Dejan Stanković o potencijalnom rivalu u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona
Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Eliminacija Crvene zvezde iz kvalifikacija za Ligu šampiona, bila je povod za kritike domaće javnosti na račun crveno-belih.

Skromno izdanje i poraz posle penal ruleta od Omonije opravdano su izazvali razočaranje kod zvezdaša koji su tokom prethodnih sezona navikli na internacionalne uspehe.

Očekivano, na udaru kritika našao se i Dejan Stanković, šef stručnog štaba Zvezde, međutim, pored opravdanih razloga za njegovu osudu postoje i objektivni razlozi zbog kojih ga treba podržati na kormilu šampiona Srbije i tako mu, ako ne olakšati, onda bar ne otežati već vrlo zahtevan posao koji je oberučke prihvatio.

PROČITAJTE JOŠ

Činjenica da je Stanković praktično bez ikakvog trenerskog iskustva postavljen za stratega Crvene zvezde, nosila je sa sobom dozu rizika. Trenerski staž veoma je važan segment u izgradnji stratega, a s obzirom na to da je Stanković metaforički rečeno iz „osnovne škole“ prešao u „fakultetski amfiteatar“ za očekivati su bile dečije bolesti koje Zvezda danas prolazi.

Nedostatak iskustva uticao je na to da Stanković tokom proleća ne iskoristi bodovnu prednost i iskristališe tim sa kojim će se boriti za Evropu.

Kao Zvezdino dete, mladi trener šansu je dao „klincima“, koji su potom postali „nužno zlo“ na domaćoj pozornici u vidu obaveznih bonusa. Istovremeno se odrekao i igrača poput Pavkova, Jovančića, Vukanovića, Babića i Vulića za koje u međuvremenu nije dovedena zamena.

Pričao je Stanković i pred okršaj s Voždovcem da bi dao litar krvi da Zvezda uđe u Ligu Evrope, ali bezuslovna ljubav jeste preduslov, ne i garancija da će se izboriti učešće na evrosceni…

Razlog za zamerke je i pristup u utakmicama sa najvećim ulogom. Zvezda je od Stankovićevog dolaska imala četiri ozbiljna testa: dva susreta sa Partizanom i duele sa Tiranom i Omonijom, a ni u jednom od pomenutih nije uspela da demonstrira dominaciju.

Najmanjii ulog nosio je 162. večiti derbi u koji su crveno-beli ušli sa dovoljnom bodovnom razlikom da odigraju potpuno rasterećeno, ali sve što su uspeli protiv crno-belih je da sačuvaju „nulu“ i to na domaćem terenu.

Poraz u polufinalu Kupa Srbije pokvario je utisak na kraju još jedne šampionske zezone, ali su izborene kvalifikacije za Ligu šampiona predstavljale značajnu utehu, te je zvezdaška javnost sa nestrpljenjem dočekala novi internacionalni put.

Evropa je predstavljala lakog spring partnera, međutim, već Tirana je nagovestila mane Zvezde. Uz dosta muke, golom Tomanea, eliminisan je šampion Albanije.

Foto: Starsport

Segmenti koji su kočili šampiona Srbije nisu popravljeni do Omonije, zbog čega je lekcija skupo plaćena – eliminacijom iz kvalifikacija za Ligu šampiona.

Uprkos navedenim nedostacima, Stankovića i Crvene zvezde, ne može se reći da ne postoje pozitivne stvari zbog kojeg nekadašnjem kapitenu crveno-belih ne treba prevremeno suditi.

Neiskustvo spada u boljke koje je u ovakvim situacijama neophodno istrpeti, a razlog je činjenica da je Stanković tokom igračke karijere imao priliku da uči kako trenerski posao obavljaju najbolji, poput Murinja, Eriksona i Manćinija.

Nema dileme da je bivši vezni fudbaler uz iskusna trenerska imena stekao znanje koje bi moglo da mu bude dragoceno u karijeri fudbalskog stratega. Ipak, pojedine lekcije, uglavnom one najskuplje, neophodno je da sam prođe te su usponi i padovi potpuno očekivani.

Dodatni razlog za šansu Stankoviću predstavlja činjenica da je Zvezdino dete, osoba koja oseća veličinu kluba, teret koji grb nosi sa sobom, ali i fanatičnu ljubav zvezdaša. Pokazalo se na primeru Stankovićevih prethodnika, da je za vođenje večitih rivala, osim trenerskog znanja, potrebna i emocija, a teško da neko voli više Zvezdu od onih kojima je ona pružila blistav fudbalski put.

Stanković je do zvezda stigao preko trnja, a iskustvo iz igračkih dana provedenih u Ljutice Bogdana moglo bi da bude neprocenjivo iskustvo za aktuelne igrače i kec iz rukava šefa struke.

Bez dileme, Zvezdu i Stankovića očekuje još mnogo uspona i padova, a prvi korak ka uspehu je da sadašnji strateg ne bude osućen posle prvog pada, jer na kraju je bitno samo koliko puta si ustao.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar