenersko znanje kao čoveka koji je sa Goranom Dragićem, tek sazrelim Dončićem i 10 šegrta osvojio Evropsko prvenstvo.
Sada je situacija drugačija i njegov amerikanizovani pristup, uz otkaze i nedostatak prave hemije, za koju nije imao ni priliku da stvori, dodatno su doprineli fijasku u Beogradu.
Tek sledeće leto donelo bi mu priliku za ozbiljniji period rada sa ekipom i okupljanje, jer se Eurobasket 2022. igra od 1. do 18. septembra.
U grupi sa Srbijom su Češka, koja igra na Olimpijskim igrama, zatim Poljska, Finska, Izrael i Holandija.
Ukoliko ne bude poražavajućih otkazivanja, Srbija bi mogla da konačno da oformi generaciju koja bi prekinula niz pehova i osvojenih srebrnih medalja – naredna godina biće „biti ili ne biti“ za generaciju koju već dugo dodi Miloš Teodosić.
Biti ili ne biti, ali i prilika da se ne ponavljaju mučne izjave Bjelice, koji je sada ponovio ono što je rekao i posle udarca u Kini, koji nam je naneo veteran Luis Skola.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare