0
U subotu, 31. maja, fudbaleri Intera su na teren stadiona u Minhenu izašli sa ciljem da osvoje drugu titulu prvaka Evrope. Pet dana kasnije, "neroazuri" se nalaze u situaciji da ozbiljno strahuju za svoju budućnost. Šta se dešava, i kako je sve to povezano sa Janikom Sinerom?
Tim iz grada mode je u finalu Lige šampiona izgledao kao razbijena banda – „sveci“ su slavili 5:0 i stigli do prvog trofeja namenjenog najboljem timu starog kontinenta u istoriji kluba, a ispostavilo se da je to zapravo tek prvi udarac za jedan od najvećih klubova na svetu.
PROČITAJTE JOŠ...
Drugi bi mogao da bude znatno ozbiljniji, i znatno bolniji na duže staze.
O čemu je reč?
Dan nakon finala u Bavarskoj francuski portal „Foot Mercato“ objavio je krajnje šokantan tekst pod nazivom „Inter na ivici eksplozije nakon poniženja od strane PSŽ-a“ u kom je istaknuto da je ovaj portal imao uvid u „poverljivi dokument“ koji navodno dokazuje da je Inter u periodu od 2016. do 2019. godine koristio „regionalna sponzorstva“ iz Azije u vrednosti od oko 300 miliona evra kako bi veštački uvećao prihode i izbegao sankcije zbog kršenja finansijskog fer-pleja UEFA.
U nastavku teksta je navedeno da je finansijski menadžment Intera koristio „kreativne metode“ kako bi predstavio finansijski izveštaj, dok je Đuzepe Marota, generalni direktor kluba, označen kao čovek koji je navodno održavao kontakt sa članovima navijačkih grupa blisko povezanih sa kriminalom.
Da stvar bude gora potrudio se i neimenovani član organizacije COVISOC, komisije koja funkcioniše pri Fudbalskom savezu Italije (FSI), a koja ima zadatak da prati finansijsko poslovanje klubova i sprečava neregularnosti analizirajući bilanse klubova, pregledajući finansijske izveštaje, poreske obaveze i ugovore, te daje „zeleno svetlo“ za nastupe u takmičenjima.
On je istakao da je postojao „institucionalni pritisak“ na FSI i COVISOC da „zažmure“ na nepravilnosti kako Inter ne bi trpeo sankcije.
Ukoliko istraga bude pokrenuta a Inter bude proglašen krivim, jednom od najvećih klubova Evrope preti nekoliko različitih sankcija – novčane kazne, izbacivanje iz evropskih takmičenja ili italijanskog šampionata, ili čak oduzimanje trofeja i poništavanje rezultata koji su postignuti u tom vremenskom razdoblju.
Kako je sve to povezano sa Janikom Sinerom?
Kada je u martu 2024. godine italijanski teniser suspendovan zbog dva pozitivna doping testa, gotovo momentalno u oči je upao veliki broj što italijanskih, što sportista koji su bazirani ili se takmičili u Italiji, a koji su bili pozitivni na supstancu „klostebol“ u razmaku od samo pet godina – njih čak 38.
To samo po sebi, ako se uzme u obzir činjenica da je krema ili sprej „trofodermin“ dostupan svima bez recepta u apotekama širom „čizme“, i nije toliko neobično, s obzirom na broj sportista koji se takmiče u ovoj zemlji. Ono što pak jeste interesantno, a čime smo se već bavili u tekstu „Da li je Siner koristio klostebol da prikrije pravi doping?„, jeste priča objavljena u mau 2024. godine od strane novinara Edmunda Vilsona, inače specijalizovanog za praćenje doping slučajeva širom sveta.
On je tom prilikom u prvi plan stavio reči Luisa Horte, nekada prvog čoveka anti-doping agencije u Portugalu:
„Mislim da neki doktori koji su umešani u doping strategije koriste klostebol kako bi umanjili mogućnost detekcije“, rekao je Horta aludirjaući na 2019. godinu i eksperiment Alberta Salazara, sada suspendovanog doktora, koji je iskoristio testosteron kako bi dokazao 2009. godine da je ova supstanca mogla da „prikrije“ prisustvo drugih na način da „protrči“ kroz organizam.
O tome je, takođe, govorio i jedan italijanski policajac koji je želeo da ostane neimenovan, a čiju izjavu je takođe citirao Vilson:
„Čuo sam glasine na primer da klostebol može da bude korišćen kao maska. To znači da sakriva ostale supstaance koje su uzimane češće, i da utiče na rezultat laboratorije.“
Šta ovo zapravo znači i kako su slučajevi Janika Sinera i Intera povezani?
I u jednom i u drugom slučaju postoje jake indicije – doduše, ne i neposredni dokazi – da su deo zapravo sistematskog kršenja pravila.
Zajednički činilac?
Italija.
Drugim rečima, malo je simptomatično da sa jedne strane imamo 38 sportista koji su u kratkom vremenskom roku bili pozitivni na apsolutno identičnu supstancu za koju postoje indicije da može da služi kao „pokrivač“ zbog savršenog izgovora u vidu „jao, slučajno sam“, a sa druge klub koji je tek jedan u nizu velikana koji su bili pod istragom (Parma, Juventus, Milan), i da sve to prolazi mimo znanja sportskih rukovodilaca u zemlji.
I Inter i Janik Siner su „perjanice“ tamošnjeg sporta – „neroazuri“ su stigli do finala Lige šampiona, Siner igra najdominantniji tenis u ovom trenutku na svetu. I ne iznenađuje želja čelnika tamošnjih sportskih saveza da ih zaštite što je više moguće, pa makar to bilo na granici dozvoljenog.
A da li je ona i pređena – pokazaće vreme.
