I ovo je Pirlo: Mrzim to, treneri masturbiraju, igrači pate

Fudbal 16. avg. 202013:45
Podeli:
Foto: EPA/ANTONIO BAT

Fudbalski svet je sa velikim iznenađenjem prihvatio ove nedelje vest da će proslavljeni italijanski vezista i bivši reprezentativac, Andrea Pirlo, postati trener Juventusa.

Jedan od „generala“ sredine terena, kako su ih u medijima često zvali, sada je rešio da se prihvati trenerskog poziva, iako je do pre samo koju godinu izričito bio protiv te ideje.

PROČITAJTE JOŠ:

Pirlo će tako, posle godine kada je Juventus ponovo uspeo da dođe do Skudeta, devetog zaredom, imati zadatak da odbrani titulu, obeleži punu deceniju kluba na čelu italijanskog fudbala i popravi izglede tima da se, konačno, dokopa pehara Lige šampiona.

Zadatak nimalo lak, u periodu kada Kristijano Ronaldo polako pada u formi i kada će, sasvim je evidentno, biti neophodne inovacije kako bi Juventus odoleo napadima konkureneta.

PROČITAJTE JOŠ: Španci bez milosti prema Barsi: Bruka, istorijsko poniženje

Možda je vlasnik Andrea Anjeli jako dobro znao šta čini kada je dizgnine po odlasku Maurisija Sarija prepustio u ruke smirenog, povučenog, ali promućurnog i odgovornog Pirla, baš kao što je, svojevremeno, imao „njuh“ da će i Zinedin Zidan, takođe nekadašnji as „Stare dame“, biti uspešan u trenerskim vodama.

Foto: EPA/MIKE PALAZZOTTO

ZAOKRET ZA 180 STEPENI

Pirlo je rekao zbogom dresu i kopačkama pre tri godine, ali je četiri godine pre toga, delovalo sasvim nestvarno da će uopšte postati trener.

Andrea je u svojoj autobiografskoj knjizi iz 2013. godine, pod nazivom, „Mislim, dakle igram“, bio strogo protiv ideje da se bavi trenerskim pozivom.

PROČITAJTE JOŠ

„Nikog ne bih savetovao da mi prevdvidi budućnost fudbalskog trenera. To nije posao koji me uzbuđuje. Previše je stvari o kojima brinete a život je sličan onome kada ste igrač na terenu“, pisao je tada Pirlo.

Još je interesantniji njegov stav o zagrevanju igrača uoči početka utakmice. Kaže da je tako nešto oduvek mrzeo i to je objasnio na veoma slikovit način.

„Mrzim to zagrevanje svakim delom svoga bića. Ustvari, to mi se sve gadi. To nije ništa drugo do masturbiranja kondicionih trenera, njihovo uživanje nauštrb igrača“, govorio je tada Pirlo.

Otuda, sve ovo što je uradio, iznenadilo je mnoge. Kako neko, ko je oduvek pažljivo brinuo o tome da ima netaknut ugled u javnosti, ko nikada nije proizvodio skandale za italijanski žutu žtampu i ko je uvek više voleo da bude u senci i slavu prepusti drugima, najednom reši da izađe ponovo pod reflektore?

Složićete se, luminoznost onih pod kojima je uvek Juventus, daleko je veća od one da je recimo prihvatio da vodi Atalantu, ili Đenou. To bi više odgovaralo njegovoj prirodi.

Ipak, biće da je Andrea Anjeli namirisao „dragulj“ i da jednostavno nije želeo da dozvoli da on završi u nečijim tuđim rukama.

Foto: EPA-EFE/ANDREA DI MARCO

LJUBAV PREMA LOPTI I VINU

Kakav bi Pirlo bio Italijan ako ne bi voleo do ludila dve stvari – loptu i vino!

Ono prvo je mnogima daleko poznatije, reč je o fudbaleru koji je bio specifičan arhitekta fudbalske igre, gde god da je igrao, bilo u Milanu, bilo u Juventusu, bilo u Breši, odakle je sve počelo.

Specifične elegancije stila, poznat po prelepim slobodnim udarcima i dodavanjima koja je samo on mogao da vidi, sa 19 trofeja i medelja osvojenih u raznim kategorijama, bilo klupski, bilo reprezentativno, Pirlo je jedan od igrača koji je obeležio protekle dve decenije italo fudbala.

Ipak, malo se zna da je od 2007. na ovamo podjednako uživao i u proizvodnji vina vrhunskog kvaliteta. Vinariju „Pratum Koler“ u blizini Breše osnovao je tada na području od šest hektara gde godišnje proizvodi više od 20.000 boca crnog i belog vina.

Oni koji su imali prilike da ga okuse, kažu da je kao Andrein fudbal – sa puno stila, prefinjeno, kao potpun odraz njegovog nenametljivog, ali neodoljivog karaktera.

Upućeni kažu da su možda baš ti vinogradi krivi za to što je Andrea uspeo da načini potpuni zaokret i vrati se fudbalu.

Mnogi svedoče da je često, u prisustvu kolega fudbalera i trenera, za stolom uz bocu vina i neizbežan sir i pršutu, satima znao da crta taktičke šeme na tablama i obrazlaže svoju viziju fudbalske igre.

Možda je Andrea Anjeli bio jedan od tih koje je tom pričom kupio i fascinirao? Jer mnoge verovatno jeste.

Prošle godine je dobio UEFA Pro licencu, kažu da je bio u samom vrhu u svojoj klasi. I tu je sve bilo zapečaćeno, jasno je rešio da opez zagazi u fudbalske vode.

Foto: EPA-EFE/Peter Powell

DIVLJENJE IGRAČA I KOLEGA

Za Pirla kažu da malo govori, ali da to što kaže, svi pažljivo slušaju.

Njegov omiljeni sistem je, barem kako tvrde oni koji ga bolje poznaju, 4-3-3. On je već spreman da sve svoje zamisli sprovede u delo već u prvoj sezoni u Juventusu i jasno je da ima velike ambicije.

Pol Pogba, igrač Mančester junajteda, pre povratka na “Old Traford” je imao priliku da igra pod komandom Pirla.

On je po mnogima jedna od Pirlovih meta i ne bi trebalo da bude iznenađenje ako ga Andrea, pre ili kasnije, vrati u Torino.

„Igrati sa Pirlom je fantastično, svaki dan učite od njega. On je bio top ighrač godinama, kada ga gledate, jednostavno želite da budete poput njega“, pričao je Pogba svojevremeno.

Dolaskom Artura iz Barselone, dobiće još jedno značajn o pojačanje u sredini koju će morati da transformiše po svom ukusu.

„On je tihi vođa. Veliki je šampion i sposoban je da se prilagodi bilo kojoj taktičkoj postavci. Ima klasu, inteligenciju i ličnost“, podvukao je nedavno i bivši selektor Italije Marčelo Lipi.

Foto: EPA-EFE/Daniel Leal-Olivas/NMC/Pool

SUOČAVANJE SA GENERALIMA

Zanimljivo je da se imenovanje Pirla na mesto šefa struke Juventusa, nekako poklapa sa trendom da istaknuti vezni igrači protekle dve decenije, poput Stivena Džerarda, Frenka Lamparda, pa donekle i Đenara Gatuza, vode sa klupa uspešne i pounate klubove.

Šta u nemirnim italijanskim trenerskim vodama očekuje Pirla ne treba mnogo da se zaključi. Dovoljno je samo videti kako se na površini održava jedan frenetični, fanatični borac kakav je Đenaro Gatuzo, poznat kao beskompromisan igrač.

Njegovo bitisanje na klupi Siona, Palerma, ekipe OFI sa Krita, Pize, Milana i konačno Napolija, u proteklih sedam trenerskih godina proizveo je jedan trofej, ovogodišnji Kup Italije sa Napolijem. Na njemu se vidi kako je trenerski poziv hleb sa sedam kora.

Stiven Džerard u Rendžersu već dve godine pravi nešto posebno, i mnogi veruju da je to njegova „praksa“ za neminovni povratak na „Enfild“ po odlasku Jirgena Klopa.

Slično njemu, Frenk Lampard je preuzeo kormilo Čelsija sa kojim igra brz, otvoren fudbal. Sa njima bi naredne sezone, uz pojačanja koja su već tu, mogao da značini novi veliki korak.

U svemu tome, Pirlo je sada u sedlu Juventusa. Sve što je naučio na terenu, sada će moći da prenese učenicima i sledbencima, kojima je i dalje po godinama blizak, što je prednost, jer može odlično da razume nove generacija igrača.

Ako ništa drugo, jedno mu je uvek na raspolaganju. Čak i da ne uspe kao trener, uvek može da se vrati u senku. I uživa u vinu, ili njim leči glavobolju zbog neostvarenih trenerskih ambicija.

Samo, čini se da je mnogo manje onih koji veruju u takav scenario. Jer, ipak se radi o rođenom pobedniku. Uostalom naredna sezona otkriće nam mnogo toga.

Ili smo dobili novog bitnog stručnjaka ili je sve to pokušaj nastavka jedne legende. U svakom slučaju, biće vrlo, vrlo zanimljivo.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar